Reply To: Mali

#15135

Anonimno

Prenosi se da je Mudžaši’ ibn Mesud, r.a,, rekao: – Nakon oslobođenja Mekke došao sam kod Božijeg Poslanika, a.s., sa bratom Ebu Ma'bedom i rekao mu:
– Božiji Poslaniče, doveo sam ga da ti dadne prisegu na Hidžru! Božiji Poslanik, a.s, reče:
“Hidžra je prošla sa onima koji su je učinili!”
– Pa, na šta da ti prisegne? – upitao sam.
“Na islam, džihad i činjenje dobra.” – odgovori Božiji Poslanik, a.s. Ebu Osman en-Nehdi kaže:
– Kad sam (kasnije) susreo Ebu Ma'beda i ispričao mu to što je rekao Mudžaši’, on je potvrdio da je to istina

Prenosi se da je Aiša, r.a., rekla:
– Kad je Božiji Poslanik, a.s., bio upitan o Hidžri, rekao je: “Nakon oslobođenja Mekke nema hidžre, ima samo džihad i iskren
nijjet! Zato, ako budete pozvani u borbu, odazovite se!”

Prenosi se od Kesira ibn Abbasa ibn Abdulmuttaliba da je Abbas rekao:
– Kad sam sa Božijim Poslanikom, a.s., bio u Bici na Hunejnu, ja i Ebu Sufjan ibn el-Haris ibn Abdulmuttalib pratili smo Božijeg Poslanika, a.s, koji je jahao na svojoj bijeloj mazgi, koju mu je poklonio Ferva ibn Nufasa el-Džuzami, i nikako se nismo odvajali od njega.
Kad su se susreli muslimani i nevjernici, muslimani su se okrenuli i počeli bježati, a Božiji Poslanik, a.s., je stao tjerati svoju mazgu prema nevjernicima. Ja sam uhvatio uzde mazge Božijeg Poslanika, a.s., htijući je spriječiti da ne trči, dok je Ebu Sufjan uhvatio za uzengije.
Božiji Poslanik, a.s., reče:
“Ebu Abbase, zovi one sa Semure!”*(* Tj. one koji su mu pod drvetom koje se tako zvalo dali svečanu prisegu da će mu u cijelosti biti poslušni.)
Ja, koji sam inače imao jak glas, povikao sam što sam jače mogao:
– Gdje su oni sa Semure?
I, tako mi Boga, oni se učas blago odazvaše:
– Tu smo! Odazivamo ti se!
Dadoše se potom odmah u borbu sa nevjernicima.
Među ensarijama čuo se povik:
– O skupino ensarija! O skupino ensarija!
Povik se zatim ograničio samo na Benu el-Harisa ibn el-Hazredža, pa se čulo:
– O Benu el-Harise ibn el-Hazredže! O Benu el-Harise ibn el-Hazredže!
Božiji Poslanik, a.s., gledao je kako se bore izdižući se na svojoj mazgi (kako bi bolje vidio), a zatim je rekao:
“Tako je to kad se borba rasplamsa!”
Potom je Božiji Poslanik, a.s., uzeo nekoliko kamenčića i bacio ih u pravcu nevjernika, rekavši:
“Poraženi su, tako mi Gospodara Muhammedova!”
Okrenuo sam se da pogledam (kako se odvija borba) i vidjeh da je ona u punom jeku, ali, tako mi Boga, tek što je Božiji Poslanik, a.s., bacio prema njima one kamenčiće, vidjeh kako njihova snaga jenjava i kako se sve više daju u bijeg.

Prenosi se da je Abdullah ibn Omer, r.a., rekao: – Božiji Poslank, a.s., opkolio je stanovnike Taifa, ali ništa im nije uspio učiniti pa je rekao:
“Hajdemo se mi, s Božijom pomoći, vratiti!”
Njegovi drugovi rekoše:
– Da se vratimo ne uspijevši ga osvojiti?
Božiji Poslanik, a.s., nato im reče:
“Krenite, onda, u boj!”
Oni napadoše, ali zadobiše rane pa im Božiji Poslanik, a.s., reče:
“Sutra putujemo!”
Njima se to dopalo pa se Božiji Poslanik, a.s., nato nasmijao.

Ebu Ishak prenosi da je Abdullah ibn Jezid izašao sa ljudima da klanja namaz i uči dovu za kišu pa je klanjao dva rekata a onda počeo učiti dovu.
– Tog dana sam – kaže Ebu Ishak – susreo Zejda ibn Erkama, od koga me je dijelio samo jedan (ili me nije dijelio nego jedan) čovjek, pa sam ga upitao:
– Koliko je vojnih pohoda izveo Božiji Poslanik, a.s?
On je odgovorio:
– Devetnaest pohoda.
– Koliko puta si ti sa njim odlazio u pohod? – upitao sam.
– Sedamnaest puta – odgovorio je on.
– A koji je bio prvi pohod Božijeg Poslanika, a.s.? – upitao sam.
– Bio je to pohod na Zat el-‘Usejr (ili el-‘Ušejr)! – odgovorio je on.

Prenosi se da je Burejde, r.a., rekao: – Božiji Poslanik, a.s., izveo je devetnaest pohoda. Lično se borio u njih osam.

Novo na naslovnoj