[Anonimno]

KONSENZUS O TOME DA SU KRV I IMETAK NEVJERNIKA DOZVOLJENI.

Rekao je imam Et-Taberi rahimehullah: “Slozili su se oko toga da kada bi musrik svezao svoj vrat ili svoja dva lakta za svako drvo koje je u Haremu (Mekke): to mu ne bi bila sigurnost od ubistva ako predhodno nije imao ugovor za dziziju ili sigurnost od muslimanima“{1}.

Takodjer, je rekao – rahmehullah -: “ Konsenzus svih (ucenjaka) da je Allahov propis po pitanju El-Harbijjina {2} od musrika: da se trebaju ubijati isli oni u Bejtu-l-Harem ili Bejtu-l-Makdis u svetim mjesecima, i mimo njih “ {3}.

Rekao je imam ibnu Kesir rahimehullah: “ A ibnu Dzerir (tj. imam Et-Taberi) je vec spomenuo konsenzus oko toga da je dozvoljeno ubiti musrika ako on nema emaana (sigurnost) pa makar on bio u Bejtu-l-Haremu ili Bejtu-l-Makdisu “ {4}.

U knjizi “El-Mevsu’atu El-Fikhijjetu El-Kuvejtijje) stoji sljedece:
“Osnova (el-asl) je da su imetci nevjernika harbijjina i njihova krv dozvoljeni, a za koje oni nemaju nikakve zastite u tome, i muslimani imaju pravo uzeti od njih imetke i zivote njihove (ubiti ih), zbog toga sto oni nase zivote i imetke smatraju sebi dozvoljenim {5}, i ovo je ono oko cega su se slozili svi islamski pravnici (fukaha)…” {6}.

1) “Tefsir Et-Taberi” [6/61].
2) El-Harbi znaci: nevjernik koji nema nikakvog ugovora sa muslimanima, bilo da se radi o ugovoru za dzizju, ili ugovoru za primirje, ili ugovoru za sigurnost (emaan).
3) “Tefsir Et-Taberi” [6/61-62].
4) “Tefsir ibn Kesir” [2/6].
5) Iz ovog govora se moze shvatiti da je (njihovo smatranje nasih imetaka i zivota njima dozvoljenim) upravo to sto nama dozvoljava njihovu krv i imetak, iako ovaj sart (uvjet) nije postavio Uzviseni Allah niti Njegov Poslanik, a niti ga je iko od ucenjaka izvukao iz serijatskih tekstova i spomenuo, vec je ono sto su oni spomenuli suprotno ovom sartu, a to: da je razlog za dozvoljenost krvi i imetka nevjernika njihov kufr i sirk.
6) Pogledaj rijec “zastita ( عصمة ) zivota i imetka u daru-l-harb”