Abdest, namaz i hidžab u bibliji

  • This topic has 73 odgovora, 14 glasova, and was last updated prije 11 years, 7 months by Anonimno. This post has been viewed 15471 times
Pregledavate 15 postova - 31 do 45 (od ukupno 74)
  • Autor
    Postovi
  • #11517
    Anonimno
    Neaktivan

    Evo ti pravog Muhamedovog imena od vaseg ucenjaka iz Tunisa sa stranice IslamOnline 🙂

    idite na youtube i ukucajte sledece reči : Prophet Muhammad's real name was Qathem

    #11519
    Anonimno
    Neaktivan

    da Srbi su ubijali Bosnjake, ali tek onda kad su vasi Mudzahidi ubijali decu zene i nenaoruzane ljude. To nema veze sa sirenjem hriscanstva. Daj mi jednu istorijsku cenjeniciu koja govori o tome da su apostoli ili Isus sirili hriscanstvo uz pomoc maca i pretnji. za razliku od njih Mhamed je to znao dobro da radi i sirio islam uz pomoc maca, cak je u jednom danu poubijao 900 Jevreja, zatim pljackao je karavane, zbog cega su se protiv njega i borili. U hriscanstvu ne postoji dzihad, vec podvig, a to znaci borba protiv svojih strasti uz pomoc Boziju i samo to se podrazumeva pod podvigom i nikakav rat protiv drugih ljudi. Evo aktuelno je sada, kako se vi muslimani medjusobno ubijate u Siriji, pa vam ne pomaze ni Alah ni Serijat. taj genocid je Mladic ucinio, naravno nije ubio 12000 bosnjaka vec mnogo, mnogo manje, ali tek nakon sto je video kako vi ubijate srpsku decu i nejac i izivljavate se nad njima. I sta je tu nepravedno? ,,Oko za oko, zub za zub.” Mladic nije ubijao decu. To svedoci sam Bosnjak cijeg oca je ubila Mladiceva vojska dok je Mladic davao cokoladu tom detetu. Ispunio je ono sto pise u Bibliji: Otac da ne nosi grehe sina, niti sin grehe oca, pa zato nije dete ni ubijeno, tj. svako da odgovara za svoju krivicu. Mladic je kao i svaki covek sto bi uradio on ucinio, nije mogao da gleda kako ubijate njegov narod, a on da sedi skrstenih ruku. sta je tu neprirodno?

    #11520
    Anonimno
    Neaktivan

    ,,Ti nama govoris o trojstvu, a sam nemas pojma sta znaci. Pa valjda u religiji bi trebalo da bude da svim ljudima bude dostupno da znaju u sta vjeruju i da bude jednostavno. Ti hoces da kaze tri stvari u jednoj to je potpuno nemoguce.”
    Ako vera treba da bude jednostavna, zašto ne verujes u Zevsa npr.? On je mocan, vrhovni bog, kao i mi izgleda, mnogo je dostupniji od Alaha jer zivi na Olimpu. Zasto ti verujes u Boga kojeg nikad neces videti, pa i u dzenetu ces ga “videti” kao u magli :)) tj, neces ga videti nikad kako izgleda. ZA razliku od Alaha Gospod isus je dosao na zemlju, bio medju ljudima i lično im se obracao. Eto argumenta više za prednost hriscanstva. Niko nikad nije video Alaha, i zasto bi javerovao tebi i Muhamedu na vasim recima o Alahu? Jel Muhamed ucinio neko cudo? jel je prorokovao nesto i da se to ispunilo? Doduse, rekao je da ce pasti kisa posle sto godina nakon njegove smrti i posle sto godina nije pala ni kap kise :)) Po cemu je tvoja vera uzvisenija od Hriscanske? Hriscanstvo pre Islama propoveda monoteizam.
    A kako to Bog moze da bude u tri osobe, resicemo na sledeci nacin: Odogovori mi da li Alah moze da bude istovremeno u tri ilicetiri ili 1000000 ljudi istovremeno?

    #11521
    Anonimno
    Neaktivan

    trinipraznoglavac je jadnik sticenik centra za odvikavanje od narkotika iz jadranske lesnice kod krivoslavnog svestenika Branislava Peranovica, koji redovno svoje sticenike zeljeznom stangom poducava religiji, historiji i vlaskoj nekulturi, odatle ovako poremecene izjave ovog vlaskog nadrogiranog praznoglavca

    #11526
    Anonimno
    Neaktivan

    Monoteista Trinitarijanac post=6280 wrote: Za razliku od tebe, ja te ne zovem psom niti osecam ikakav bes zbog toga sto me vredjas, jer covek je kao prekrasni pehar ispunjen losim ili dobrim vinom. I ukus vina govori o kvalitetu vina, tako i reci koje izlaze sa nasih usana, govore o unutrasnjen stanju nase duse, a koja sve to crpi iz vere. :))).

    Da, u potpunosti se slazem stobom, jezik je kutlaca a srce je lonac, pa kutlaca uzima ono sto je u loncu. A sad na osnovu ovoga da vidimo moje stanje duse i tvoje stanje duse.

    Moje vrijedjanje je bilo upuceno licno tebi, a produkt je bilo vrijedjanja od strane tebe nase savrsene vjere

    Monoteista Trinitarijanac post=6280 wrote: Pa mi Hrišćani vas Musliamne zovemo raznim imenima tipa: Muhamedanci, iz razloga što muhamde nije imao niakkav dokaz da je Kuran primio od Boga( osim sto ga je hatidza ubedila da je video Andjela, a ne demona, iako je muhamed hteo da se ubije i baci se u more jer je bio siguran da je video demona), pa smo vas nazvali po onome od koga ste primili Kuran, od Muhameda, Ili jos neznabošci, jer znate da bog postoji i da je jedan, ali ne znate Nal ACIN na koji taj Jedan Bog postoji i da li osoba jedana , dve ili tri. :))) Vi nas zovete nevernicima, što je više ime za ateistu nego za teistu, ali ajde :)))).

    Evo ovo je dokaz sta ti krijes u srcu i dusi, a to je nevjerstvo, pa sad da napravimo razliku izmedju moga vrijedanja tebe i tvojeg vrijedjanja nase religije, meni moje uvrijede upucene tebi mogu biti dobro djelo ako sam branio svoju vjeru, a mogu mi biti grijeh ako sam te bezpravno uvrijedio, bez razloga, al nikako moje uvrijede tebi nisu nevjerstvo, a tvoje uvrijede su nevjerstvo bez imalo sumnje.
    I razlika izmedju mene i tebe je ta sto ja vrijedjam tebe a ne tvoju religiju, a ti vrijedjas moju religiju a ne mene, pa tvoje rijeci su dokaz protiv tebe.

    Nista ovo nije iznenadjujuce, ovim si doneo jos jedan dokaz protiv vas da ste nevjernici, a i onda kad tvrdite da verujete u Boga, tvrdite to onako radi reda, a kad se udje malo dublje u diskusiju onda na vidjelo izadje vase (ne)vjerovanje

    Monoteista Trinitarijanac post=6280 wrote: Ako vera treba da bude jednostavna, zašto ne verujes u Zevsa npr.? On je mocan, vrhovni bog, kao i mi izgleda, mnogo je dostupniji od Alaha jer zivi na Olimpu. Zasto ti verujes u Boga kojeg nikad neces videti, pa i u dzenetu ces ga “videti” kao u magli :)) tj, neces ga videti nikad kako izgleda.

    ovo ti potvrdjujem da je tvoja vjera, i nemoj da se pozivas na Boga jer vi ne znate sta je Bog, vasa vjera je sastavljena na pricama i bajkama, na mitologiji, i samo povrsno vjerujete, a to si i ovde dokazao.
    Drago mi je da si dosao na ovaj forum da izneses svoja gledista na religiju, posto nas sajt posjecuje dosta onih koje smatramo nevjernicima, da se uvjere da vas ne zovemo dzaba nevjernici.

    Ako zelis da nastavis da vodis dijalog ovde, ja trazim od tebe da nam pojasnis koje su osnove vase vjere u koje vjerujete, sta podrazumijevate pod obozavanjem, sta je Bog za vas, izjasni se o ovim bitnim stvarima pa da nastavimo nas dijalog, a ja molim Allaha da ti olaksa da shvatis istinu, da ti otvori prsa da se pokoris istini, da se pokoris onome sto je kod Njega Uzvisenog istina.

    Zaista je vase vjerovanje uvrijeda za razum sa kojim nas je Allah stvorio, kod nas mala djeca bolje shvataju mnoge stvari od vas.

    #11528
    Anonimno
    Neaktivan

    Monoteista Trinitarijanac post=6282 wrote: Evo ti pravog Muhamedovog imena od vaseg ucenjaka iz Tunisa sa stranice IslamOnline 🙂

    idite na youtube i ukucajte sledece reči : Prophet Muhammad's real name was Qathem

    Nemoj biti kukavica. Ako si zaista ubjedjen da si na istini onda treba da se suocis sa izazovima a ne da od njih bjezis pronalazeci jadne isprike koje nemaju oslonca. Poslanikovo pravo ime jeste Muhammed – visoko hvaljeni, a u Bibliji je pomenut pod imenom Ahmed – najvise hvale vrijedan, onaj koji najvise zasluzuje da bude hvaljen, potom ima jos 97 imena pored tih koji govore o njegovim vrijednstima.

