[Anonimno]

AUTOR: Šejh Enver El-Ewlaki

Transkript audio predavanja

Euzubillahi mineš šejtanir radžim.

Bismillahir Rahmanir Rahim.

Elhamdulillah, e selatu we selamu alla seidina Muhammedun ala aalihim we ashabihim we selimu teslimen kesira.

Pričaćemo priču o Ebu Zerru radiallahu anhu. Spomenuću vam verziju imama Ahmeda.

Ebu Zerr ra je rekao da su: „…ja, moj brat i moja majka napustili smo našu zemlje Gifar jer su ljudi tu bili bez poštovanja prema „Ešherul hurum“ (svetim mjesecima). To su četiri mjeseca koje su Arapi smatrali svetim i tada bi imali pauzu u ratovanjima. Nije im bilo dozvoljeno ubijanje za vrijeme ta četiri mjeseca. To je bila tradicija među njima i nisu prekidali „svetost“ ta četiri mjeseca.
Narod Gifar je bio drugačiji. Oni su profesionalni pljačkaši karavana. Nije ih bilo briga za svete mjesece i sve te stvari. Oni su bili beduini koji bi pljačkali karavane, ubijali, pokvareni, i nisu poštovali nikakva pravila ni običaje. To je bio narod Gifara. Imali su lošu reputaciju u Arabiji. Svi u Arabiji su ih znali. Taj narod ne poštuje nikakva pravila, nasilni su…

Ebu Zerr ra, prije Islama, nije se slagao sa ovakvim načinom života. Pa su on, njegov brat i majka odlučili da napuste Gifar da se odsele. Otišli su i posjetili svog ujaka koji je bio pripadnik različitog plemena i ostali su kod njega. Ebu Zerr kaže da je on bio vrlo darežljiv i gostoprimljiv. Veoma ljubazan. Ali, njegovi su rođaci postali ljubomorni. Zašto nas tretira tako lijepo? I šta su uradili? Otišli su do ujaka Ebu Zerra i rekli mu: „Kad si ti odsutan ana Unejs (Ebu Zerrov brat) posjećuje tvoju ženu. On se zanima za nju“

Ujak, prilično naivan, otišao je Ebu Zerru i Unejsu i rekao im šta je čuo. Ebu Zerr je bio veoma ljut i uznemiren. To je bila laž. Bio je veoma ljut i rekao je:„Sve dobro koje si prema nama učinio sada si poništio. Svo svoje gostoprimstvo, ljubaznost…otišlo je poslije ovih tvojih optužbi.“ I momentalno se spakovao i otišao. Ebu Zerr kaže:

„Moj ujak je bio prilično tužan i žalio je zbog onoga što je učinio i plakao je.“ Ali Ebu Zerr je bio toliko ljut da je samo otišao.

I smjestio se u mjestu blizu Meke. Njegov brat Unejs je otišao obaviti neki posao u Meki i tamo je sreo čovjeka koji je tvrdio da je Poslanik. Sreo je Muhameda salallahu alejhi we selem. Unejs se vratio i rekao:

„Naišao sam na čovjeka koji propovijeda novu religiju-obožavanje samo Allaha .“

Ebu Zerr je rekao:

„A do tada ja sam već obožavao Allaha tri godine i odbacivao svako obožavanje idola.“ SubhanAllah, vidite fitru ovakvih ljudi koja ih vodi i govori im ovo je pogrešno ovo je laž. Ebu Zerr kaže: „Molio sam se Allahu tri godine“. Pa su ga pitali kako se moliš Allahu? On je rekao: „Molio sam u svakom pravcu koji mi je Allah pokazao i molio sam na svaki načim kojem me je Allah vodio i molio sam noću dok ne bih zaspao i samo bi me Sunce probudilo ujutro.“ Pa se molio. Nije znao kako treba, ali se molio Allahu swt. Tri godine. Pa je pitao svog brata Unejsa:

„Šta on podučava?“

Pa je Unejs spomenuo neka učenja koja je čuo od Poslanika salallahu alejhi we selem, pa je upitan šta ljudi kažu o njemu. Unejs je odgovorio:„Tvrde da je čarobnjak i mađioničar, lažov ili lud“.

