Kada je ugovor na Hudejbiji sklopljen (predstavnik od strane Kurejšija je bio Suhejl ibn Amr) i kad je trebalo da se potpiše, odjednom se pojavljuje Ebu Džendel, Suhejlov sin, koji je bio zatvoren u Mekki; kad je čuo vijest da su muslimani blizu Mekke, uspio je da pobjegne i sa lancima na rukama i nogama dođe do njih, sav sretan što je konačno među muslimanima.
Međutim, kada je Suhejl ugledao svog sina, rekao je: „Ovo je prva osoba čiji slučaj preuzimam.“ (Po ugovoru, između ostalog, muslimani moraju vratiti svakog ko im se pridruži iz Mekke, dok mušrici ne vraćaju one koji dođu njima). Poslanik, sallAllahu alejhi we slleme, reče: „Dozvoli mi da ga zadržim.” Suhejl je odbio, pa mu Poslanik napomenu da ugovor još nije potpisan. Međutim, Suhejl je bio uporan u svom zahtjevu i na kraju rekao: „Ili ćete mi predati Ebu Džendela ili nema ništa od ugovora.“ Poslanik, sallallahu alejhi we selleme, reče onda Ebu Džendelu da mora biti vraćen nazad, na šta mu on reče: „O Poslaniče, zar ćeš me vratiti među nevjernike da staviš moju vjeru na iskušenje?“ Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, odgovori: “Strpi se, o Ebu Džendele, i prepusti svoj slučaj Allahu, On će sigurno dati izlaz i tebi i onima koji prolaze kroz teškoće zajedno sa tobom. Sklopili smo ugovor sa ovim ljudima i dali riječ da ćemo se držati toga u ime Allaha i moramo to ispoštovati.”
Ashabi, ponosni i dostojanstveni ljudi, oni koji su imali potpuno ubjeđenje u Allaha, za njih je bilo neopisivo teško vidjeti da je neko od muslimana predat nevjernicima, za njih je to bila tragedija i nikako nisu mogli da se pomire s tim. Ovaj slučaj sa Ebu Džendelom je bilo nešto sa čime se nisu mogli pomiriti. Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je vratio Ebu Džendela samo zato što je imao obećanje od Allaha da će mu dati izlaz pa, zato, ne želimo da iko raspravlja oko toga da muslimani mogu biti predani nevjernicima. Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je to uradio jer je imao obećanje od Allaha i to nije bilo nagađanje od strane Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, već Objava.
Muslimani su teško podnijeli slučaj Ebu Džendela i kad je Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, naredio da zakolju životinje i obriju glave, niko se nije ni pomakao. Inače, kad bi Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, naredio nešto, oni bi istog momenta požurili da to ispune. Ovo nije bilo odbijanje, neposlušnost, već, kako neki učenjaci kažu, samo odlaganje ispunjavanja naredbe na kratko u nadi da će se možda nešto promijeniti, da će možda Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, primiti Objavu o promjeni situacije tj. postojao je nekakav tračak nade da će ipak moći da odu u Mekku i obave hadždž jer su neopisivo puno željeli da obave tevaf oko Kabe. Došli su bili sa tom namjerom, a sad se vraćaju “praznih ruku”. Mislili su da će se možda nešto promijeniti ako još malo sačekaju.
Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je bio veoma ljut i otišao je kod Ummu Seleme i rekao: “Muslimani se upropašćuju. Izdao sam naredbu, ali nisu poslušali.” Ummu Seleme, mudra majka pravovjernih, reče mu: „O Allahov poslaniče, nemoj im tako govoriti. Oni nose veliki teret od svih nevolja kroz koje si prošao da bi postigao ovaj ugovor i njima je jako teško da shvate da se moraju vratiti nazad dugim putem do kuće, a da nisu postigli ono što su namjeravali.” Zatim mu reče da ako želi da oni učine ono što od njih traži, neka izađe pred njih i on prvi to uradi. Tako je Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, pozvao svog berbera koji mu je obrijao glavu, zatim je zaklao deve, te su svi ashabi, vidjevši to, požurili da urade isto iako su bili veoma tužni.