    Opet te pozivam da ne budes kukavica nego se udostojis saznati istinu iz Biblije. Ne “namecem” ti Kur'an nego tvoju knjigu, jer kako rece Qhuraba, uopce je nepoznajete, jer da je poznajete postali bi muslimani. Pogledaj serijal pa se onda javi, junace.

    http://www.youtube.com/watch?v=Hhazm0UdlTc;feature=share

    A evo ti i ostala Poslanikova imena kojima je bio opisivan u svom narodu jos i prije poslanstva.

    http://www.islam786.com/99namesofmuhammad.htm

    #11529
    Anonimno
    Gost

    “Monoteista Trinitarijanac” post=6284]da Srbi su ubijali Bosnjake, ali tek onda kad su vasi Mudzahidi ubijali decu zene i nenaoruzane ljude.

    Srbi sa pravoslavnom religijom su ubijali Bosnjake. Vasa crkva je blagoslovila pohode gdje se ubijali ljude, zene, djecu i starce. Vi ste ti koji ste zapoceli rat, a ne mi, mi smo se branili. Ali sta ces izgleda da tvoj nakaradni razum nece da shvati da ste vi ti koji ubijate ljude i silujete zene i djevojcice. NIKADA se ne mogu porediti mudzahidi sa vasim vojnicima. Muzahidi nisu ubijali djecu kako ti velis, ali vasi jesu i jos su ze zabavaljali ko ce biti bolji u izivljavanju. Sta bi sa onom majkom sto su joj cetnici ispekli zivu bebu na njene oci.

    To nema veze sa sirenjem hriscanstva. Daj mi jednu istorijsku cenjeniciu koja govori o tome da su apostoli ili Isus sirili hriscanstvo uz pomoc maca i pretnji. za razliku od njih Mhamed je to znao dobro da radi i sirio islam uz pomoc maca, cak je u jednom danu poubijao 900 Jevreja, zatim pljackao je karavane, zbog cega su se protiv njega i borili.

    Isus -Isa, alejhissselam, je bio muslimani on je slijedio zakon od Musa, alejhisselam. Isa, alejhisselam, nije imao vojsku pa nije se borio, ali je imao Musa, alejhisselam, pa se on borio. Vidis kako je vasa vjera nakaradna jedan dio Biblije vjerujete, dok u drugi dio ne vjerujete. Islam se sirio i sa macem, ali i sa mirnim pozivanjem. Jer da se samo sirio macem ne bi vas Srba prvo bilo na Balkanu, a ne bi bilo krscana i jevreja u arapskim zemljama. Ali vasa vjera se sirila sa macem. Nije nas Poslanik Muhammed, sallAllahu alejhi we sellem, pljackao karavane, Allah te uputio!

    U hriscanstvu ne postoji dzihad, vec podvig, a to znaci borba protiv svojih strasti uz pomoc Boziju i samo to se podrazumeva pod podvigom i nikakav rat protiv drugih ljudi.

    Ne kod vas postoji sveti hrscanski ratovi koji se vode u ime crkve -sejtana (demona). Pobili ste dosta ljudi u BiH, bas suprotno govori o cemu ti pricas.

    Evo aktuelno je sada, kako se vi muslimani medjusobno ubijate u Siriji,

    Naravno tako je to s tvoga ugla i ugla mnogih nevjernika. Samo sijje nisu muslimani oni su bliski vasoj religiji. Mnogobosci ko i vi.
    Tako su i nevjernici s Zapada govorili kada je rat bio u BiH da se narod sam sebe ubija, ali istina je bila drugacija, mada su i oni sami znali, ali je to bila prica za javnost.

    pa vam ne pomaze ni Alah ni Serijat.

    Vi bi jedva docekali da je tako, tako mi Allaha Uzvisenoga, nama Allah pomaze, ali samo to vide oni koji su razumom obdareni.

    taj genocid je Mladic ucinio, naravno nije ubio 12000 bosnjaka vec mnogo, mnogo manje, ali tek nakon sto je video kako vi ubijate srpsku decu i nejac i izivljavate se nad njima. I sta je tu nepravedno? ,,Oko za oko, zub za zub.” Mladic nije ubijao decu. To svedoci sam Bosnjak cijeg oca je ubila Mladiceva vojska dok je Mladic davao cokoladu tom detetu. Ispunio je ono sto pise u Bibliji: Otac da ne nosi grehe sina, niti sin grehe oca, pa zato nije dete ni ubijeno, tj. svako da odgovara za svoju krivicu. Mladic je kao i svaki covek sto bi uradio on ucinio, nije mogao da gleda kako ubijate njegov narod, a on da sedi skrstenih ruku. sta je tu neprirodno?

    Pa neprirpdno je kako ti razmisljas. Stavarno imas nakaradno razmisljanje, cuj Mladic nije ubijao djecu. Cuj nije ubio 12000 bosnjaka, cuj manje od toga. Koliko ima samo svjedoka koji govore koliko je djece, staraca i zena pobijeno, silovano, oduzeto imovine. Pa ne mogu se nacuditi tvojoj (ne)intelegenciji.

    #11533
    Anonimno
    Neaktivan

    Бог у суштини

    23. Тројичност лица у једносушном Богу – Учење Светог Откривења и Светог Предања

    Хришћанство је засновано на светим тајнама и светим истинама, али оно што те тајне и те истине чини неупоредљиво светима и неисказано тајанственима јесте богооткривена истина о Светој Тројици. Њу не би могао открити или измислити ни индивидуални ум ма ког човека, нити колективни ум васцелог човечанства, јер она неизмерно премаша све људске способности сазнања и стваралаштва. Никада ни једно од сазданих бића не може разумети како у једном Богу постоје три Лица, како је Отац — Бог, и Син — Бог, и Дух Свети — Бог, па ипак нису три бога него један једини Бог и Господ. Нема разума, нема ума, који би нам могли показати и објаснити како и на који начин постоји Света Тројица. То је ствар несхватшьива, неисцрпна и неизразива, те је „речи изразити не могу, нити осећање обухватити, нити разум схватити. Све је неисказано недокучиво, несхватљиво”[1] То не може изразити не само језик људски него ни анђелски.[2]

    Недомислим за мисао људску, неразумљив за разум, несхватљив за ум, необухватљив за осећање, недокучив за срце, – догмат о Светој Тројици је бесконачна истина, не пронађена човеком већ откривена свемилостивим Богом. Зато о овом светом догмату ваља размишљати у границама свете и смирене вере, и говорити о њему онолико колико је сам Бог казао о њему у Светом Откривењу, али при томе говорити онако како су богомудри Оци Цркве, „тајници Тројице”,[3] облагодаћеним умом својим и просветљеним срцем расветлили неисказане дубине богооткривене истине о Тројичном Божанству и показали како треба са страхом Божјим, вером и љубављу размишљати и говорити о ономе што је Божје.[4]

    Свето Откривење је у ствари откривење истине о Тројичном Божанству од Тројичног Божанства, коју је Бог могао одједном објавити људима у потпуности, али Он то није урадио, јер се у Откривењу опажа да је ова истина била поступно објављивана људима с обзиром на њихов духовни и морални узраст. У Старом Завету је учење о Светој Тројици доста нејасно, кратко и непотпуно, пошто се откривење божанских натприродних истина врши поступно и полако, сходно духов­ном и моралном развићу прималаца. Тек у Новом Завету ово учење добија свој потпун израз. Старозаветно учење о Богу било је припрема за новозаветно. Оно је било као зрно, из кога се у благом климату тросунчане благодати новозаветне имало развити новозатетно учење о Троличном Богу. Узрок овој поступности откривења истине о Светој Тројици свети Оци и Учитељи Цркве виде, с једне стране, у томе што су Јевреји били духовно незрели да одједном приме целокупно учење о томе, и што су били склони многобоштву, па су мо­гли догму о Троличном Божанству тумачити у многобожачком смислу; а с друге стране у томе што је људска природа уопште, због своје ограничености и греховне искварености, била неспособна да одједном прими пуноћу божанског учења о Светој Тројици, него је морала бити постепено исцељивана, оспособљавана и увођена у ову пресвету тајну над тајнама. „Стари Завет је јасно објавио Оца, вели свети Григорије Богослов, а Сина више нејасно; Нови је открио Сина и указао на Божанство Духа; сада пак сам Дух борави с нама и јасније нам показује себе. Јер није било безопасно, пре но што се призна Божанство Оца, јасно проповедати Сина, и пре но што смо примили проповед о Сину, оптерећивати нас проповеђу (да се смелије изразим) о Духу Светом, да не бисмо би­ли изложени опасности да изгубимо чак и оно што нам је на Домаку, као што бива са људима који сувишном храном претоваре себе, или слабе очи упиру у сунчеву светлост, него је требало да светлост Свете Тројице озарава просветљаване постепеним додавањем, узлажењем, напредовањем из славе у славу”.[5] А блажени Теодорит пише: „По својој бесконачној мудрости Бог није хтео да Јеврејима објави потпуно знање о Светој Тројици, да они не би у томе нашли повод да се клањају многим боговима, јер су били склони египатској безбожности; и зато се после вавилонскога ропства, када су Јевреји јасно осећали одвратност према многобоштву, сусрећу не са­мо у њиховим свештеним него и у несвештеним књигама да­леко више веома јасних места, него раније, у којима се говори о Божанским Лицима”.[6] Свети Епифаније богословствује: „Једно Божанство (Θεότης μία) је нарочито објављено у Мојсеја, Двојица (δυάς) пак проповедана је силно у Пророка, а Тројица (Τριάς) се показује у Еванђељима”.[7]

    а) Стари Завет је несумњиво завет Тројичног Божанства, али се места која се односе на догмат о Светој Тројици, с обзиром на пројављивање и улогу појединих Лица тросунчаног Господа, могу сврстати у три групе.