Ebu Zerr je rekao:

„Nisi zadovoljio moju glad. Želim da odem i ispitam stvar lično. Ono što ljudi govore ne mora biti tačno.“ Mediji u Meki, CNN ili ABC ili kako god ih nazvali, imali su sve ove nazive kojima su obilježavali Poslanika salallahu alejhi we selem, ali Ebu Zerr nije vjerovao u ono što ljudi govore, morao je otići i sresti Poslanika salallahu alejhi we selem i čuti od Poslanika salallahu alejhi we selem lično.

To je ono što se traži od Muslimana da uradi. Tabejjen. Allah swt kaže: „Kad dobiješ neku informaciju provjeri je-tebejjenum.“ I tako su naši učenjaci učili nauku hadisa. Verifikovali bi. Nije dovoljno samo čuti hadis koji neko prenosi. Učenjaci kažu: Spomeni ime čovjeka.Odakle si to dobio? Reci nam imena, želimo znati od koga si dobio tu informaciju. Mi ne pratimo rekla/kazala.

Ebu Zerr kaže: „Otišao sam u Meku i prvog čovjeka kojeg sam sreo pitao sam da me odvede do Muhameda salallahu alejhi we selem. Taj čovjek je momentalno počeo dozivati ljude Kurejša i počeli su me gađati kamenjem, stijenama čim god su stigli, dok se nisam onesvijestio. Kad sam se probudio bio sam kao Nusub Ahmar.“ Kurejšije su imale kameni kip kome su prinosili žrtve koje bi stavljali na njega. Pa je on bio prekriven krvlju. To je opis koji je Ebu Zerr dao o sebi, pokriven krvlju od glave do pete. Rekao je: „Pa sam otišao do vrela ZemZem, napio sam se vode i saprao moje krvavo tijelo. Onda sam otišao do Kabe.“. U govoru imama Ahmeda kaže se da je ostao tamo 30 dana ne znajući da li će sresti Poslanika salallahu alejhi we selem. Ebu Zerr je rekao: „ Nisam imao nikakve hrane cijelo to vrijeme i samo sam pio vodu Zemzem“. Sada, mislim da bi ljekari rekli da osoba može preživjeti neko vrijeme na pitkoj vodi i to ne bi bilo veliko iznenađenje, ali je iznenađujuće ono što dolazi poslije. Ebu Zerr kaže: „ i počeo sam dobijati na težini dok nism dobio nabore na stomaku.“ Znate Beduini imaju ravne stomake. Oni su veoma vitki. Ebu Zerr kaže: „Dobijao sam na težini i meso na mom stomaku se naboralo“. Znate kad sjednete i meso na stomaku se nabora.

Ebu Zerr navodi da je tada vidjeo dvije žene kako tavafe i dodiruju Isaf an-Naila pri svakom okretu. Kakva je priča o Isafu i Naili? Isaf i Naila su bili muškarac i žena koji su se voljeli a nisu se mogli vjenčati, pa su zakazali sastanak ili spoj odmah do Kabe i namjeravali su počiniti grijeh odmah do Allahove kuće, Euzubillah. Allah swt ih je pretvorio u kamenje na licu mjesta. Pošto je prošlo neko vrijeme mušrici Kurejšije su počeli obožavati ovo kamenje Isafa i Nailu.

Ovo vam pokazuje kako kad otvorite vrata šejtanu ne možete ih zatvoriti, on vas jednostavno baci u mračnu tamnicu i ne možete nikada izaći iz nje. Jednostavno upadnete i ne možete izaći iz nje.Tmina nad tminom, jedan pokrov na drugi.

