ADEM, alejhi selam, 2.dio

857

Poslanik, salalahu alejhi ve selem, kaže u hadisu koji prenosi Muslim: „Allah je oblikovao Adema svojim vlastitim rukama.”

Adem alejhiselam je počašćen time što ga je Allah napravio svojim rukama, to je velika čast. A to je naznačeno i u hadisu o zauzimanju – šefatu – kada će ljudi otići Ademu na Sudnjem danu i reći: „Ti si onaj kome je Allah udahnuo dušu i ti si onaj kojeg je Allah oblikovao svojim rukama i ti si onaj zbog kojeg je Allah naredio melecima da ti se poklone.“

Počasti koje je Allah dao Ademu

Poslanik kaže u hadisu koji prenosi Muslim: „Allah je stvorio Adema u njegovom obliku.“ En-Nevevi daje objašnjenje na ovaj haidis i kaže: ono što se misli da je Allah stvorio Adema u njegovu obliku, ne govori se o obliku Allaha, već o Ademovom, znači stvorio je Adema u ademovom obliku.

Postavlja se pitanje šta ovo znači.

To znači da je Allah stvorio Adema u njegovoj formi odrasla čovjeka koja ostaje, drugim riječima Adem nije prošao kroz faze kroz koje mi idemo: embrio, fetus, beba, pa dijete i odrastao čovjek.

Mi idemo kroz različite promjene velike su razlike između oblika i znamo da se oblik mjenja, nekad i u nekoliko dana. Ali kod Adema nije bilo tako.On je stvoren u obliku već odraslog, formiranog čovjeka koji nije prošao ove faze koje ostala ljudska bića prolaze. I ovo je u potpunosti oprečno Darvinovoj teorije koju neki plasiraju.

Teorija o evoluciji kaže da su ljuska bića nastala evolucijom, da je počelo hemijskom reakcijom od jedne ćelije, zatim se dalje razvijalo i sve dok nije došlo do stvaranja ljudkog bića.

Ovo je potpuno suprotno od istine, jer je Allah napravio Adema svojim rukama u obliku u kom je ostao sve do smrti.

Da napomonemo da Islam ne odbacuje sve što objašnjava evolucija; islam negira tvrdnju da priroda stvara i da se stvari dešavaju slučajno. Islam negira dio evolucije koji kaže da je čovjek nastao od jedne ćelije koja se umnožavala, ali islam ne odbacuje dio teorije da se različite vrste, rodovi prilagođavaju sredinama, samo što mi znamo da se to dešava Allahovom voljom.

Allah je udahnuo dušu Ademu. Naše tijelo bez duše je samo dio zemlje. Naše tijelo se sastoji od ugljika, kisika, vodonika i drugih elemenata, to je naše tijelo i kad duša napusti tijelo, naše tijelo istruhne u ono od čega je napravljeno.

Allah aze ve đele, kaže:

مِنْهَا خَلَقْنَاكُمْ وَفِيهَا نُعِيدُكُمْ وَمِنْهَا نُخْرِجُكُمْ تَارَةً أُخْرَىٰ [٢٠:٥٥]

„Od zemlje vas stvaramo i u nju vas vraćamo i iz nje ćemo vas po drugi put izvesti.“ (Ta ha,55)

Mi smo ništa bez duše. Bit života nije u ovom tijelu od materije, naše tijelo samo po sebi je samo materija koja je mrtva. Ono što daje život tijelu je duša- ruh i to je tajna žvota i ostala je tajna unatoč velikim naporima i istraživanjima nauke. Pitali su Poslanika, salalahu alejhi ve selem, o duši pa je Allah objavio u suri Al-Isra 85 ajet:

وَيَسْأَلُونَكَ عَنِ الرُّوحِ ۖ قُلِ الرُّوحُ مِنْ أَمْرِ رَبِّي وَمَا أُوتِيتُم مِّنَ الْعِلْمِ إِلَّا قَلِيلًا [١٧:٨٥]

„Pitaju te o duši. Reci: ‘Šta je duša – samo Gospodar moj zna, a vama je dato samo malo znanja’.“

Duša je tajna koju samo Uzvišeni Allah zna. Naše znanje o duši je veoma ograničeno; prije 1400 godina Poslanik je bio upitan o duši i naše znanje o njoj je isto sad kao i tad.

Sovjetski savez u doba komunizma nije vjerovao ni ušta metafizčko, vjerovali su samo u materijalno i mislili su da mogu da naprave čovjeka. U svojim labaratorijama ispitivali su od čega je sastavljen čovjek pa kad su pronašli da se tijelo sastoji od sulfata, željeza, bakra, ugljika, kisika itd. sakupili su sve to i pomiješali u istom procentu kao u našem tijelu pa su pokušali električnim šokovima da ožive to tijelo. Tijelo nije ono što nam daje život; ono što nas čini živima je tajna koju je Allah udahnuo u naša tijela, a to je duša -ruh, ono o čemu mi ne znamo skoro ništa.