    Прву групу сачињавају она места где Бог говори о себи у множини, задржавајући у исто време и појам о себи као Једноме. Та су места: И рече Богь: сотворимъ человека по образу нашему и по подобiю … И сотвори Богь человека, по образу Божiю сотвори его.[8] И рече Богь: се, Адамъ бысть яко единъ отъ насъ.[9] И рече Господь: прiидите, и сошедше смесимъ тамо языкъ ихъ… И тако смеси Господь устна всея земли.[10] По тумачењу светих Отаца, ова места показују да у Богу има више међу собом равних Божанских Лица, али се њихов број не одређује тачно.[11]

    Другу групу сачињавају она места која ближе одређују број Божанских Лица као три, при чему се не употребљавају посебни лични називи и не повлаче никакве разлике. У таква места, по учењу светих Отаца, спада оно у коме се описује јављање Бога Аврааму код Мавриског грма у облику тројице путника: Јави му се Господ Бог (Jahve) код грма Маврискога, кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свога,ипоклониседо земље. И рече: Господе (Adonai), ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге свога.[12] Јасно је да се Авраам обраћа тројици као једноме, и то као једноме Го­споду. Сав разговор између Авраама и Господа води се од тројице у име једнога,[13] а у последњем стиху, којим се и завршује ово богојављење, вели се: И Господ отиде свршивши разговор са Авраамом.[14] У овом јављању Бога Аврааму древно црквено Предање види појаву Свете Тројице. „Авраам сусреће тројицу, вели блажени Августин, а клања се једноме. Угледавши тројицу, он је дознао тајну Тројице, а поклонивши се као Једноме, он је исповедно једнога Бога у три Лица”.[15] Молитвени дух Цркве, који мисли свештеним Предањем, у овоме богојављењу гледа јављање Свете Тројице: Священнотайнникъ Авраамъ бывъ: священнообразно древле, Творца всехъ и Бога и Госпо­да, во трехъ убо Ипостасей державу единственну позна.[16] Авраамъ добродетелi. и страннолюбiемъ Троицу прiятъ, ангельски пришедшую.[17] Пресельникъ сый Авраамъ, сподобися образно воспрiяти единственнаго убо Господа въ трiехъ Ипостасехъ, пресущественна мужескими же зраки .[18]

    Указивање на тројичност Лица у Богу свети Оци виде такође и у серафимској песми: Свет, Свет, Свет Господ Саваот, коју је пророк Исаија чуо приликом свога боговиђења.[19] Трикратко понављање речи: Свет, расматрано у вези са осталим текстом ове главе, показује да се песма односи на једног Бога у Троици. Пророк је видео Господа где седи на престо­лу високу и уздигнуту, и чуо глас његов који говори: кога ћу послати, и ко ће за нас ићи[20]? Ово питање показује да се једно Лице Свете Тројице обраћа себи равнима. Контекстом ових места са новозаветним местима[21] потврђује се да је про­рок Исаија у овом свом виђењу видео Господа Бога, тј. Оца и Сина и Светога Духа. Када Серафими, вели свети Атанасије Велики, славослове Бога, говорећи трикратно, Свет, Свет, Свет Господ Саваот, они славослове Оца и Сина и Светога Духа… Јер Отац и Син и Свети Дух јесте Господ Саваот. Јер је једно Божанство и један Бог у трима Ипостасима”.[22] Hajjaсније сведочанство Старога Завета о Светој Тројици налази се у књизи Премудрости Соломонове; оно гласи: Вољу Твоју ко би познао, да Ти ниси дао Премудрост и послао Твог Светог Духа са висине.[23]

    Трећу групу чине она места у Старом Завету која одређеније повлаче разлику међу Божанским Лицима, називајући их њиховим правим именима. Тако се о личности Сина и његовом Божанству говори у месијанским пророштвима. Господь рече ко мне, вели Месија, Сынъ мой еси Ты, азъ днесь родихъ Тя.[24] Давид говори: Рече Господь (Jahve) Господеви (Adonai) моему: моему: седи одесную мене, дондеже положу враги Твоя подножiе ногъ Твоихъ… Изъ чрева прежде денници родихъ Тя.[25] Месија се назива Богом: Помаза Те, Боже (Elohim), Богъ Твой елеемъ радости паче причастникъ Твоихъ.[26] У пророка Исаије Месија се назива: Емануил, што значи: с нама Бог.[27] велика совета Ангелъ, чуденъ, советникъ, Богъ крепкiй, властелинъ, князь мира, Отецъ будущаго века,[28] што све показује његово Божанство и самосталност његове личности од Јеховине.

    На личност Светога Духа и његово Божанство указују, иако не тако јасно, ова места: Духъ Божiй ношашеся верху воды.[29] Пророк Захарија говори да Господ Саваот „Духом својим преко Пророка пређашњих” ела речи и закон,[30] те су њихове речи биле његове речи.[31] Најјаснија сведочанства о личности и Божанству Светога Духа налазе се у месијанским пророштвима: Господь посла мя, и Духъ Его;[32] Духъ Господень на мне, егоже ради помаза мя, благовестити нищимъ мя посла.[33] О Духу Светом као посебној Божанској личности говори се и на другим местима у Старом Завету.[34]

    На истину о Троједном Богу указују још и сва она ме­ста у Старом Завету која говоре о „Речи”,[35] о „Анђелу Божјем”, „Анђелу Господњем”,[36] о Премудрости Божјој, као животворном и животодавном начелу, која од вечности постоји са Богом.[37]

    б) Нови Завет није друго до откривење Свете Тројице о Светој Тројици. У њему је потпуно откривен и објављен догмат о Светој Тројици, и то откривен Оцем, Сином и Светим Духом. Бог Отац шаље Сина и дејствује кроз Њега; Бог Син открива Оца, казује и низводи Духа; Бог Дух Све­ти објашњава Сина и наставља дело његово. Све, од почетка до краја, бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме, јер „Отац све твори кроз Сина у Духу Светоме”.[38] У свему но­возаветном дејствује Света Тројица, јер све што се даје, даје се у Тројици (έν Τριάδι), и све је од једнога Бога.[39] Спасење људи је заједничко дело Троличног Божанства. Сав живот, и рад, и учење оваплоћеног Сина Божјег на земљи јесте непрекидна проповед речју и делом о Триипостасном Богу. У Новом Завету је све од Свете Тројице и све у Светој Тројици, „јер је у Тројици савршенство” (έν τη Τριάδι γαρ ή τελεί ωσίς έστιν).[40]

    Нови Завет почиње Арханђеловом благовешћу светој Деви о Светој Тројици: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те, зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.[41] Пред сам почетак Спаситељеве проповеди, која ће и садржином, и силом, и дејством сва би­та од Тројице у Тројици, Тројично Божанство објављује себе при крштењу Господњем на Јордану: Отац сведочи с неба за Христа који се крштава: ово је Син мој омиљени; а Дух Свети у исто време силази с неба, у облику голуба, на Сина,[42] што је све надахнуто и беспримерно лепо изражено у богојављенском тропару: Во Јордане крещающуся Тебе, Господи, Троическое явися поклоненiе (ή της Τριάδος έφανερώθη προσκύνησις): Родителевъ бо гласъ свидетельствоваше Тебе, возлюбленнаго Тя Сына именуя, и Духъ во виде голубине извествоваше словесе утверждеше, явлейся Христе Боже, и Мiръ просвещей, слава Тебе. Сва Спаситељева проповед и речима и делима посведочава Божанство и Личност Оца, Божанство и Личност Сина, Божанство и Личност Светога Духа. Када на Тајној вечери Спаситељ открива ученицима последњу и завршну тајну, Он је своди на Тројично Божан­ство као на извор и увор сваког савршенства, истине, живо­та.[43] А када се при вазнесењу свом растаје са ученицима, Он им у неколико речи сумира своје Еванђеље и оставља им као гесло спасења: веруи крштење у име Свете Тројице: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа… Ко узверује и крсти се, спашће се.[44] Наводећи ове Спаситељеве речи, свети Иларије вели: „Какав се елеменат у тајни људског спасења не садржи у овим речи­ма? Шта је заборављено, шта остављено у мраку? Све је потпуно, као од Божанске пуноће; савршено, као од Божанског савршенства.”[45]

    Свети Апостоли, непоколебљиво верни Спаситељу, целокупним животом и учењем својим друго и не раде него примењују и разрађују кратку формулу спасења: у име Оца и Сина и Светога Духа, и непобитно посведочавају да се спасе­ние састоји у исповедању Тројичног Божанства. У тој тросунчаној Истини је сва дубина, и висина, и ширина, и дужина новозаветне Цркве. Ван ње — Црква је немогућа и немислима; као што је немогуће без крштења у име Свете Тројице постати члан Цркве, облагодатити се и спасти се.[46] Имајући то у виду, Апостол пише Коринћанима: Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свима вама.[47] Објашњавајући ове речи светог Апо­стола, свети Атанасије Велики пише: „Благодат и дар што се у Тројици даје (έν Τριάδι δίδοται), даје се од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Јер као што дарована благодат јесте од Оца кроз Сина, тако и ми не можемо бити учесници дара осим у Духу Светоме. Јер поставши учесници његови, ми имамо љубав Оца, благодат Сина, и заједницу самога Духа”.[48]