Priča o obožavanju kipova u stvari počinje podizanjem kipova nakon smrti ispravnih ljudi. Šejtan je prišao narodu Nuha as i rekao im nakon što su preselili dobri ljudi, „Zašto im ne podignete kipove da vas podsjećaju na Allaha“?, pa su to i učinili. Zatim, nakon nekoliko generacija počeo im je govoriti „Obožavajte ih“ i tako je obožavanje idola raslo.

Sada imamo Isafa i Nailukoje obožavaju, i ove dvije žene čine tavaf oko njih i pri svakom krugu ih dodiruju. Ebu Zerr je prezirao obožavanje idola pa im je dobacio komentar. Rekao je: „Zašto ne učinite da oni opće“? Žene ili nisu čule šta je rekao ili nisu vjerovale šta su čule, pa su nastavile. Kada je Ebu Zerr vidio da ih njegove riječi nisu odvratile od onoga što su radile, dobacio im je još vulgarniji komentar. Sada su žene bile sigurne šta su čule. Momentalno su počele trčati i vrištati, kukajući niz ulice Meke. I do koga su dotrčale? – Muhameda salallahu alejhi we selem i Ebu Bekra ra. Muhamed salallahu alejhi we selem i Ebu Bekr ra vidjeli su ove dvije žene kako trče po ulicama vičući, pa su ih upitali „Šta vam je?“ Rekle su „Tamo je heretik!“ Poslanik salallahu alejhi we selem je upitao: „Šta je snjim?“ Rekoše: „On govori riječi koje pune usta.“ – Fa imla ul faan, drugim riječima nešto što se ne može ni izgovoriti.

Poslanik salallahu alejhi we selem i Ebu Bekr ra odoše da vide tog čovjeka.-Ebu Zerra ra i počeše razgovor sa njim.

Poslanik salallahu alejhi we selem upita Ebu Zerra: „Odakle si?-Min ayna ar-rajar?“. On odgovori: „Ana min Ghifar (Iz Gifara).“ Čuvši to Poslanik salallahu alejhi we selem položi ruku na čelo Ebu Zerra. Ebu Zerr je rekao: „Poslanik salallahu alejhi we selem je bio iznenađen i zadivljen što vidi iz Gifara da dolazi u Meku tražeći istinu.“ Iz Gifara, ti ljudi koji pljačkaju karavane, koji ne poštuju nikakva pravila ni običaje; a ovaj traži istinu u Meki, a narod Meke, koji se smatraju religioznim autoritetima u Arabiji odbacuju Poslanikovu salallahu alejhi we selem poruku. Ebu Zerr kaže: „Fakariha an intasabtu ila Geefar (Pomislih da mu se možda neće svidjeti što sam spomenuo da sam iz Gifara), pa sam ispružio svoju ruku da maknem njegovu sa moga čela. Ali Ebu Bekr me udari po ruci i reče mi da je spustim dole.“

Razgovor se dalje nastavio i Ebu Zerr je završio primivši Islam. Poslanik salallahu alejhi we selem rekao mu je: „Uktum Iman (Sakrivaj svoj iman)“. Ebu Zerr je izašao slijedeći dan i umjesto da krije svoje vjerovanje, otišao je pred Kurejšije i rekao“Ashadu al laa ilaha illa Allah wa ashadu anna muhammedur Resulullah!“ Nije mario za posljedice. Rekao je: „Okupili su se oko mene i tukli me tako jako da sam umirao, dok Abbas bin Abdul Mutalib nije došao i rekao, „Zar ne znate odakle je ovaj čovjek? On je iz Gifara!“ Ebu Zerr je rekao: „I svi se odmah razbježaše.“ Pobjegli su od njega. Ali, on je istu stvar učinio i sutra i treći dan i svaki dan bi se dogodilo isto, oni bi došli i tukli ga sve dok Al ‘Abbas ne bi rekao ovoj novoj grupi ljudi koji su ga tukli da je on iz Gifara. Al ‘Abas je rekao: „znate li da , ako ubijete ovog čovjeka, nijedna vaša trgovina neće sigurno proći do Sirije. Oni će vam se osvetiti.“ Poslanik salallahu alejhi we selem je tada rekao Ebu Zerru: „Vrati se svom narodu i prenesi Poruku i kada čuješ da sam zavladao (pobijedio, prevladao), vrati mi se“.