Vidjećemo inša Allah kasnije u kazivanju o Musau alejhi selamu, događaj kad su mađioničari bacili svoje štapove pa su učinili da optičkom varkom ti štapovi izgledaju kao zmije. Međutim Musaov štap se zaista pretvorio u živo stvorenje tj. zmiju, jer Allah daje život. I Allah je dao život štapu pa je posato zmija, dok kod mađioničara sve što su mogli je da prevare ljude optičkom varkom jer oni ne posjeduju moć davanja života. Kada su vidjeli šta se desilo sa Musaovim štapom, oni su znali da je to čudo te su postali muslimani- oni su znali da je to nešto izvan moći ljuskog bića. Znači duša je ono što daje život i to je ono što Allah kaže: „Reci: „Šta je duša – samo Gospodar moj zna’.“

Kada je duša bila udahnuta u ademovo tijelo, prvo što se desilo je da je Adem kihnuo. Poslanik, salalahu alejhi ve selem, kaže: „Kada je Allah stvrio Adema i udahnuo mu dušu, Adem je kihnuo. I Adem reče: ‘elhamdulillah’- zahvala Allahu, a Allah mu reče ‘jerhamukellah'– Allah ti se smilovao.“

Subhanalah, prvo što se desilo Ademu je spuštanje Allahove milosti na njega. Zamislite, Allah mu kaže: Allah ti se smilovao, subhanalah.

Zatim mu Allah kaže da ode kod meleka i da im nazove selam. Allah podučava Adema, on odlazi kod meleka i naziva im selam i oni mu odgovaraju, ve alejkum selam ve rahmetulahi ve berekatuhu.

Adem se vratio kod Allaha i On mu reče: „Ovo je tvoj pozdrav i pozdrav tvojih potomaka.“ Allah nam je od početka odredio da to bude pozdrav ademovih potomaka, znači selam alejkum- neka je mir na tebe, a ne ćao, haj, zdravo- merhaba, halo, ne dobro jutro, dobar dan već Eselamu alejkum. Subhanalah, pogledajte ljepote islama, mi širimo mir!

Poslanik kaže širite selam, nazivajte jedni drugima selam. Hvala Allahu koji nas je učinio muslimanima. Nakon što nazovemo selam i odgovori nam se, možemo reći bilo koji drugi pozdrav, šta god. Ali tek poslije selama može se reći merhaba, dobro došao i sl. Ali prvo je selam, jer nam je to Allah odredio od početka.

Allah dželle šenuhu kaže:

وَإِذْ أَخَذَ رَبُّكَ مِن بَنِي آدَمَ مِن ظُهُورِهِمْ ذُرِّيَّتَهُمْ وَأَشْهَدَهُمْ عَلَىٰ أَنفُسِهِمْ أَلَسْتُ بِرَبِّكُمْ ۖ قَالُوا بَلَىٰ ۛ شَهِدْنَا ۛ أَن تَقُولُوا يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِنَّا كُنَّا عَنْ هَٰذَا غَافِلِينَ [٧:١٧٢]

„I kad je Gospodar tvoj iz kičmi Ademovih sinova izveo potomstvo njihovo i zatražio od njih da posvjedoče protiv sebe: “Zar Ja nisam Gospodar vaš?” – oni su odgovarali: “Jesi, mi svjedočimo” – i to zato da na sudnjem danu ne reknete: “Mi o ovome ništa nismo znali”“ (Al-Araf – Bedemi,172)

Ovdje se govori o veoma važnoj stvari, o zavjetu. Znate li draga braćo i sestre da između Allaha i nas ima ugovor? Da između nas i Allaha ima zavjet, dogovor, ugovor? Ovaj ajet govori o tom ugovoru.

Allah je napravio ugovor s nama a to je da ne obožavamo nikog osim Njega. I mi smo posvjedočili da nećemo obožavati, pokoravati se nikom osim Allahu.

I Allah subhanehu ve teala, kaže:

أَن تَقُولُوا يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِنَّا كُنَّا عَنْ هَٰذَا غَافِلِينَ

„…i to zato da na sudnjem danu ne reknete: “Mi o ovome ništa nismo znali”“ (Al-Araf,172)

Subhanalah, razmislimo o ovome. Nećemo moći reći na sudnjem danu ja nisam znao/znala o ovome- ne, mi smo već dali zavjet.

Data su dva objašnjenja za ovaj ajet; u jednom objašnjenju se kaže da je ovaj zavjet zavjet fitre.

Fitra je naše originalno stanje – islam.

Poslanik kaže da je svako od nas rođen sa fitrom, znači svako je rođen sa islamom, ali u ovisnosti od toga kako sredina, počev od roditelja koji nas odgajaju, utiče na čovjeka. Neki postaju nevjernici- kršćani i sl. Ali svako se rađa kao musliman tj. sa fitrom, koja u ovisnosti od uticaja sredine i ostalog ili isčezava ili se razvija. Zato oni koji su rođeni kod muslimana ne vole da im se kaže prešao si na islam, već kažu ne mi smo se samo vratili islamu, jer je to bilo naše originalno stanje koje smo izgubili, pa smo mu se opet vratili, mi smo povratnici.