    Откривајући нам пресвету тајну Тројичног Божанства, Нови Завет нам јасно показује да је Бог троличан и по себи и у свом односу према свету. Та се ипостасна разлика између Божанских Лица непрестано повлачи и подвлачи у Светом Откривењу. О тој разлици и ипостасној самосталности Бо­жанских Лица говори сам Спаситељ: Изиђох одОца (παρά τού Πατρός), и дођох на свет; и опет остављам свет и идем Оцу.[49] Богочовечанска делатност Спаситељева у ствари је истовремена делатност Оца и Сина као двеју различитих Личности: Отац мој досада дела, и ја делам;[50] Отац који борави у мени (ό δε Πατήρ ό έν έμοι μένον) Он твори дела.[51] При свој разлици Лица очувано је јединство Божанске суштине: Ја и Отац једно смо (εγώ και ό Πατήρ εν έσμεν);[52] нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син.[53] Иако је постао човек, Син Божји је увек остао једно са Богом Оцем: Нисам сам, него ја и Отац који ме посла;[54] ко има љубав к мени, имаће к њему љубав Отац мој[55]. Никаква страдања нису мо­гла да ослабе или поремете једносушност оваплоћеног Сина Божјег са Богом Оцем. Живећи у поруганом и страдалничком телу људском, Син се моли Оцу: Прослави ме Ти, Оче, у Тебе самога славом, коју имадох у Тебе, пре него што свет постаде.[56] О разлици између Личности Оца и Личности Сина сведоче још и сва она места у Новом Завету која говоре о Господу Христу као истинитом, једином и јединородном Сину Божјем.[57]

    Повлачећи разлику између своје Личности и Личности Бога Оца, Спаситељ је јасно наглашавао такву разлику и с обзиром на Личност Бога Духа Светог. На Тајној вечери Он говори својим следбеницима: Ја сам пут, истина и живот; нико неће доћи Оцу до кроза ме… Ја ћу умолити Оца,и даће вам другога Утешитеља, да буде с вама довека: Духа исти­не.[58] Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему.[59] Као самостална Божанска Лич­ност, Дух Свети раздељује, по својој власти и вољи, различите духовне дарове.[60]

    ——————————————————————————–

    НАПОМЕНЕ:

    [1] Св. Иларије, De Trinit. II, 5; ср. св. Иринеј, Contra haer. II, 28, 5. 6. 9; св.Атанас. Вел., Ad Serap. Epist. 1, 17. 18. 20.

    [2] Ср. бл. Августин, De sybmolo ad catech. с. 9.

    [3] „Тайникъ Троицы” је назив који Црква у својим богослужбеним књигама даје великим Оцима као: св. Василију Великом, св. Атанасију Великом, св. Григорију Богослову и др.

    [4] Ср. св. Григорије Богослов, Орат. 23, 12.

    [5] Orat. 31, 26; t. 36, 161 С; ср. св. Григ. Ниски, De Spir. Sancto.

    [6] Lib. de curat. Graecorum affect.

    [7] Haeres. 74, 10.

    [8] 1 Mojc. 1, 26. 27.

    [9] 1 Mojc. 3, 22.

    [10] 1 Mojc. 11,6.7.9.

    [11] Св. Атанас. В., Contra gent. 46; св. J. Златоуст, In Genes. hom. 8, 3. 4; св.Васил. В., Adv. Eunom. lib. V, P. gr. t. 39, col. 756; In hexaemer. hom. 9, 6; св. Амвросије, In hexaemer. lib. VI, с 7; бл. Августин, De Trinit. 1, 7, 14; св. Кирил Алекс, De Trinit. dialog. 3, Р. gr. t. 75, col. 804 и 805, св. Јустин, Dialog. Cum Tryph. n. 62; св. Иринеј, Contra haer. IV, 20, 1; св. Иларије, De Trinit. V, 8-10.

    [12] 1 Мојс. 18, 13.

    [13] ib. ст. 13-33

    [14] ib. ст. 33.

    [15] De temp. serm. 70 (al. append. serm. 5) n. 4, ed. Paris. 1683, T. V. p. 2 (apPend. col. 12).

    [16] Канонъ пресв. Троицъ, пъснь а, въ недълю утра, на полунощницъ, Гласъ й (Октоихъ).

    [17] Канонъ, песнь д, Среда сырная (Пост. Трюд.).).

    [18] Канонъ Троичень песнь 5, въ неделю утра, на полунощнице, Гласъ й (Октоихъ). Ср. Явися Аврааму Богь трiипостасный у дуба древле маврiйскаго (ib. песнь з). Патрiарху Аврааму егда явился еси во образъ мужества, Троичная единице (Канонъ Троиченъ, пъснь г, въ нед. утра, на полунощ., Гласъ д). Ты древле явъ Аврааму яко явился еси трiипостасный, единственъ же естествомъ Божества (Канонъ ко св. и животв. Троице, песнь г, въ неделю утра, Гласъ а).

    [19] Ис 6. 3.

    [20] ib ст. 8.

    [21] Јн. 12, 41; Д. А. 28, 25-26.

    [22] De incarn. et contra arian. 10; t. 26, col. 1000 В; ср. св. Григ. Богосл., Orat.38. 8, Orat. 45, 4; св. Басил. Вел., Advers. Eunom. III, 3; св. Амвросије, De fid. II,12; св. J. Златоуст, Advers. Judaeos, Orat. 1, 1.

    [23] Прем. Сол. 9, 17.

    [24] Пс. 2, 7; Д А. 13, 33; Јевр. 1, 5; 5, 5.

    [25][25] Пс. 109, 1. 3; Мт. 22, 44; Мк. 12, 36; Лк. 20, 42; Д. А. 2, 34; ср. I Кор. 15,25; Јевр. 1, 13.

    [26] Пс. 44, 8.

    [27] Ис. 7, 14; Мт. 1, 23.

    [28] Ис. 9, 6.

    [29] 1 Мојс. 1, 2.

    [30] Захар. 7, 12.

    [31] 2 Цар. 23, 2.

    [32] Ис. 48. 16.

    [33] Ис. 61, 1; ср. Лк. 4, 18. 21; Ис. 11, 23.

    [34] Види: Пс. 32, 6; 50, 13; 103, 29. 30; 142, 10; 147, 7; Немиј. 9, 20; Јов. 33,4; 27, 3; 34, 4; Данил. 4, 6; Јоиљ 2, 28; Ис. 44, 3; Језек. 36, 26.

    [35] Пс. 32, 6; ср. Јн. 1, 3; Пс. 106, 20; 32, 4; 118, 89; Ис. 40, 8; 55, 11; Прем.Сол. 16, 12; 18, 15-16.

    [36] 2 Мојс. 3, 2. 4. 11. 12; ср. Д. А. 7, 37-38; 1 Мојс. 16, 7-13; 21, 17-19; 22, 10-18; 31, 11-13; 4 Мојс. 22, 22-35; Суд. 6, 11-27; 13, 3-24; Зах. 12, 8; Малах. 3, 1; Ис. 9, 6 (ср. св. Иларије, De Trinit. V, 11. 12).

    [37] Прич. Сол. 8, 22-31; ср. Јов. 28, 12-28; Варух 3, 9-37; Сирах. 1, 1-10;24,1-13; Прем. Солом. 6, 22-24; 7, 21-30; 8,14; 9, 14; 9, 9-19; 10,12; 11,14.

    [38] Св. Атанас. В., Ad Serap. Epist. 1, 28; t. 26, col. 596 Α; sr. Ad Serap. Epist.III, 5.

    [39] Он, Ad Serap. Epist. 1, 31; t. 26, col. 600 С – 601 Α.

    [40] ib. I, 30; col. 597 С

    [41] Лк. 1, 35.

    [42] Мт. 3, 1617; Мк. 1, 10-11; Лк. 3, 22; Јн. 1, 32-33.

    [43] Види: Јн. 13, 1-17, 26.

    [44] Мт. 28, 19; Мк. 16, 16.

    [45] De Trinit. II, 1.

    [46] ср. св. Јустин, Apolog, Ι, 61; Тертул. Adv. Prax. 26; св. Атанас. В., Ad Serар. Epist. I, 30; св. Иларије, De Trinit. II, 1. 5; св. J. Златоуст, In 1 Cor. hom. 20,3. 4; св. Амвросије, De myster. V, 28; св. Дамаскин, De fid. I, 8.

    [47] 2 Кор. 13, 13; ср. 1 Кор. 12, 46; 1 Петр. 1, 1. 2; Д. А. 2, 32-33; 7, 55; Рм.1, 1. 3. 4; 15, 1516; 15, 30, 1 Кор. 6, 11; 2 Кор. 1, 19. 21. 22; Гал. 4. 6; 2, 13. 14;Тит. 3. 46.

    [48] Ad. Serap. Epist. I 30; t. 26, col. 600 С.

    [49] Јн. 16, 28.

    [50] Јн. 5, 17; ср. 9, 4.

    [51] Јн. 14, 10.

    [52] Јн. 10, 30.

    [53] Мк. 11, 27; ср. Јн. 10, 15.

    [54] Јн. 8, 16; ср. 3, 13, 18.

    [55] Јк. 14, 21.

    [56] Јн. 17, 5.

    [57] Јн. 3,16.18; 1,14.18; 1 Јн. 4, 9; Мт. 3,17; Рм. 8, 32; Кол. 1,13; 1 Јн. 5, 20.

    [58] Јн. 14, 6. 16.

    [59] Јн. 14, 26.

    [60] 1 Кор. 12, 11; ср. Д. А. 20, 28; 2 Петр. 1, 21; Д. А. 1, 16; 2, 4; 1, 5; И, 15;19, 6; 1 Кор. 3, 16; 6, 19; Рм. 8, 9; Гал. 4, 6; 1 Кор. 2, 11.

