Reply To: Odg: FETVA EBU‐L‐MUNDHIRA EŠ‐ŠENQITIJA O TEHAKUMU TAGUTU

Nova naslovna forums ISLAM Islamsko vjerovanje – akida FETVA EBU‐L‐MUNDHIRA EŠ‐ŠENQITIJA O TEHAKUMU TAGUTU Reply To: Odg: FETVA EBU‐L‐MUNDHIRA EŠ‐ŠENQITIJA O TEHAKUMU TAGUTU

#6036

“Selamun alejkum ve rahmetullah ve berekatuh!
Braćo moja u ime Allaha, pomagači tevhida, poštovani šejhovi, ima nekih ljudi
koji tvrde da se veliki širk apsolutnog propisivanja zakona, apsolutnog suđenja
i traženja apsolutnog suđenja (tehākum tagūtu), ne ostvaruje osim uz
postojanje šerijata ili šerijatskih sudnica, u smislu da čovjek, ako bi u vremenu
fetre propisao zakon uz namjeru apsolutnog propisivanja zakona, time ne bi bio
mušrikom. Isto tako kažu o suđenju i traženju suđenja.
Od vas tražim odgovor na ovo pitanje s ciljem pomaganja islama i muslimana i
akide tevhida, te da objasnite šta je istina u ovoj mes’eli.
Nemojte mi, niti bilo kome drugom među onima koji traže istinu, uskratiti
radost oka usljed dolaska do istine i uživanja zbog širenja ispravne akide, i
odmorite ljude od fitni u ovim mes’elama.
Allah vas sačuvao od svakog zla na dunjaluku i ahiretu!
Vaš brat Ebu Hadžer.”
Odgovorila: Šerijatska komisija Minbera
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog. Hvala Allahu, Gospodaru svjetova, neka
je salavat na Njegovog plemenitog vjerovjesnika, njegovu porodicu i sve
ashabe, a potom:
Ehlu‐l‐fetreh su svi do kojih nije došla da'va poslanika, i svako ko je živio između
smrti nekog poslanika i dolaska drugog, a da do njih nije došla da'va
prethodnog. Ispravno je da oni neće biti kažnjeni sve dok do njih ne dođe da'va
poslanika zbog riječi Uzvišenog:
„Mi nikog ne kažnjavamo sve dok ne pošaljemo poslanika.“
Rekao je šejh ‘Abdurrahman Es‐Sa'di u svom tefsiru ovog ajeta:
„Uzvišeni Allah je najpravedniji, nikog ne kažnjava sve dok se nad njim ne
uspostavi poslanički argument, a zatim da prkosi argumentu. Što se tiče onoga
koji se povinovao argumentu, ili do njega nije došao argument Uzvišenog
Allaha, pa Uzvišeni Allah ga neće kazniti. Ovim ajetom je argumentovano da
Allah neće kazniti ehlu‐l‐fetreh i djecu mušrika sve dok im ne pošalje poslanika,
jer je on čist od nepravde.“
U hadisu El‐Esveda ibn Serī'a i Ebu Hurejre (se kaže):
„Četvorica će argumentovati na Kijametskom Danu: gluh čovjek koji ništa ne
čuje, glup (ahmaq) čovjek, star čovjek i čovjek koji je umro u vremenu fetre. Što
se tiče gluhog on će reći: „Gospodaru! Došao je islam a ja ništa nisam čuo.“ Što
se tiče glupog (ahmaq), on će reći: „Gospodaru! Došao je islam a ja ništa nisam
razumio, i djeca su me gađala brabonjcima.“ Starac će reći: „Gospodaru! Došao
je islam a ja ništa nisam razumio.“ Što se tiče onoga koji je umro u vremenu
fetreh on će reći: „Gospodaru! Nije mi došao poslanik od Tebe!“. Pa će od njih
uzeti ugovor da će Mu se pokoriti i biće im poslano: „Uđite u vatru!“, pa ko uđe
u nju biće mu hladna i spasonosna, a ko ne uđe u nju biće u nju