Drugo objašnjenje je da je Allah iz ademovog sjemena izveo sve nas, znači sve, od prvog do posljednjeg, sve potomke do sudnjeg dana, pa nas je stavio na svoj dlan i pitao: „Jesam li Ja vaš Gospodar?“ A mi smo odgovorili: „Jesi.“ Ovo je rečeno u hadisu. A jedini razlog zašto imamo ono drugo mišljenje je to što neka ulema smatra taj hadis slabim, a neka dobrim. Znači prema ovom hadisu, svako od nas je razgovarao sa Allahom i posvjedočio da nema drugog Gospodara osim Njega i da ćemo samo Njega obožavati.

Allah Uzvišeni kaže:

وَعَلَّمَ آدَمَ الْأَسْمَاءَ كُلَّهَا ثُمَّ عَرَضَهُمْ

„ I pouči On Adema nazivima svih stvari“ (El-Beqare, 31)

Ibn-Abas, radijalahu anhu, objašnjava ovo i kaže da je Allah podučio Adema svim riječima, pojmovima i nazivima.

Ima i drugo objašnjeje u kome se kaže da je Allah dao Ademu sposobnost prepoznavanja stvari i izabiranja, označavanja imena tim stvarima, a to je sposobnost govora. Sposobnost prepoznavnja stvari i nazivanja i opisivanja vidimo da je to ljuska sposobnost- imamo različite jezike i vidimo da ljudi prepoznaju stvari i nazivaju ih raznim imenima. Zamislite da nemamo te sposobnosti i hoćeš da nekom kažeš npr.o drvetu. Ne možeš ga prepoznati niti imenovati, šta da uradiš? Morao bi ga odvesti do drveta Ili hoćeš da nekom kažeš o banani, a ne možeš je opisati već moraš donijeti bananu i pokazati je.

Znači Allah je dao ademovim sinovima ovu sposobnost. On kaže da je stvorio čovjeka i podario mu sposobnost govora. Naš život bi bio nemoguć bez toga. Zamislite samo koliko novih stvari je izumljeno, naravno Allahovom voljom, a čovjek ima tu sposobnost da prepozna i imenuje sve to, npr. mikrofon, kompjuter, navigator, telefon itd.

وَعَلَّمَ آدَمَ الْأَسْمَاءَ كُلَّهَا ثُمَّ عَرَضَهُمْ

„I pouči On Adema nazivima svih stvari,” (El-Beqare,31)

Zatim je Allah, da tako kažemo, testirao meleke pa im je pokazao, predočio neke stvari i rekao im:

فَقَالَ أَنبِئُونِي بِأَسْمَاءِ هَٰؤُلَاءِ إِن كُنتُمْ صَادِقِينَ

„Kažite Mi nazive njihove, ako istinu govorite!“ (El-Beqare,31)

Znamo da su meleci rekli na početku „Zar će Ti namjesnik biti onaj koji će na njoj nered činiti i krv prolijevati.”

Šta su oni odgovorili? Oni rekoše:

قَالُوا سُبْحَانَكَ لَا عِلْمَ لَنَا إِلَّا مَا عَلَّمْتَنَا ۖ إِنَّكَ أَنتَ الْعَلِيمُ الْحَكِيمُ

“Hvaljen neka si” – rekoše oni – “mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio; Ti si Sveznajući i Mudri.” (El-Beqare,32)

Sad je red na Adema- njegov test.

قَالَ يَا آدَمُ أَنبِئْهُم بِأَسْمَائِهِمْ ۖ فَلَمَّا أَنبَأَهُم بِأَسْمَائِهِمْ قَالَ أَلَمْ أَقُل لَّكُمْ إِنِّي أَعْلَمُ غَيْبَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَأَعْلَمُ مَا تُبْدُونَ وَمَا كُنتُمْ تَكْتُمُونَ

“O Ademe”, – reče On – “kaži im ti nazive njihove!” I kad im on kaza nazive njihove, Allah reč: “Zar vam nisam rekao da samo Ja znam tajne nebesa i Zemlje i da samo Ja znam ono što javno činite i ono što krijete!” (El-Beqare, 33)

Allah kaže melecima da je u stvaranju čovjeka mudrost koju oni ne znaju – ovo je i za nas pouka: kad god vidimo ili čujemo nešto što ne možemo razumjeti, treba da znamo da je Allahova mudrost u tome koju mi ne znamo. Postoji mudrost u svemu. Često puta ljudi da tako kažemo čine tu grešku. Pitamo se zašto se ovo desilo, kako. Nesvjesno ili svjesno ispitujemo određenje- kadar. Zašto smo bolesni, zašto nam se ovo desilo ili ono, zašto se desio cunami, pa tamo je bilo muslimana, zašto je rat tamo ili ovdje, zašto me je baš ovo pogodilo. Subhanalah, pitamo li se treba li da razumijemo i znamo da Allah ima razlog za sve i Allah zna koja je mudrost u tome.

 

Autor: Šejh Enver el-Awlaki, rahimehullah, transkrip audio predavanja

Prijevod: El-wela wel-bera

Obrada: Put vjernika

SHARE