    #11534
    Anonimno
    Gost

    Monoteista Trinitarijanac

    Ako vera treba da bude jednostavna, zašto ne verujes u Zevsa npr.? On je mocan, vrhovni bog, kao i mi izgleda, mnogo je dostupniji od Alaha jer zivi na Olimpu. Zasto ti verujes u Boga kojeg nikad neces videti, pa i u dzenetu ces ga “videti” kao u magli :)) tj, neces ga videti nikad kako izgleda.

    Stvarno se ne mogu nacuditi tvojoj (ne)intelegenciji. Kada rekoh da bude vjera jednostavna rekoh da bude pristupacna masam ljudih koji su pismeni i nepismeni. To jeste da bude shvatljiva. A ti navede zevsa, izmisljotinju iz anticke knjizevnosti. Tebi je zevs mocan pa sta je to stvorio zevs, pa da bi bio mocan. Pa ti i ne znas sta znaci vrhovni bog. U antici se spominje vise bogova a medu vrhovnim bogovima je zevs, ja ti rekoh u svom gore postu kada bi bilo vise bogova ne bi bilo skalada koji ti vidis oko sebe. Samo ahmak moze da povjeruje u ovakve izmisljene stvari.

    Niko nije dostupniji od Allaha Gospodara svih svjetova, Koji sve zna i Koji sve cuje. Kao sto ti vidis mjesec po noc tako ce i dzennetlije da vide Allaha, a ne kroz maglu kako ti kazes lazljivče.

    ZA razliku od Alaha Gospod isus je dosao na zemlju, bio medju ljudima i lično im se obracao. Eto argumenta više za prednost hriscanstva.

    Isus nije bog, nego je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem. Njega je Allah poslao ljudima da izvede ljude iz tame na svjetlo, ali Isus -Isa, alejhisselam je bio musliman. Bas tako vise prednosti za islam.

    Niko nikad nije video Alaha, i zasto bi javerovao tebi i Muhamedu na vasim recima o Alahu?

    Zar to ti ides logikom ako nesto vidim u to verujem ?! Jel to znaci ako ti ne vidis svoj um jel to znaci da ga nemas?! Ti da trazis istinu ne bi se ovako postavljao kako se postavljas, nego bi pogledao videa koje sam ti postavila, i ne bi ponavljao ista pitanja ponovo. Ko uistinu trazi pravi put Allah ce mu dati da ga spozna.

    Jel Muhamed ucinio neko cudo? jel je prorokovao nesto i da se to ispunilo? Doduse, rekao je da ce pasti kisa posle sto godina nakon njegove smrti i posle sto godina nije pala ni kap kise :))

    Allahov poslanik Muhammed, sallAllahu alejhi we sellem, je imao mu'dzize (cuda) kao svi Allahovi poslanici. Ima dosta stvari se ostvarilo, a ima stvari koje ce se ostvarivati kada dode vrijeme za to. Kao sto je npr ponovni dolazak Isusa -Isa, alejhisselam, dedzala (antikrist) i sl. Evo link za knjigu mu'dzize (cuda) Muhammeda, sallAllahu alejhi we sellem, pa ako si od iskrenih procitat ces je.

    http://sr.scribd.com/doc/25484736/Mudzize-Muhammeda-salallahu-alejhi-wa-sallam-Hafiz-Ibn-Kesir

    Ovo sto ti navodis za kisu to je laz nigdje se takvo nesto ne navodi. Nije islam vjera ko vasa zasnovana na pricama monaha s koljena na koljeno, pa izmjene Biblije kako je koji vladar bio. Kod nas je Kur'an onakav kakv je bio prije 1433. godine po Hidzri. Ni jedan harf (slovo) nije izmjenjeno. A s druge strane mi imamo hadise (govor koji je govorio Allahov poslanik Muhammed, sallAllahu alejhi we sellem) cija je vjerodostojnost tacna.

    Po cemu je tvoja vera uzvisenija od Hriscanske? Hriscanstvo pre Islama propoveda monoteizam.

    Islam je uzviseniji od hriscanstva jer hriscanstvo je mjenjano kako bi koji vladar dosao tako bi se Biblija mjenjala. Hriscanstvo nije prizivalo prije islama monoteizam, ali jeste krscanstvo dok nije bila izmjenjena Biblija. Hrscanastvo se od cjepilo od krscanastva i to u vaktu kada krscanstvo vise nije pozivalo u monoteizam vec u trojstvo, u obozavanje kipova, nekih “svetaca”.

    I islam je uzvisenija vjera jer Allah (Bog) tako kaze u Svojoj knjizi:

    “… a onaj ko želi neku drugu vjeru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na drugom svijetu biti od propalih.” (Prijevod znacenja, Kur'an -Ali’ Imran 85)

    A kako to Bog moze da bude u tri osobe, resicemo na sledeci nacin: Odogovori mi da li Alah moze da bude istovremeno u tri ilicetiri ili 1000000 ljudi istovremeno?

    Bog ili Allah ne moze da bude tri osobe to nje moguce ni naucno dokaza. I nemoj da se pravis nego lijepo pogledaj video koji sam ti postavila o trojstvu.I evo jos jednom.

    http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=2jY7MbjKNfc

    Allah NE MOZE da bude istovremeno u tri ili cetri osobe ili 1 000 000 ljudi.

    Ovako je Sebe Allah opisao u Kur'anu, poglavlje El-Ihlas.

    بسم الله الرحمن الرحيم
    1. قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ
    2. اللَّهُ الصَّمَدُ
    3. لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ
    4. وَلَمْ يَكُن لَّهُ كُفُوًا أَحَدٌ
    الفهرست

    Prevod znacenja:

    Reci:”On, Allah, Jedan je!
    Allah je utociste svakome!
    nije rodio, nit’ je rodjen!
    I niko mu ravan nije!”

    #11535
    Anonimno
    Neaktivan

    Napomena: 1+1+1 = 1 (!!???)

    #11537
    Anonimno
    Neaktivan

    Monoteista Trinitarijanac post=6298 wrote: Бог у суштини

    23. Тројичност лица у једносушном Богу – Учење Светог Откривења и Светог Предања

    Хришћанство је засновано на светим тајнама и светим истинама, али оно што те тајне и те истине чини неупоредљиво светима и неисказано тајанственима јесте богооткривена истина о Светој Тројици. Њу не би могао открити или измислити ни индивидуални ум ма ког човека, нити колективни ум васцелог човечанства, јер она неизмерно премаша све људске способности сазнања и стваралаштва. Никада ни једно од сазданих бића не може разумети како у једном Богу постоје три Лица, како је Отац — Бог, и Син — Бог, и Дух Свети — Бог, па ипак нису три бога него један једини Бог и Господ. Нема разума, нема ума, који би нам могли показати и објаснити како и на који начин постоји Света Тројица. То је ствар несхватшьива, неисцрпна и неизразива, те је „речи изразити не могу, нити осећање обухватити, нити разум схватити. Све је неисказано недокучиво, несхватљиво”[1] То не може изразити не само језик људски него ни анђелски.[2]

    Недомислим за мисао људску, неразумљив за разум, несхватљив за ум, необухватљив за осећање, недокучив за срце, – догмат о Светој Тројици је бесконачна истина, не пронађена човеком већ откривена свемилостивим Богом. Зато о овом светом догмату ваља размишљати у границама свете и смирене вере, и говорити о њему онолико колико је сам Бог казао о њему у Светом Откривењу, али при томе говорити онако како су богомудри Оци Цркве, „тајници Тројице”,[3] облагодаћеним умом својим и просветљеним срцем расветлили неисказане дубине богооткривене истине о Тројичном Божанству и показали како треба са страхом Божјим, вером и љубављу размишљати и говорити о ономе што је Божје.[4]

    Свето Откривење је у ствари откривење истине о Тројичном Божанству од Тројичног Божанства, коју је Бог могао одједном објавити људима у потпуности, али Он то није урадио, јер се у Откривењу опажа да је ова истина била поступно објављивана људима с обзиром на њихов духовни и морални узраст. У Старом Завету је учење о Светој Тројици доста нејасно, кратко и непотпуно, пошто се откривење божанских натприродних истина врши поступно и полако, сходно духов­ном и моралном развићу прималаца. Тек у Новом Завету ово учење добија свој потпун израз. Старозаветно учење о Богу било је припрема за новозаветно. Оно је било као зрно, из кога се у благом климату тросунчане благодати новозаветне имало развити новозатетно учење о Троличном Богу. Узрок овој поступности откривења истине о Светој Тројици свети Оци и Учитељи Цркве виде, с једне стране, у томе што су Јевреји били духовно незрели да одједном приме целокупно учење о томе, и што су били склони многобоштву, па су мо­гли догму о Троличном Божанству тумачити у многобожачком смислу; а с друге стране у томе што је људска природа уопште, због своје ограничености и греховне искварености, била неспособна да одједном прими пуноћу божанског учења о Светој Тројици, него је морала бити постепено исцељивана, оспособљавана и увођена у ову пресвету тајну над тајнама. „Стари Завет је јасно објавио Оца, вели свети Григорије Богослов, а Сина више нејасно; Нови је открио Сина и указао на Божанство Духа; сада пак сам Дух борави с нама и јасније нам показује себе. Јер није било безопасно, пре но што се призна Божанство Оца, јасно проповедати Сина, и пре но што смо примили проповед о Сину, оптерећивати нас проповеђу (да се смелије изразим) о Духу Светом, да не бисмо би­ли изложени опасности да изгубимо чак и оно што нам је на Домаку, као што бива са људима који сувишном храном претоваре себе, или слабе очи упиру у сунчеву светлост, него је требало да светлост Свете Тројице озарава просветљаване постепеним додавањем, узлажењем, напредовањем из славе у славу”.[5] А блажени Теодорит пише: „По својој бесконачној мудрости Бог није хтео да Јеврејима објави потпуно знање о Светој Тројици, да они не би у томе нашли повод да се клањају многим боговима, јер су били склони египатској безбожности; и зато се после вавилонскога ропства, када су Јевреји јасно осећали одвратност према многобоштву, сусрећу не са­мо у њиховим свештеним него и у несвештеним књигама да­леко више веома јасних места, него раније, у којима се говори о Божанским Лицима”.[6] Свети Епифаније богословствује: „Једно Божанство (Θεότης μία) је нарочито објављено у Мојсеја, Двојица (δυάς) пак проповедана је силно у Пророка, а Тројица (Τριάς) се показује у Еванђељима”.[7]

    а) Стари Завет је несумњиво завет Тројичног Божанства, али се места која се односе на догмат о Светој Тројици, с обзиром на пројављивање и улогу појединих Лица тросунчаног Господа, могу сврстати у три групе.