Nakon što je dogovor postignut, čovjek po imenu Ebu Basir, pripadnik plemena Taqif iz Taifa, nakon što je primio islam u Mekki, pobjegao je od mušrika i došao u Medinu. Tri dana nakon toga dolaze dva čovjeka i traže da se Ebu Basir vrati. Jedan od njih je bio iz plemena Benu Amir, jednog od ogranaka Kurejšija. Drugi je bio sluga koji je došao s njim kao vodič. Donijeli su pismo koje su predali Poslaniku, sallAllahu alejhi we selleme. Ubej ibn Kab, radijAllahu anhu, pročitao je pismo u kom je pisalo da, na osnovu postojećeg ugovora, taj čovjek (Ebu Basir, op.prev.) mora biti vraćen nazad.
Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je rekao Ebu Basiru da mora ići nazad, na šta mu on reče: „O, Allahov Poslaniče, zar ćeš me poslati nazad nevjernicima da me iskušaš u mojoj vjeri?” Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, mu reče: “Mi imamo ugovor sa njima i nije od nas da iznevjerimo ugovor.” Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, nije ovo uradio da bi zadovoljio nevjernike, već samo zato što je to propis islama (ispoštovati ugovor, op.prev.). Pa čak i kad ide u korist nevjernika, to su pravila i vrijednosti islama; muslimani slijede propise vjere koji se odnose i na vjernike i nevjernike, a pronevjera nije od islama. Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je rekao Ebu Basiru isto što i Ebu Džendelu, da će mu Allah dati izlaz, te je on otišao sa onom dvojicom ljudi.
Kada su stigli do jednog mjesta zvanog Zul Hulejha u kojem je bio mesdžid, Ebu Basir je otišao da klanja jer je bilo vrijeme podne namaza. Klanjao je dva rekata, a zatim je ponudio onoj dvojici da jedu s njim hurme koje je imao kod sebe, što su oni prihvatili ponudivši njemu kruh koji su imali, tako da su jeli zajedno. Onaj iz benu Amra je, po jednoj predaji, izvadio svoj mač i rekao: Koristiću ga da napadam Hazredž i Evs od jutra do noći. Ebu Basir ga upita: Je li dobar taj mač? On mu reče: Da, jeste, probao sam ga. Ebu Basir ga upita: Mogu li ga pogledati? Ovaj mu dade mač. Istog momenta kada se mač našao u ruci Ebu Basira, odsjekao je glavu mušrika. To je po jednoj predaji. Po drugoj se kaže da su bili legli da spavaju, a Ebu Basirove ruke su bile svezane pa je izvukao mač ustima, a zatim je presjekao sveze, uzeo mač u ruku i udario mušrika ubivši ga. Kada je onaj drugi čovjek vidio kako je Ebu Basir ubio njegovog druga, odmah je pobjegao. U predaji od El-Vaqidija se kaže da je kamenje frcalo ispod njegovih nogu koliko je brzo trčao, a kaže se također da je bio zadigao svoje haljine toliko da su mu se mogla vidjeti stidna mjesta. Toliko je bio prestrašen. Trčao je prema Medini jer je Mekka bila dalje, a Ebu Basir je trčao za njim zamahujući mačem da ga ubije ali ga nije mogao stići. Kada je stigao do Medine, otrčao je do mesdžida u kom je Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, sjedio sa ashabima i kada ga je vidio, rekao je ashabima: “Ovoj čovjek je vidio nešto što ga je prestravilo.” Kad su ga upitali šta mu je, rekao im je da je njegov drug ubijen i da onaj čovjek hoće da ubije i njega te je tražio pomoć od njih. Rekli su mu da se smiri i da ne brine. Zatim je došao Ebu Basir držeći mač u rukama pa reče Poslaniku, sallAllahu alejhi we selleme: “O Allahov Poslaniče, ti si ispunio svoju obavezu prema njima (tj. predao si me i obavio si svoje).” Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, reče (ovaj dio se nalazi u Buharijevoj zbirci): “Teško mu se majci, ovaj čovjek je u stanju da izazove rat samo kad bi imao ljude sa sobom.” Značenje ovog je da je Ebu Basir imao sposobnosti da vodi rat kada bi imao ljude sa sobom, ali ono što je Ebu Basir razumio iz ovog je da će ga Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, opet vratiti mušricima ako ostane, te je otišao.
