[Anonimno]

Nema sumnje da je jedan od ova dva stava po pitanju ostavljača namaza, ispravan a drugi pogrešan. Ne mogu oba stava biti ispravna. I kao što rekoh u jednom od prethodnih postova onaj ko je pogriješio (a to je u ovoj situaciji skupina učenjaka koja je zauzela stav da ostavljanje namaza nije veliki kufr) ima jednu nagradu za svoj idžtihad.

S obzirom da nisi pročiatao postove koje ti je brat RPG na početku postirao prenijeću ti ovdje isječak iz knjige Govor učenjaka u kojem autor nakon što je spomenuo da je ostavljač namaza počinio vekliki kufr kaže:

Odgovor na sumnju postojanja razilaženja

Ako neko kaže: “Neki od učenjaka su zauzeli oprečan stav kada je riječ o kufru ostavljača namaza”, kažemo: “Tačno je, ali se njihova oprečnost ne prihvata nakon koncenzusa ashaba, a njima tražimo opravdanja. Jer, ulema smatra da ukoliko postoji govor jednog ashaba u određenoj meseli da je njegov govor dokaz ukoliko mu nije oprečan niko od ashaba. Pa kakav je tek onda slučaj sa meselom u kojoj jedan ashab pripisuje govor svim ashabima u vremenu Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem? Zatim, nakon toga, jedan od tabi’ina prenosi njihov koncenzus, i nalazimo govor više od 15 ashaba koji to kažu, a kojima se ne zna oprečno mišljenje.”

Napomena: Ti si imama Ahmeda svrstao u učenjake koji ne tekfire ostavljača namaza što nije ispravno, to je samo jedan rivajet od imama Ahmeda. Ako kreneš tom logikom onda nemožeš imama Šafiju svrstati u učenjake koji ne tekfire ostavljača namaza zato što postoji rivajet od Šafije po kojem on tekfiri ostavljača namaza.