    Прву групу сачињавају она места где Бог говори о себи у множини, задржавајући у исто време и појам о себи као Једноме. Та су места: И рече Богь: сотворимъ человека по образу нашему и по подобiю … И сотвори Богь человека, по образу Божiю сотвори его.[8] И рече Богь: се, Адамъ бысть яко единъ отъ насъ.[9] И рече Господь: прiидите, и сошедше смесимъ тамо языкъ ихъ… И тако смеси Господь устна всея земли.[10] По тумачењу светих Отаца, ова места показују да у Богу има више међу собом равних Божанских Лица, али се њихов број не одређује тачно.[11]

    Другу групу сачињавају она места која ближе одређују број Божанских Лица као три, при чему се не употребљавају посебни лични називи и не повлаче никакве разлике. У таква места, по учењу светих Отаца, спада оно у коме се описује јављање Бога Аврааму код Мавриског грма у облику тројице путника: Јави му се Господ Бог (Jahve) код грма Маврискога, кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свога,ипоклониседо земље. И рече: Господе (Adonai), ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге свога.[12] Јасно је да се Авраам обраћа тројици као једноме, и то као једноме Го­споду. Сав разговор између Авраама и Господа води се од тројице у име једнога,[13] а у последњем стиху, којим се и завршује ово богојављење, вели се: И Господ отиде свршивши разговор са Авраамом.[14] У овом јављању Бога Аврааму древно црквено Предање види појаву Свете Тројице. „Авраам сусреће тројицу, вели блажени Августин, а клања се једноме. Угледавши тројицу, он је дознао тајну Тројице, а поклонивши се као Једноме, он је исповедно једнога Бога у три Лица”.[15] Молитвени дух Цркве, који мисли свештеним Предањем, у овоме богојављењу гледа јављање Свете Тројице: Священнотайнникъ Авраамъ бывъ: священнообразно древле, Творца всехъ и Бога и Госпо­да, во трехъ убо Ипостасей державу единственну позна.[16] Авраамъ добродетелi. и страннолюбiемъ Троицу прiятъ, ангельски пришедшую.[17] Пресельникъ сый Авраамъ, сподобися образно воспрiяти единственнаго убо Господа въ трiехъ Ипостасехъ, пресущественна мужескими же зраки .[18]

    Указивање на тројичност Лица у Богу свети Оци виде такође и у серафимској песми: Свет, Свет, Свет Господ Саваот, коју је пророк Исаија чуо приликом свога боговиђења.[19] Трикратко понављање речи: Свет, расматрано у вези са осталим текстом ове главе, показује да се песма односи на једног Бога у Троици. Пророк је видео Господа где седи на престо­лу високу и уздигнуту, и чуо глас његов који говори: кога ћу послати, и ко ће за нас ићи[20]? Ово питање показује да се једно Лице Свете Тројице обраћа себи равнима. Контекстом ових места са новозаветним местима[21] потврђује се да је про­рок Исаија у овом свом виђењу видео Господа Бога, тј. Оца и Сина и Светога Духа. Када Серафими, вели свети Атанасије Велики, славослове Бога, говорећи трикратно, Свет, Свет, Свет Господ Саваот, они славослове Оца и Сина и Светога Духа… Јер Отац и Син и Свети Дух јесте Господ Саваот. Јер је једно Божанство и један Бог у трима Ипостасима”.[22] Hajjaсније сведочанство Старога Завета о Светој Тројици налази се у књизи Премудрости Соломонове; оно гласи: Вољу Твоју ко би познао, да Ти ниси дао Премудрост и послао Твог Светог Духа са висине.[23]

    Трећу групу чине она места у Старом Завету која одређеније повлаче разлику међу Божанским Лицима, називајући их њиховим правим именима. Тако се о личности Сина и његовом Божанству говори у месијанским пророштвима. Господь рече ко мне, вели Месија, Сынъ мой еси Ты, азъ днесь родихъ Тя.[24] Давид говори: Рече Господь (Jahve) Господеви (Adonai) моему: моему: седи одесную мене, дондеже положу враги Твоя подножiе ногъ Твоихъ… Изъ чрева прежде денници родихъ Тя.[25] Месија се назива Богом: Помаза Те, Боже (Elohim), Богъ Твой елеемъ радости паче причастникъ Твоихъ.[26] У пророка Исаије Месија се назива: Емануил, што значи: с нама Бог.[27] велика совета Ангелъ, чуденъ, советникъ, Богъ крепкiй, властелинъ, князь мира, Отецъ будущаго века,[28] што све показује његово Божанство и самосталност његове личности од Јеховине.

    На личност Светога Духа и његово Божанство указују, иако не тако јасно, ова места: Духъ Божiй ношашеся верху воды.[29] Пророк Захарија говори да Господ Саваот „Духом својим преко Пророка пређашњих” ела речи и закон,[30] те су њихове речи биле његове речи.[31] Најјаснија сведочанства о личности и Божанству Светога Духа налазе се у месијанским пророштвима: Господь посла мя, и Духъ Его;[32] Духъ Господень на мне, егоже ради помаза мя, благовестити нищимъ мя посла.[33] О Духу Светом као посебној Божанској личности говори се и на другим местима у Старом Завету.[34]

    На истину о Троједном Богу указују још и сва она ме­ста у Старом Завету која говоре о „Речи”,[35] о „Анђелу Божјем”, „Анђелу Господњем”,[36] о Премудрости Божјој, као животворном и животодавном начелу, која од вечности постоји са Богом.[37]

    б) Нови Завет није друго до откривење Свете Тројице о Светој Тројици. У њему је потпуно откривен и објављен догмат о Светој Тројици, и то откривен Оцем, Сином и Светим Духом. Бог Отац шаље Сина и дејствује кроз Њега; Бог Син открива Оца, казује и низводи Духа; Бог Дух Све­ти објашњава Сина и наставља дело његово. Све, од почетка до краја, бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме, јер „Отац све твори кроз Сина у Духу Светоме”.[38] У свему но­возаветном дејствује Света Тројица, јер све што се даје, даје се у Тројици (έν Τριάδι), и све је од једнога Бога.[39] Спасење људи је заједничко дело Троличног Божанства. Сав живот, и рад, и учење оваплоћеног Сина Божјег на земљи јесте непрекидна проповед речју и делом о Триипостасном Богу. У Новом Завету је све од Свете Тројице и све у Светој Тројици, „јер је у Тројици савршенство” (έν τη Τριάδι γαρ ή τελεί ωσίς έστιν).[40]

    Нови Завет почиње Арханђеловом благовешћу светој Деви о Светој Тројици: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те, зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.[41] Пред сам почетак Спаситељеве проповеди, која ће и садржином, и силом, и дејством сва би­та од Тројице у Тројици, Тројично Божанство објављује себе при крштењу Господњем на Јордану: Отац сведочи с неба за Христа који се крштава: ово је Син мој омиљени; а Дух Свети у исто време силази с неба, у облику голуба, на Сина,[42] што је све надахнуто и беспримерно лепо изражено у богојављенском тропару: Во Јордане крещающуся Тебе, Господи, Троическое явися поклоненiе (ή της Τριάδος έφανερώθη προσκύνησις): Родителевъ бо гласъ свидетельствоваше Тебе, возлюбленнаго Тя Сына именуя, и Духъ во виде голубине извествоваше словесе утверждеше, явлейся Христе Боже, и Мiръ просвещей, слава Тебе. Сва Спаситељева проповед и речима и делима посведочава Божанство и Личност Оца, Божанство и Личност Сина, Божанство и Личност Светога Духа. Када на Тајној вечери Спаситељ открива ученицима последњу и завршну тајну, Он је своди на Тројично Божан­ство као на извор и увор сваког савршенства, истине, живо­та.[43] А када се при вазнесењу свом растаје са ученицима, Он им у неколико речи сумира своје Еванђеље и оставља им као гесло спасења: веруи крштење у име Свете Тројице: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа… Ко узверује и крсти се, спашће се.[44] Наводећи ове Спаситељеве речи, свети Иларије вели: „Какав се елеменат у тајни људског спасења не садржи у овим речи­ма? Шта је заборављено, шта остављено у мраку? Све је потпуно, као од Божанске пуноће; савршено, као од Божанског савршенства.”[45]