Koliko dugo je Ebu Zerr bio sa Poslanikom salallahu alejhi we selem? – Veoma kratko vrijeme. Koliko je mogao naučiti od njega za to vrijeme? – Vjerovatno ne mnogo. Nekoliko ajeta, tu i tamo nekoliko hadisa i to je to. Ebu Zerr se vratio svom narodu u Gifar i počeo raditi da'vu. Malo pomalo ljudi iz Gifara su primali Islam. On je govorio: „Do vremana kada je Poslanik salallahu alejhi we selem učinio Hidžru, skoro pola moga plemena su postali Muslimani. Tada smo odlučili da odemo i posjetimo ga, a ostatak ljudi iz plemena su rekli „Kada dođe Poslanik salallahu alejhi we selem i mi ga vidimo i mi ćemo postati Muslimani“. Tako je sada cijelo pleme muslimansko. Svi su Muslimani. Ostatak plemena je rekao „Mi ćemo čekati, to je pitanje vremena i mi ćemo postati Muslimani.“ I Postali su. Pa, kada je Poslanik salallahu alejhi we selem bio u Medini na horizontu se vidio oblak prašine, znak približavanja velike armije, velike grupe ljudi. Neki od ashaba su požurili po oružje misleći da dolazi armija protiv njih. Ali Poslanik salallahu alejhi we selem je rekao: „Qun Ebu Zerr“ (Neka bude Ebu Zerr) i proročanstvo Poslanika salallahu alejhi we selem se obistinilo. Bio je to Ebu Zer i cijelo njegovo pleme Gifar koji su dolazili da daju prisegu Poslaniku salallahu alejhi we selem, cijelo pleme.

Dalje, postojalo je rivalstvo između dva plemena, Gifar i Aslam. Kada je pleme Aslam čulo da je Gifar pleme primilo Islam i otišlo dati prisegu Poslaniku salallahu alejhi we selem, odmah su otišli do Poslanika salallahu alejhi we selem i rekli „I mi želimo da postanemo Muslimani“. Dva plemena. Poslanik salallahu alejhi we selem je rekao: „Gifar, GhafarAllahu laha wa Aslam SalamahuAllah (Gifar! Neka Allah oprosti njima i Aslamu! Neka im Allah dadne mira)“. Sve je to počelo radom jednog čovjeka koji je znao – koliko? Je li on bio učenjak tog doba? Ne, znao je samo nekoliko ajeta. Kasnije je Ebu Zerr naučio mnogo. Ali u tom periodu, proveo je samo nekoliko dana sa Poslanikom salallahu alejhi we selem i to je bilo to. I svi iz Gifara su postali Muslimani. Posljednji ljudi iz pustinje za koje biste očekivali da prihvate Islam, postadoše Muslimani. SubhanAllah!

Šta možemo naučiti iz priče o Ebu Zerru?

Prvo: Onome ko traži Uputu, Allah će je dati. Ebu Zerr je istraživao i Allah mu je dao svjetlost, pokazao mu istinu.

Drugo: Poslanik salallahu alejhi we selem je rekao: „Balighu anni wa Al-ayah“ Prenesite od mene makar jedan ajet. Štagod imaš od znanja, dostavi, podijeli, poduči tome. Ne zadržavaj to za sebe.