odvučen.“ Prenose ga Ahmed i Ibn Hibbān.
Ibnu‐l‐Qajjim je rekao: “Ako bi bilo rečeno da je ahiret kuća nagrađivanja a ne
kuća obveznosti, pa kako da budu kušani u kući koja nije kuća obveznosti?
Odgovor je da obveznost prestaje ulaskom u kuću Stalnog boravišta, a što se
tiče Berzekha i kijametskog stajališta tu se ne prekida. Ovo je neminovno
poznato u vjeri u događanju teklīfa (obveznosti) pitanjem meleka u Berzekhu, a
ono je teklīf. Što se tiče kijametskog stajališta, Uzvišeni je rekao:
“Na dan u kojem će otkriti Potkoljenicu i budu pozvani da učine sedždu pa ne
budu mogli…”
Ovo jasno (sarīh) ukazuje da će Allah pozvati stvorenja na Kijametskom Danu
da učine sedždu i da će nevjernicima tada biti sprečeno.” Ovo je propis ehlu‐lfetre,
a što se tiče nas danas mi nismo ehlu‐l‐fetreh zbog toga što je da’va
Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, došla do nas, i zbog toga što su Knjiga i
Sunnet pred nama.
Što se tiče njihovih riječi „tehākum tagutu se ne ostvaruje osim uz postojanje
šerijatskih sudnica“ to je neispravan (bātil) govor.
Tehākum samo šerijatu je mes'ela koja se tiče tevhida, a tevhid je vadžib
svakom čovjeku u svakom mjestu i u svakom vremenu. Nepostojanje šerijatskih
sudnica ili njihovo uklanjanje ne dozvoljava muslimanu da se tehākumi nekom
drugom zakonu mimo šerijata. Muslimanima je obaveza da hitre, ulažući trud,
u napuštanju sudnica koje sude nečim drugim mimo onoga što je Allah objavio
i da se međusobno tehākume Allahovom zakonu. Onome koga njegov protivnik
tuži sudnicama laičkog zakona je bolje da se odrekne svog prava od toga da se
tehākume tom zakonu.
Nije dozvoljen tehākum ovom zakonu s ciljem uklanjanja nepravde i štete od
sebe osim u stanju potpune prisile poput ubistva i žestokog kažnavanja.
Izbjegavanje sudnica laičkih zakona od strane muslimana spada u najbolje
puteve za njihov bojkot i uklanjanje… Naše traženje da nestanu, a mi se
tehākumimo njima, znači da mi nismo ozbiljni u onom što tražimo.
Postojanje šerijatskih sudnica i njihovo uspostavljanje je od zadataka vođe
(imāma), pa kada imām zapostavi ovu stvar, sa muslimana ne spada obaveznost
tehākuma šerijatu. Štaviše, odsutnost imāma lično i njegovo nepostojanje sa
muslimānā ne skida tehākum šerijatu, već im je obaveza da se tehākume
šerijatu čak i kada imām ne postoji.
Učenjaci nisu prestali, ranije i danas, postavljati sebe za suđenje među ljudima i
sprovođenje propisa u mjestima u kojima ne postoji imām ili kadija, zbog toga
što je uspostavljanje prōpisā od kifājeh‐farzova, koji su obavezni svima sve dok
se nađe neko ko će ih sprovesti.
Kadija Ahmed ibn Muhammed ibn ‘Ali Eš‐Ševkāni je bio sudio u mjestu „Er‐
Rewd“, i sprovodio šerijat bez da je bio postavljen od nekog, a učenjaci Jemena
su ga bili nazivali „Kadija Najmilostivijeg“.
Allah najbolje zna!
Hvala neka je Allahu, Gospodaru svjetova
Na pitanje odgovorio: član šerijatske komisije, šejh Ebu‐l‐Mundhir Eš‐Šenqīti.“

Novo na naslovnoj