    Свети Апостоли, непоколебљиво верни Спаситељу, целокупним животом и учењем својим друго и не раде него примењују и разрађују кратку формулу спасења: у име Оца и Сина и Светога Духа, и непобитно посведочавају да се спасе­ние састоји у исповедању Тројичног Божанства. У тој тросунчаној Истини је сва дубина, и висина, и ширина, и дужина новозаветне Цркве. Ван ње — Црква је немогућа и немислима; као што је немогуће без крштења у име Свете Тројице постати члан Цркве, облагодатити се и спасти се.[46] Имајући то у виду, Апостол пише Коринћанима: Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свима вама.[47] Објашњавајући ове речи светог Апо­стола, свети Атанасије Велики пише: „Благодат и дар што се у Тројици даје (έν Τριάδι δίδοται), даје се од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Јер као што дарована благодат јесте од Оца кроз Сина, тако и ми не можемо бити учесници дара осим у Духу Светоме. Јер поставши учесници његови, ми имамо љубав Оца, благодат Сина, и заједницу самога Духа”.[48]

    Откривајући нам пресвету тајну Тројичног Божанства, Нови Завет нам јасно показује да је Бог троличан и по себи и у свом односу према свету. Та се ипостасна разлика између Божанских Лица непрестано повлачи и подвлачи у Светом Откривењу. О тој разлици и ипостасној самосталности Бо­жанских Лица говори сам Спаситељ: Изиђох одОца (παρά τού Πατρός), и дођох на свет; и опет остављам свет и идем Оцу.[49] Богочовечанска делатност Спаситељева у ствари је истовремена делатност Оца и Сина као двеју различитих Личности: Отац мој досада дела, и ја делам;[50] Отац који борави у мени (ό δε Πατήρ ό έν έμοι μένον) Он твори дела.[51] При свој разлици Лица очувано је јединство Божанске суштине: Ја и Отац једно смо (εγώ και ό Πατήρ εν έσμεν);[52] нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син.[53] Иако је постао човек, Син Божји је увек остао једно са Богом Оцем: Нисам сам, него ја и Отац који ме посла;[54] ко има љубав к мени, имаће к њему љубав Отац мој[55]. Никаква страдања нису мо­гла да ослабе или поремете једносушност оваплоћеног Сина Божјег са Богом Оцем. Живећи у поруганом и страдалничком телу људском, Син се моли Оцу: Прослави ме Ти, Оче, у Тебе самога славом, коју имадох у Тебе, пре него што свет постаде.[56] О разлици између Личности Оца и Личности Сина сведоче још и сва она места у Новом Завету која говоре о Господу Христу као истинитом, једином и јединородном Сину Божјем.[57]

    Повлачећи разлику између своје Личности и Личности Бога Оца, Спаситељ је јасно наглашавао такву разлику и с обзиром на Личност Бога Духа Светог. На Тајној вечери Он говори својим следбеницима: Ја сам пут, истина и живот; нико неће доћи Оцу до кроза ме… Ја ћу умолити Оца,и даће вам другога Утешитеља, да буде с вама довека: Духа исти­не.[58] Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему.[59] Као самостална Божанска Лич­ност, Дух Свети раздељује, по својој власти и вољи, различите духовне дарове.[60]

    ——————————————————————————–

    НАПОМЕНЕ:

    [1] Св. Иларије, De Trinit. II, 5; ср. св. Иринеј, Contra haer. II, 28, 5. 6. 9; св.Атанас. Вел., Ad Serap. Epist. 1, 17. 18. 20.

    [2] Ср. бл. Августин, De sybmolo ad catech. с. 9.

    [3] „Тайникъ Троицы” је назив који Црква у својим богослужбеним књигама даје великим Оцима као: св. Василију Великом, св. Атанасију Великом, св. Григорију Богослову и др.

    [4] Ср. св. Григорије Богослов, Орат. 23, 12.

    [5] Orat. 31, 26; t. 36, 161 С; ср. св. Григ. Ниски, De Spir. Sancto.

    [6] Lib. de curat. Graecorum affect.

    [7] Haeres. 74, 10.

    [8] 1 Mojc. 1, 26. 27.

    [9] 1 Mojc. 3, 22.

    [10] 1 Mojc. 11,6.7.9.

    [11] Св. Атанас. В., Contra gent. 46; св. J. Златоуст, In Genes. hom. 8, 3. 4; св.Васил. В., Adv. Eunom. lib. V, P. gr. t. 39, col. 756; In hexaemer. hom. 9, 6; св. Амвросије, In hexaemer. lib. VI, с 7; бл. Августин, De Trinit. 1, 7, 14; св. Кирил Алекс, De Trinit. dialog. 3, Р. gr. t. 75, col. 804 и 805, св. Јустин, Dialog. Cum Tryph. n. 62; св. Иринеј, Contra haer. IV, 20, 1; св. Иларије, De Trinit. V, 8-10.

    [12] 1 Мојс. 18, 13.

    [13] ib. ст. 13-33

    [14] ib. ст. 33.

    [15] De temp. serm. 70 (al. append. serm. 5) n. 4, ed. Paris. 1683, T. V. p. 2 (apPend. col. 12).

    [16] Канонъ пресв. Троицъ, пъснь а, въ недълю утра, на полунощницъ, Гласъ й (Октоихъ).

    [17] Канонъ, песнь д, Среда сырная (Пост. Трюд.).).

    [18] Канонъ Троичень песнь 5, въ неделю утра, на полунощнице, Гласъ й (Октоихъ). Ср. Явися Аврааму Богь трiипостасный у дуба древле маврiйскаго (ib. песнь з). Патрiарху Аврааму егда явился еси во образъ мужества, Троичная единице (Канонъ Троиченъ, пъснь г, въ нед. утра, на полунощ., Гласъ д). Ты древле явъ Аврааму яко явился еси трiипостасный, единственъ же естествомъ Божества (Канонъ ко св. и животв. Троице, песнь г, въ неделю утра, Гласъ а).

    [19] Ис 6. 3.

    [20] ib ст. 8.

    [21] Јн. 12, 41; Д. А. 28, 25-26.

    [22] De incarn. et contra arian. 10; t. 26, col. 1000 В; ср. св. Григ. Богосл., Orat.38. 8, Orat. 45, 4; св. Басил. Вел., Advers. Eunom. III, 3; св. Амвросије, De fid. II,12; св. J. Златоуст, Advers. Judaeos, Orat. 1, 1.

    [23] Прем. Сол. 9, 17.

    [24] Пс. 2, 7; Д А. 13, 33; Јевр. 1, 5; 5, 5.

    [25][25] Пс. 109, 1. 3; Мт. 22, 44; Мк. 12, 36; Лк. 20, 42; Д. А. 2, 34; ср. I Кор. 15,25; Јевр. 1, 13.

    [26] Пс. 44, 8.

    [27] Ис. 7, 14; Мт. 1, 23.

    [28] Ис. 9, 6.

    [29] 1 Мојс. 1, 2.

    [30] Захар. 7, 12.

    [31] 2 Цар. 23, 2.

    [32] Ис. 48. 16.

    [33] Ис. 61, 1; ср. Лк. 4, 18. 21; Ис. 11, 23.

    [34] Види: Пс. 32, 6; 50, 13; 103, 29. 30; 142, 10; 147, 7; Немиј. 9, 20; Јов. 33,4; 27, 3; 34, 4; Данил. 4, 6; Јоиљ 2, 28; Ис. 44, 3; Језек. 36, 26.

    [35] Пс. 32, 6; ср. Јн. 1, 3; Пс. 106, 20; 32, 4; 118, 89; Ис. 40, 8; 55, 11; Прем.Сол. 16, 12; 18, 15-16.

    [36] 2 Мојс. 3, 2. 4. 11. 12; ср. Д. А. 7, 37-38; 1 Мојс. 16, 7-13; 21, 17-19; 22, 10-18; 31, 11-13; 4 Мојс. 22, 22-35; Суд. 6, 11-27; 13, 3-24; Зах. 12, 8; Малах. 3, 1; Ис. 9, 6 (ср. св. Иларије, De Trinit. V, 11. 12).

    [37] Прич. Сол. 8, 22-31; ср. Јов. 28, 12-28; Варух 3, 9-37; Сирах. 1, 1-10;24,1-13; Прем. Солом. 6, 22-24; 7, 21-30; 8,14; 9, 14; 9, 9-19; 10,12; 11,14.

    [38] Св. Атанас. В., Ad Serap. Epist. 1, 28; t. 26, col. 596 Α; sr. Ad Serap. Epist.III, 5.

    [39] Он, Ad Serap. Epist. 1, 31; t. 26, col. 600 С – 601 Α.

    [40] ib. I, 30; col. 597 С

    [41] Лк. 1, 35.

    [42] Мт. 3, 1617; Мк. 1, 10-11; Лк. 3, 22; Јн. 1, 32-33.

    [43] Види: Јн. 13, 1-17, 26.

    [44] Мт. 28, 19; Мк. 16, 16.

    [45] De Trinit. II, 1.

    [46] ср. св. Јустин, Apolog, Ι, 61; Тертул. Adv. Prax. 26; св. Атанас. В., Ad Serар. Epist. I, 30; св. Иларије, De Trinit. II, 1. 5; св. J. Златоуст, In 1 Cor. hom. 20,3. 4; св. Амвросије, De myster. V, 28; св. Дамаскин, De fid. I, 8.

    [47] 2 Кор. 13, 13; ср. 1 Кор. 12, 46; 1 Петр. 1, 1. 2; Д. А. 2, 32-33; 7, 55; Рм.1, 1. 3. 4; 15, 1516; 15, 30, 1 Кор. 6, 11; 2 Кор. 1, 19. 21. 22; Гал. 4. 6; 2, 13. 14;Тит. 3. 46.