El-Vaqidi kaže da je Ebu Basir bio donio stvari od ubijenog mušrika kao ratni plijen da se podijeli, ali je Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, odbio da primi govoreći da bi time ugovor bio iznevjeren i da Ebu Basir može da zadrži za sebe i da radi s tim šta hoće.
Ebu Basir nije mogao ići nazad u Mekku jer je upravo odande pobjegao, a, osim toga, ubio je jednog od njih. Uputio se prema obali Crvenog mora. Imao je šaku hurmi sa sobom koje su bile dovoljne za tri dana. El-Vaqidi kaže da mu je Allah slao mrtvu ribu na obalu i tako je preživio jedući tu ribu. SubhanAllah, priča o Ebu Basiru je zadivljujuća. Zamislite, čovjek sam na obali, bez ikakve pomoći, potraga za njim (Kurejšije su ga tražile), a Uzvišeni Allah se brine o njemu i daje mu izlaz i pobjedu.
Ebu Džendel je čuo za Ebu Basira pa je pobjegao iz Mekke i pridružio mu se. Također su još neki koji su doznali za ovo pobjegli i pridružili im se. I ovo čini Ebu Basira prvim muslimanom koji je započeo gerilski način ratovanja u historiji islama.
Postoji predaja po El Vaqidiju – a on je bio jedan od učenjaka sire – u kojoj spominje da je Omer, radijAllahu anhu, poveo bio kampanju pismima koje je slao muslimanima koji su živjeli među mušricima i u kojima je navodio riječi Poslanika, sallAllahu aljehi we selleme, da je rekao za Ebu Basira: „Teško mu se majci, ovaj čovjek je u stanju da povede rat da ima ljude sa sobom.” Ono što je Omer mislio je da treba da mu se pridruže i bore. Tako su započeli specijalne akcije protiv Kurejšija, tj. napadi na njihove karavane. Vijest o njihovim akcijama se proširila pa su im se pridružili ljudi iz plemena Gafar, Džuhejna, Aslama i drugih plemena. Mladi ljudi koji su željeli da se bore u gerilskom ratu su se pridružili Ebu Basiru koji je sad imao vojsku koja je brojala 300 snažnih ljudi. Kad god bi čuli za neku karavanu Kurejšija, napali bi je, pokupili plijen i ubili sve koji su bili u pratnji karavane.
Situacija postaje neizdržljiva za Kurejšije. Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, nije ništa uradio tj. on nije imao nikakve veze sa ovim. Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je bio odgovoran za ono što se dešavalo u Medini, a ne na obali; to nije bio dio njegove teritorije on nije poduzeo ništa da bi ovo zaustavio.
Allah ima svoje planove i bude kako On odredi, a Allah je odredio da se situacija odvija u korist muslimana i u korist Ebu Basira. Kurejšije su na početku vidjele svoju pobjedu u sporazumu koji su postigli, a poslije su došli u situaciju da zažale zbog ugovora. Situacija je postala neizdržljiva za njih – njihove karavane su konačno dobile predah, bili su u stanju da opet trguju radi sporazuma koji je postignut, tj. taman im je bilo laknulo, ali se Allahovim određenjem pojavi Ebu Basir koji im zadade velike glavobolje. Počeli su da šalju poruke Poslaniku, sallAllahu alejhi we selleme. SubhanAllah, vidimo kako se okrenula situacija da su sad molili Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, da promijeni uslove ugovora, uslove na kojima su prije insistirali, a sada mole Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, da ih promijeni. Molili su ga da u ime srodstva koji su imali s njim, primi one ljude nazad (Ebu Basira i ostale).
Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je poslao pismo Ebu Basiru pozivajući ga da se vrati u Medinu i tražio je od drugih koji su pripadali ostalim plemenima van Medine da se vrate njima. Pismo je zateklo Ebu Besira kad je bio na samrti. Umro je sa pismom Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, na prsima. Allah mu je dao izlaz iz njegove situacije. Ebu Džendel se vratio u Medinu kao i ostali muslimani.
Ovo je bilo obećanje Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme da će im Allah dati izlaz. Stvar je u tome da muslimani treba samo da slijede Allahove naredbe i propise i On će im zasigurno dati izlaz iz svake situacije.
(Šejh Enver el-Awlaki, ciklus audio predavanja “Život Muhammeda, sallAllahu alejhi we selleme – medinski period, 2. dio“)
