Fetve o početnim dovama u namazu (fetve šejha Sulejmana el Ulvana)

174
namaz

Da li se istiftah dova koja počinje riječima: Vedžehtu vedžhi… uči isključivo na noćnom namazu?

Imam Muslim bilježi hadis od Alije ibn Ebi Taliba, u kojem stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem učio na početku namaza:

وَجَّهْتُ وَجْهِيَ لِلَّذِي فَطَرَ السَّمَأوَاتِ وَالأَرْضَ، حَنِيفًا وَمَا أَنَا مِنَ الْمُشْرِكِينَ، إِنَّ صَلاَتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَايَ وَمَمَاتِي لِلهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ، لاَ شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أُمِرْتُ وَأَنَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ، اللَّهُمَّ أَنْتَ الْمَلِكُ، لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ، أَنْتَ رَبِّي وَأَنَا عَبْدُكَ، ظَلَمْتُ نَفْسِي، وَاعْتَرَفْتُ بِذَنْبِي، فَاغْفِرْ لِي ذُنُوبِي جَمِيعًا، إِنَّهُ لاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ، وَاهْدِنِي لِأَحْسَنِ الأَخْلاَقِ، لاَ يَهْدِي لِأَحْسَنِهَا إِلاَّ أَنْتَ، وَاصْرِفْ عَنِّي سَيِّئَهَا، لاَ يَصْرِفُ عَنِّي سَيِّئَهَا إِلاَّ أَنْتَ، لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ، وَالْخَيْرُ كُلُّهُ فِي يَدَيْكَ، وَالشَّرُّ لَيْسَ إِلَيْكَ، أَنَا بِكَ وَإِلَيْكَ، تَبَارَكْتَ وَتَعَالَيْتَ، أَسْتَغْفِرُكَ وَأَتُوبُ إِلَيْكَ

„Upravio sam lice svoje Onome Koji je stvorio nebesa i Zemlju kao hanif (onaj koji teži tevhidu), i ja nisam od mušrika. Doista, moj namaz i moji obredi, moj život i moja smrt, pripadaju Allahu, Gospodaru svjetova, Koji nema Sebi ravnog. Tako mi je zapovjeđeno i ja sam musliman. Allahu moj, Ti si vladar, nema boga osim Tebe. Ti si Gospodar moj, a ja sam rob Tvoj. Prema sebi sam nasilje počinio i priznajem grijehe svoje. Zbog toga oprosti mi sve grijehe moje, jer niko osim Tebe ne može grijehe opraštati. Pokaži mi put najljepšeg ahlaka, jer ljepšem niko osim Tebe ne može uputiti. Odstrani od mene lošu narav, jer samo Ti to možeš učiniti. Odazivam Ti se i radujem, Allahu moj, i sva dobra su u Tvojim Rukama. Tebi se zlo ne pripisuje. Ja sam Tvoj rob i Tebi pripadam. Ti si Slavljeni i Uzvišeni. Tebe samo molim za oprost i Tebi se kajem.”

Neki učenjaci kažu da se ova početna dova uči samo na noćnom namazu. Ovo je spomenuo Ibn Hadžer, rahimehullahu teala, u svom djelu Bulugul meram. Međutim, to je njegov idžtihad koji nema osnove niti ga potkrepljuje neki dokaz. Razlog radi kojeg su neki učenjaci rekli da se ova dova odnosi na kijamul lejl jeste taj što je imam Muslim ovaj hadis spomenuo u poglavlju o noćnom namazu. A razlog radi kojeg je imam Muslim naveo ovaj hadis u ovom poglavlju jeste to što se u ovom hadisu spominju propisu koji se vežu za noćni namaz, ali u hadisu se spominju i drugi propisi koji se ne vežu za noćni namaz. Na osnovu toga su neki učenjaci pomislili da se ova dova odnosi isključivo na noćni namaz što nema osnove.

Ono što je pritvrđeno jeste da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovu dovu učio na farz namazu, kako se jasno spominje kod imama Tirmizije i Ibn Huzejme u njegovom Sahihu.

Što se pak tiče početne dove u hadisu Aiše, radijellahu anha, kojeg takođe bilježi imam Muslim:

للهم رب جبريل وميكائيل وإسرافيل فاطر السماوات والأرض عالم الغيب والشهادة أنت تحكم بين عبادك فيما كانوا فيه يختلفون أهدني لما اختلف فيه من الحق بإذنك إنك تهدي من تشاء إلى صراطٍ مستقيم

“Gospodaru moj! Gospodaru Džibrila, Mikaila i Israfila, Stvoritelju nebesa i Zemlje, Kojem je poznat i nevidljivi i vidljivi svijet, Ti sudiš među Svojim robovima u onome u čemu su se oni razilaze. Uputi me u onome u čemu se razišlo od istine sa Tvojim dopustom. Zaista, Ti upućuješ, koga hoćeš, na Pravi put.”