    [48] Ad. Serap. Epist. I 30; t. 26, col. 600 С.

    [49] Јн. 16, 28.

    [50] Јн. 5, 17; ср. 9, 4.

    [51] Јн. 14, 10.

    [52] Јн. 10, 30.

    [53] Мк. 11, 27; ср. Јн. 10, 15.

    [54] Јн. 8, 16; ср. 3, 13, 18.

    [55] Јк. 14, 21.

    [56] Јн. 17, 5.

    [57] Јн. 3,16.18; 1,14.18; 1 Јн. 4, 9; Мт. 3,17; Рм. 8, 32; Кол. 1,13; 1 Јн. 5, 20.

    [58] Јн. 14, 6. 16.

    [59] Јн. 14, 26.

    [60] 1 Кор. 12, 11; ср. Д. А. 20, 28; 2 Петр. 1, 21; Д. А. 1, 16; 2, 4; 1, 5; И, 15;19, 6; 1 Кор. 3, 16; 6, 19; Рм. 8, 9; Гал. 4, 6; 1 Кор. 2, 11.

    Jesuli ovo price za pred spavanje, to jest uspavanke, daj uozbiljiti se, zar nemate nimalo razuma da u ovo vjerujete, vrijedjate razum koji vam je Bog dao da ga koristite.

    Никада ни једно од сазданих бића не може разумети како у једном Богу постоје три Лица, како је Отац — Бог, и Син — Бог, и Дух Свети — Бог, па ипак нису три бога него један једини Бог и Господ. Нема разума, нема ума, који би нам могли показати и објаснити како и на који начин постоји Света Тројица

    Tacno, potvrdujem da ovo nijedan razumom obdaren covjek ne moze shvatiti.

    То је ствар несхватшьива, неисцрпна и неизразива, те је „речи изразити не могу, нити осећање обухватити, нити разум схватити. Све је неисказано недокучиво, несхватљиво”[1] То не може изразити не само језик људски него ни анђелски.[2]

    Недомислим за мисао људску, неразумљив за разум, несхватљив за ум, необухватљив за осећање, недокучив за срце

    Od sada pocinjem da verujem da vi nemate razum, ili da vam je intelegencija na nivou retardirane osobe, ne znam dal da se smejem ili da se cudim il sta da radim, u svakom slucaju vama je potrebna pomoc.

    Da ti ne tumacim vise tvoje zablude da ti malo kazem nesto o istini da ti dusa odmori.

    Islam je predanost Allahu sa tewhidom (cvrstim ubjedjenjem da se samo On obozava), poslusnost Njemu kroz pokornost i odricananje od mnogobostva i mnogobozaca.

    Osnove vjerovanja u Allaha oko kojih su se slozile sve poslanice su:
    1) Da Allah postoji oduvijek, da je Jedan i da nema sudruga u vlasti, ni pomagaca niti protivnika, ni savjetnika, ni podstrekaca ili zastitnika. Niti ima zauzimaca, osim sa Njegovim dopustenjem

    2)Da nema roditelja niti djeteta. Niti ima slicnog nekog ili nalik, u bilo kojem pogledu postavljenog naspram Njega, niti da ima drugu.

    3)On je neovisan sam po Sebi. Ne jede niti pije, niti ima potrebe za bilo cim od onoga za cim imaju Njegova stvorenja, u bilo kojem pogledu.

    4) On Se ne mijenja, niti na Njega utjecu promjene od starosti, bolesti, sna, drijemeza, zaborava, kajanja, straha, brige, tuge ili tome slicnog.

    5)Niko Mu od Njegovih stvorenja ne moze biti slican, ili Njemu nije nista slicno, ni Njegovom Bicu niti u Njegovim svojstvima ili djelima.

    6)On se ne nalazi ni u cemo od Svojih stvorenja, niti ima ista od stvprenja u Njegovom Bicu. On je Svojim Bicem potpuno odvojen od Svojih stvorenja, a i stvorenja su odvojena od Njega.

    7)On je velicanstveniji od svega drugog, veci je od svega postojeceg, iznadsvega je i uzdignut je nad svim, a iznad Njega ne postoji nista.

    8)On je kadar da ucini sta hoce i niko Ga ne moze sprijeciti u onome sto hoce da ucini, nego On cini ono sto hoce.

    9)On sve zna. Zna tajno i skriveno. Zna sta je bilo i sta ce biti i ono sto nije bilo da je bilo kakvim bi bilo. Ne otpadne nijedan list a da On ne zna. Niti ima zrnke u timinama Zemlje, ni vlazne niti suhe, niti pokretnog ili nepokretnog a da On ne pozna njegovu sustinu.

    10)On sve cuje i sve vidi. Cuje svaki glas bez razlike na jezike i raznolikost potreba. On vidi hod crnog mrava na crnom kamenu u tamnoj noci. Njegov sluh obuhvata sve glasove. Njegov vid obuhvata sve. Njegovo znanje obuhvata sve informacije. Njegova moc obuhvata sve. Njegova volja se ispunjava nad svim Njegovim stvorenjima. Njegova milost je obuhvatila sva Njegova stvorenja. A Njegov prijesto (Kursij) je obuhvatio Zemlju i nebesa.

    Nastavice se

    #11539
    Anonimno
    Neaktivan

    11)On je svjedok (uvijek prisutan) i nikad nije odsutan. Niko Ga nece zamijeniti ili naslijediti u Njegovoj vlasti. Niti ima potrebu za nekim ko ce Mu dostaviti potrebe Njegovih robova. Ni da mu pomaze ili trazi milost za njih.

    12) On je oduvijek i zauvijek, Koji nece isceznuti niti se izgubiti, nece nestati niti umrijeti.

    13) On govori, naredjuje i zabranjuje. Govori samo istinu, upucuje na Pravi put, salje poslanike, objavljuje knjige. On bdije nad svakom dusom i zna sta je ko zasluzio od dobra i zla. On nagradjuje dobrocinioca za njegovo dobrocinstvo i zlikovca za njegovo zlo.

    14) On je iskren u Svom obecanju i vijesti. Niko od Njega nije istinoljubiviji niti moze biti takav u govoru. On nece iznevjeriti ono sto je obecao.

    15) On je utociste svakom u svakom smislu utocistva. Nemoguce je da se u Njegovom utocistuista pojaviod kontradiktornosti.

    16)On je Sveti, Mir i On je cist od svakog nedostatka, slabosti i manjka.

    17)On je savrsen i Njemu pripada savrsenstvo u svim oblicima.

    18)On je pravda koja nece uciniti nepravdu ili preci granicu. Od Njega se robovi ne boje da ce im uciniti nepravdu.

    Ovo je ono na cemu su se slozili svi poslanici knjige. Ovo je jasno, stalno postojece i nemoguce je da dodje Serijat sa suprotnim niti da obavijesti o necemu suprotno ovome.

    #11540
    Anonimno
    Neaktivan

    80 posto narkotika se proizvodi u Avganistanu 🙂 Alahovoj zemlji 🙂 Cudo vam Alah nije zabranio to da proizvodite sto steti coveku 🙂

    #11541
    Anonimno
    Neaktivan

    U Bibliji postoji rec MUHAMADIM ne Ahmed 🙂 ALI da li je ime Muhameda Ahmed ili MUhamed jer se u Kuranu pominje i kao MUhamed i kao AHmed pa kako mu je ime? Muhamedov deda je dao muhamedu ime na rodjenju KAthem sto znaci otrona hrana, zaprljan, jer se rodio 4 goine posle smrti svoga oca. A da bi Muhamed tj Katem opravdao svoje rodjenje, postoji hadis u kojem je receno da je dosao covek kod muhameda sa istim problemom i da mu je muhamed odogovorio da je to moguce da zena bude trudna 4 godine 🙂 jel su ovo naucna cuda islama, o kojma tako slatko i predano govorite ? :))))) Kathem je sebi dao ime MUhamed kad mu je bilo 40 godina :)) Kako je muhamed veci prorok od ise (tj. jesue) kad je muhamed imao grehove i ima ih jos, a isus niakd nije pocinio greh tj. bezgresan je. na kraju krajeva, zar jedino Bog nije bezgresan. :))))). atribut davanja zivota pripada ssamo Alahu i nikom vise, a isus je pravio ptice od blata (kao Alah Adema od blata) i udahnuo im zivot ( kao Alah ademu sto je ucinio). zar nevidite da Kuran, cak ni Kuran ne moze da porekne bozanstvo Isusovo, ali se protiv isusovog bozanstva bori tako sto kaze da je isus samo prorok i čovek. Ako je samo covek, ko mu je otac? .)))))))

    #11542
    Anonimno
    Gost

    Monoteista Trinitarijanac post=6305 wrote: 80 posto narkotika se proizvodi u Avganistanu 🙂 Alahovoj zemlji 🙂 Cudo vam Alah nije zabranio to da proizvodite sto steti coveku 🙂

    Pa kakve to veze ima sa islamom? Ne proizvode narkotike Allahovi robovi koji se pridrzavaju vjere, nego neevjernici sa Zapada jer njihov prljavi sistem zivi na racun prodaje droga i drugih prljavih poslova.

    Allahova zemlja je ta i na kojoj ti krocis, sve sto vidis i sto nevidis je Allah stvorio, pa cak i tebe. Cudo da ti ne ukljucis malo taj svoj mozak!

Pregledavate 15 postova - 31 do 45 (od ukupno 74)
  • Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.