Kao odgovor na pripreme za osnivanja države pod islamskim vođstvom 2020. godine[1], zapadne zemlje su pokrenule Projekat deradikalizacije kako bi paralizirale snagu muslimana.
U projektu pod nazivom “Deradikalizacija islamskih ekstremista”, Zapad dobro razumije da u cilju paraliziranja svih muslimana, nisu dovoljna samo hapšenja i ubijanja.Ako budu ubijani, muslimani i mudžahidi mogu biti još jači. Stoga, neprijatelji islama i muslimana ulažu velike napore u Projekat deradikalizacije, čiji je cilj vrlo jednostavan, a to je iskrivljavanje razumijevanja islamskog šerijata i džihada, od načina kako se treba razumijeti.
U tribini pod nazivom “Borba protiv islamskog šerijata deradikalizacijom”, održanom u mesdžidu Muhammed Ramadan, 9. oktobra 2011, u Bekasiju, predavač Munarman je rekao: “Deradikalizacija je dugogodišnji projekat koji nikad neće biti obustavljen.“
Jedna od velikih institucija koja u pozadini radi na projektu „deradikalizacije ekstremista“ je Rand korporacija, koja radi u misji cionizma. Rand je 2007. godine u mnogim muslimanskim zemljama sproveo istraživanja s ciljem da se izmjeri snaga ummeta.
Munarman objašnjava: “Rezultati istraživanja su predati Americi (američkoj vladi, op.PV), jer su oni (Rand) ugovorom vezani za Ameriku koja želi da zna o životu islamskog umeta”.
Kao rezultat istraživanja, Rand korporacija je napravila klasifikacije muslimana.
Prva grupa su fundamentalisti. Ova grupa po Randu ima četiri obilježja: oni su za vladavinu Allahovog zakona, bore se za uspostavljanje islamskog hilafeta, protiv su demokratije i kritičari su Zapada.
Munarman dodaje:
“Ove ‘fundamentalističke grupe’ su opasne za Zapad. Način riješavanja tog problema je u njihovom ubijanju (što Zapad i radi u Siriji, Afganistanu, Somaliji…, op.PV.)!”
Druga grupa muslimana po Randu su „tradicionalisti“. Ova grupa je u osnovi proislamska, zalažu se za šerijat i hilafet, ali ipak prihvataju i demokratiju (kao put do Šerijata, kao što to danas rade ihvanije, murdžije, i druge skupine, op.PV). Zapad čini sve da se ova grupa ne približi „fundamentalista“, pa je igra koju Zapad igra zapravo potsticanje na razdor, nesuglasice i borbe među ovim dvema grupama, tj. „fundamentalistima“ i „tradicionalistima“.
Ostale dvije grupe „muslimana“ po Randu su „moderni i sekularni muslimani“. To su grupe koje se suprotstavljaju fundamentalistima i tradicionalistima. Oni su za demokratiju i ne žele Šerijat niti hilafet.
Munarman dalje kaže:
“Ključna za Zapad, grupa modernista se još uvijek može razvijati. Cilj je učiniti pripadnike ove grupe vođama u zemljama muslimana. Nemojte biti iznenađeni ako mnogi od njih imaju titule profesor, ili doktor”.
Munarman dalje razotkriva da preporuka Rand korporacije ne uključuje samo postavljanje „modernih muslimana“ kao vođa ummeta, već Projekat cilja i mudžahide. Posljedice ovog projekta su već viđene kod nekih bivših mudžahida i vođa džihada koji su se okrenuli od džihada i postali njegovi žestoki kritičari i protivnici. Jedan od načina koji Zapad koristi u ovom cilju je i blagostanje, tj. dunjalučko uživanje, pa kaže Munarman: “Onima koji su nekad učestvovali u džihadu treba dati bogatstvo, sve dok oni ne budu preokupirani trgovinskim (dunjalučkim) aktivnostima”.
Izvor: Eramuslim/Arrahmah.com
Prijevod i obrada: Put vjernika