Treće: Hrabrost. Ebu Zerr je primjer hrabre ličnosti.; nije bio zastrašen činjenicom da je stranac u Meki. Ustao je i rekao: „Ja sam Musliman“ i bio je ponosan i skupo je to platio. Onda je otišao svom narodu i podučavao ih poruci. To nam pokazuje hrabrost i ličnost Ebu Zerra koju su dalje i dalje pokazivali ashabi Poslanika salallahu alejhi we selem, a što je jedan od kvaliteta koje su imali, i to je bio jedan od razloga zašto je Allah swt izabrao njih da budu nosioci poruke. Imali su jednostavnost, hrabrost, poštenje i posvećenost cilju. Kada bi povjerovali u nešto, svoje živote bi posvetili tome.

Četvrto: Potvrđivanje istine. To što ljudi kažu da je neko čarobnjak, lažov, itd, ne znači ništa. Moraš otići na izvor i provjeriti lično tu informaciju. Allah ti je dao razum, Allah ti je dao inteligenciju-pa koristi je. Nemoj samo slijediti ono što ljudi govore. Poslanik salallahu alejhi we selem je rekao: „Ne budi Imma“ i kada je upitan za značenje riječi Imma rekao je: „Kadgod ljudi kažu Da i ti kažeš Da, a kadgod oni kažu Ne i ti kažeš Ne“. Nemoj samo slijediti.

Peto: „La tahtirrana min al ma'rufi shai an wa la antalka hakabi wajab hasan al falq“. Poslanik salallahu alejhi we selem kaže u hadisu: „ Nemojte zanemarivati nijedno dobro djelo, makar to bio samo osmjeh u lice vašeg brata“. Ništa ne zanemaruj. Bilo kakvo dobro djelo, nemoj ga smartati nevažnim, jer svako dobro je važno i možda će to malo djelo biti odlučujuće na Sudnjem danu za tebe i ono će možda odlučivati o tome da li ćeš u Džennet ili Džehennem. Može biti malo djelo koje si učinio, ne obraćajući pažnju na njega, a ono će prevagnuti na vagi tvojih djela u tvoju korist. I kako ovu lekciju izvlačimo iz priče o Ebu Zerru? Ebu Zerr ra, on je naučio veoma malo i sve što je želio bilo je da propagira poruku, i najvjerojatnije je da nije očekivao da ovaj njegov mali napor završi prouzrokovavši da cijelo pleme Gifar i cijelo pleme Aslam postanu Muslimani. Moguće da je mislio da će uspjeti ubjediti samo nekoliko grupa ljudi, možda nekoliko rođaka, ali da će njegov rad završiti donoseći plodove u vidu dva plemena koja prihvataju Islam, nije mu prolazilo kroz glavu. Ali…ti posij sjeme, a Allah swt će dati da izraste. Usput, postoji hadis koji kaže da-Čovjek može reći riječ koja će zadovoljiti Allaha a neće uopšte obratiti pažnju na nju, ali će ga Allah swt zbog nje uzdići na deredže i čovjek može reći riječ koja će naljutiti Allaha swt i zbog nje će biti bačen u Džehennemsku vatru. Pitanje je samo jedne riječi ovdje ili ondje.

Ima jedan brat iz Kanade. On kaže da se počeo interesovati za učenje religije veoma rano, oko devete godine. To je jako rano. Ali, bio je odvraćen od Islama zbog lekcije koju je učio u školi o Islamu. Bile su mu pokazivane neke slike koje su ga odvratile od Islama.

A onda su, kako kaže, došli problemi u njegovu porodicu, otac je otišao, majka je bila na drogama, pa kaže kako je potpuno zaboravio na ova razmišljanja o religiji iako je imao rana interseovanja za tu temu.

