[Anonimno]

Šejh Abdullah b. AbduRahman Ebu Battin, rahimehullahu teala, kaže:

Cilj od šehadeta „La ilahe illallah“ je odricanje od širka i obožavanja nekoga mimo Allaha. Arapski mušrici su znali šta ovo podrazumijeva, zbog toga što je to bio njihov jezik. Pa ako bi neko od njih rekao: La ilahe illallah, odrekao bi se širka i obožavanja nekoga mimo Allaha. Ako bi rekao La ilahe illallah ali ustraje na obožavanju nekoga mimo Allaha ova riječ ga ne bi zaštitila. Uzvišeni kaže:

”Borite se protiv njih sve dok nestane smutnje (širka). I sve dok ne ostane samo Allahova vjera.” (prevod znacenja El Enfal, 39)

U drugom ajetu kaže: ”Borite se protiv mušrika.” Pa sve dok Uzvišeni nije rekao: ”pa ako se pokaju. (tj. od širka), i budu namaz obavljali i zekat davali, ostavite ih na miru.” (prevod znacenja Et Tewbe, 5)

Vjerovjesnik sallallahu alejhi ve sellem kaže: Poslan sam sa sabljom pred Sudnji dan, sve dok se ne bude obožavao jedino Allah Koji nema ortaka. Ovo je značenje riječi Uzvišenog: ”Borite se protiv njih sve dok ne nestane smutnje i dok ne ostane samo Allahova vjera.” (prevod znacenja El Beqare, 193) Tj. pokornost i ibadet Allahu. Ovo je značenje La ilahe illallah, molimo Allaha da učini ovo našim zadnjim riječima i neka je salavat i selam na Njegovog roba i poslanika Muhammeda, njegovu porodicu i ashabe sve dok Sudnjeg dana (Durer sunnije, 12/130 – 131).

Šejh Hamed b. Nasir b. Muamer, rahimehullah, kaže: Što se tiče drugog pitanja oni kažu da onaj ko kaže: La ilahe illallah Muhammedun resulullah, ali ne klanja, ne daje zekat, da li je on mu'min? Pa kažemo: da onaj ko kaže La ilahe illallah Muhammedun resulullah, ali ustrajava na širku, on je kafir mušrik, njegova krv i imetak su dopušteni makar izgovarao La ilahe illallah Muhammedun resulullah, klanjao, postio i tvrdio da je musliman kao što je prthodilo pojašnjenje.
Ali onaj ko bude ubijeđen u Allahov tevhid, i ne bude činio širk, ali ostavi namaz, odbije dati zekat, pa ako negira obavezu, on je kafir po konsenzusu. Ali ako potvrdi da su to obaveze ali izostavi namaz iz ljenosti, učenjaci su se razišli po pitanju njegovog kufra. (Durer sunnije, 10/303)

Šejh Muhammed b. Ibrahim, rahimehullah, kaže:
Veliki broj ljudi koji se pripisuju islamu i izgovaraju šehadet, obavljaju očite ruknove islama, međutim to nije dovoljno da im se presudi islamom. Ono što zakolju nije halal, zbog toga što su pripisali Allahu širk u ibadetu zbog przivanja vjerovjesnika i dobrih ljudi, zbog traženja pomoći od njih i mnogih drugih razloga otpadništva od islama. Ovo je razlika između onih koji se pripisuju islamu što je poznata stvar iz Kur'ana, sunneta i konsenzusa selefa i imama ovog ummeta. (Akidetu muvvehidin, str. 392.)

Šejh Abdu Rahman b. Hasan, Allah im se obadvojici smilovao, kaže:
Ako se ‘tehlil’ (izgovaranje La ilahe illallah) pojavi od strane mušrika u toku njegove ustrajnosti na širku, neće biti privaćeno. Jer je njegovo postojanje kao nepostojanje. Nego, koristit će mu ako to kaže znajući značenje, pridržavajući se onoga što nalaže, kao što Uzvišeni kaže: “… moći će samo oni koji Istinu priznaju, oni koji znaju.” (prevod znacenja Ez Zuhruf, 86)

Ibn Džerir i drugi kažu: Oni znaju suštinu onoga što su posvjedočili o njemu! (Medžmuatu resail vel mesail nedždije, 2/12 – 13)

[Autor]

Postovi