Ovu dovu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio na noćnom namazu. Međutim ovaj hadis, iako ga bilježi imam Muslim oko njegove vjerodostojnosti postoji razilaženje, jer se prenosi putem Ikrime ibn Ammara a koji ga prenosi od Jahje ibn Ebi Kesira. Puno učenjaka kaže da Ikrime nije precizan u svom rivajetu od Jahje. Ovo je razlog radi kojeg je imam Ebu Hatim ocijenio ovaj hadis u rivajetu kojeg prenosi njegov sin u djelu El Ilel. Imam Muslim ga je pak naveo u svom Sahihu. Možda je razlog toga što imam Muslim smatra da Ikrime nije pogriješio po pitanju ovog hadisa. To je inače i običaj Buharije i Muslim da ponekad navode neke hadise nekih ravija koji griješe u nekim hadisima, onda kada je kod njih potvrđeno da pomenute osobe nisu pogriješile u dotičnim hadisima. Vjerovatno da je i ovaj hadis takve prirode pa ga je imam Muslim zbog toga i naveo u svom Sahihu

Što se pak tiče hadisa:

اللهم لك الحمد أنت قيم السموات والأرض ومن فيهن ولك الحمد لك ملك السموات والأرض ومن فيهن ولك الحمد أنت نور السموات والأرض ومن فيهن ولك الحمد أنت ملك السموات والأرض ولك الحمد أنت الحق ووعدك الحق ولقاؤك حق وقولك حق والجنة حق والنار حق والنبيون حق ومحمد صلى الله عليه وسلم حق والساعة حق اللهم لك أسلمت وبك آمنت وعليك توكلت وإليك أنبت وبك خاصمت وإليك حاكمت فاغفر لي ما قدمت وما أخرت وما أسررت وما أعلنت أنت المقدم وأنت المؤخر لا إله إلا أنت

Njega bilježe Buharija i Muslim, ali se razlikuju rivajeti oko toga kada je ovu dovu učio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. U nekim rivajetima se spominje da je učio kao početnu dovu, u nekim da je učio na noćnom namazu, u nekim rivajetima da je učio pri odlasku u mesdžid, dok je u nekim rivajetima došlo da je učio na sedždi. Što se tiče rivajeta da je ovu dovu učio na sedždi on je slab. Možda je najispravnije da je ovu dovu učio na noćnom namazu i pri odlasku u mesdžid.

Vjerodostojnost hadisa Subhanekellahumme ve bi hamdike…

Što se tiče hadisa da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio kao početnu dovu u namazu:

سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ، وَتَبَارَكَ اسْمُكَ، وَتَعَالَى جَدُّكَ، وَلاَ إِلَهَ غَيْرُكَ

„Slavljen neka si Gospodaru moj i uvijek hvaljen. Blagoslovljeno je Tvoje Ime, uzvišena je Tvoja veličina i nema boga osim Tebe.“

Njega bilježi Taberani ali je hadis slab. Ali je ovaj hadis vjerodostojan od Omera, da je on (Omer) učio ovu dovu na početku namaza. Hadis bilježi Darekutni. Tako da ovaj hadis Omera, radijellahu anhu, imam propis merfu predaje (tj kao da su to riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, op.prev.) jer je nemoguće da Omer uči ovu dovu na početku namaza i još naglas¹ osim da je to čuo od poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Da li su početne dove tevkifijje ili idžtihadijje?²

Učenjaci se oko toga razilaze. Jedna skupina učenjaka je stava da su idžtihadijje, navodeći kao dokaz prethodni hadis Omera, radijellahu anhu da je proučio naglas:

سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ، وَتَبَارَكَ اسْمُكَ، وَتَعَالَى جَدُّكَ، وَلاَ إِلَهَ غَيْرُكَ

„Slavljen neka si Gospodaru moj i uvijek hvaljen. Blagoslovljeno je Tvoje Ime, uzvišena je Tvoja veličina i nema boga osim Tebe.“

Pored toga što pomenuti hadis nije vjerodostojan kao riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ashabi mu nisu osporili takav postupak što ukazuje da su početne dove idžtihadijje. Ovo mišljenje je sporno.

Ispravniji je drugi stav učenjaka koji kažu da su početne dove tevkifijje, a što se tiče pomenutog hadisa Omera on je u propisu merfu predaje, kako smo ranije spomenuli.

Da li klanjač može proučiti više od jedne početne dove na jednom namazu?

Učenjaci se i ovdje razilaze na dva mišljenja.

Prvo mišljenje, da je takav postupak dozvoljen. Ovo je stav šejhul islama Ibn Tejmije, rahimehullahu teala.

Drugo mišljenje, da je to zabranjeno. To je stav većine učenjaka i to je ispravnije mišljenje, da klanjač ne uči više od jedne početne dove na jednom namazu. Ukoliko želi da uči različite početne dove onda neka na svakom namazu mijenja po jednu dovu. Ali da na jednom namazu uči nekoliko početnih dova to je sporno.

Iz djela: “Fetve u Namazu – odabrani stavovi šejha Sulejmana el Ulvana”
Prijevod: Put vjernika

Fusnote:

1. Možda je razlog radi kojeg je Omer proučio dovu naglas kako bi ljude poučio ovoj dovi. Op.prev.

2. Tj da li se kod početnih dova moramo zaustaviti kod dova koje su došle u sunnetu (to je značenje riječi tevkifijje), ili pak čovjek može proučiti i neku drugu dovu od sebe koja se ne prenosi u sunnetu (to je značenje riječi idžtihadijje) op.prev.