Kaže da je onda postao korisnik droga, a zatim je „unaprijeđen“ u dilera droge. Otišao je u zatvor sa 14 godina. Imao je buran život. Kaže: „Kasnije, u mojim kasnijim tinejdžerskim godinama, pošto sam izašao iz zatvora, išao sam u taj parku Kanadi u centru grada (u kome je stanovao) i tu su se narkomani obično okupljali. Tu bismo pušili, koristili naše droge, bilo je igala svugdje okolo. Tu bismo se okupljali i „dizali se“. Pa sam jednom otišao tamo i sjeo do nekog momka i pušio sam svoju drogu, pa sam vido nešto interesantno. Način na koji je momak do mene motao svoju marihuanu (ili hašiš ili šta god da je bilo-nisam baš upoznat sa tim specifičnim nazivima), način an koji ju je motao je bio drugačiji. Pa sam ga pitao „Način na koji motaš svoju drogu je različit, odakle si?“ On reče „Ja sam iz Maroka.“ Rekoh „Ti mora da si onda Musliman?“ On reče „Jesam“. „Možeš li mi reći nešto o Islamu? Upitah ga. (Sada se podsjetio svojih ranih godina kada je proučavao religije). Pa je taj Marokanac pričao o Islamu i pušili smo i bili smo vrlo „visoko“ – on je lijepo pričao a ja sam lijepo razumijevao. Dva sata smo neprekidno pričali o Islamu. Sve dok nam nije nestalo droge. A onda smo nastavili razgovor još dva sata. Ukupno četiri sata. A onda je Allah swt poslao drugu osobu da sjedne do nas, (SubhanAllah to je bio Allahov Kader), jednog Alžirca koji nije bio na drogama ni na čemu drugom. Jednostavno se tu našao. Sjeo je i ispravljao svaku grešku koju bi taj čovjek (Marokanac) napravio. Znate ljudi imaju različita razumijevanja Islama, pa su se ispravljali. I kad god bi jedan rekao nešto pogrešno, drugi bi ga ispravljao. Pa smo nastavili konverzaciju još četiri sata. Poslije toga sam postao Musliman. Ni Alžirac ni Marokanac nisu učinili da ja postanem Musliman. Jer sam ih napustio i postao Musliman sam od sebe (u smislu nisam zbog njih postao Musliman). I prestao sam koristiti droge.“

Ja sam ga susreo i tada je činio da'wu. Dok nam je pričao ovu priču, bila nas je grupa, jedan od braće koji su sjedili i slušali priču, rekao je ružnu riječ o tom Marokancu, zbog korištenja droga. Ovaj Muslimanski brat, Kanađanin, … njegovo lice je pocrvenilo, i postao je veoma uznemiren i ljut. Rekao je: „Ne govori o njemu! Jer ja sam postao Musliman uz njegovu pomoć i svaka stvar koju ja uradim, moj namaz, moj post, moj zekat, moj zikr, od svake te stvari-kopija će biti depozitovana na njegov račun“. Samo Allah zna gdje je ta osoba. Možda je još u parku i koristi droge, možda je izgubljen, a nikad neće znati odakle na njegovom računu namazi, postovi, zekati…neće znati. Doći će mu na Sudnji dan, a on neće znati odakle su došli. Pa će se pitati „Ja sma bio u onom parku i koristio droge, odakle dođoše ova dobra djela?“ Sve se to dogodilo zbog par riječi koje je rekao narkomanu poput mene. On možda nikada neće saznati da je ova osoba postala Musliman, možda mu to nije ni bila namjera, možda je samo razgovarao. Ali je dao nešto dobro tada i ovo su plodovi toga. Stoga, ne nipodaštavajte ništa. Možda uradite malu stvar tu i tamo, a ona može biti uzrok tvoga spasa na Sudnjem danu. Dok velike stvari, veliki projekti na kojima provodiš mnogo vremena, neće donijeti toliku žetvu. To je nešto što je u Allahovim rukama, ti nikad ne znaš. I zato trebaš raditi kakvo kod dobro možeš. Posij sjeme i Allah swt će učiniti da ono izraste. Ali ne nipodaštavaj ništa od dobrih djela. …“makar to bio i osmjeh u lice tvoga brata“.

[Autor]

Postovi