[Anonimno]

Ebu Musab “Rojters”

[Anonimno]

Interesantan intervju. Ne shvatam zašto kaže je radio za BBC kad su oni tagutska kuca?

[Anonimno]

sandzakmuslim post=10794 wrote: Interesantan intervju. Ne shvatam zašto kaže je radio za BBC kad su oni tagutska kuca?

On nije rekao da je radio za BBC.
Pogledaj video još jednom.

[Anonimno]

Dobro je kad se stiglo do Sirije, sve ostalo moze da bude samo dobro.

[Anonimno]

Samo se pitam kako to provesti u Egiptu? Ako se vec vidi kao jedan od “nus” produkata u Somaliji da je ubijen šejh Abdulkadir Nur el Farih, starac bijele brade i to u namazu i u dzamiji od strane mladica koji je tek punoljetan?! i sad stavite ih u istu ravan, starca koji cijeli zivot proveo u dawi i mladica koji je inspirisan ko zna kakvim zanosom i “idejom” da prolije krv tog šejha…

[Anonimno]

Uvejs el Gurani post=10806 wrote: Samo se pitam kako to provesti u Egiptu? Ako se vec vidi kao jedan od “nus” produkata u Somaliji da je ubijen šejh Abdulkadir Nur el Farih, starac bijele brade i to u namazu i u dzamiji od strane mladica koji je tek punoljetan?! i sad stavite ih u istu ravan, starca koji cijeli zivot proveo u dawi i mladica koji je inspirisan ko zna kakvim zanosom i “idejom” da prolije krv tog šejha…

Šejh je odgovorio u videu kako to sprovesti.
Nus produkat čega?Šerijata,neudhubillah?
Sve i da jeste zaista taj šejh nepravedno ubijen u Somaliji od strane nekog muslimana,govorim hipotetski,jel to znači da se u Egiptu ne treba uspostaviti Šerijat?Kakvo je to shvatanje vjere?!
Šta pokušavaš sa tim primjerima?!
Svima nam je poznat sukob ashaba gdje je na jedoj strani bila Aiša radiAllahu anha a na drugoj strani Alija radiAllahu anhu.
Jel to značilo da se Šerijat ne treba sprovoditi?Pa upravo i radi ovakvih situacija je Šerijat objavljen čak i kada se muslimani sukobe.
Jel to vi Šebabovce smatrate kjafirima,čak i da zaista jesu nepravedno ubili ovo šejha?
Da Allah sačuva i sakloni takvog shvatanja vjere.

Ja ne znam stanje tog šejha koji je ubijan ali znam stanje Mursija koji sudi nečim drugim od onoga što je Allah objavio.
Stanja ova dva čovjeka nisu ista.

Osim toga ovdje nije tema Somalija ni Šebab nego Mursi,pa naučite jednom osnovni edeb foruma i držite se zadane teme.

[Anonimno]

talib, jedno pitanje za tebe. čime je sudio Nedžašija? i šta je rekao Poslanik sallallahu alejhi ve sellem za njega?

[Anonimno]

serkijja post=10826 wrote: talib, jedno pitanje za tebe. čime je sudio Nedžašija? i šta je rekao Poslanik sallallahu alejhi ve sellem za njega?

Ja cu ti odgovoriti umjesto TALIBA, a neka ti i on odgovori ako zeli.

Cime god da je sudio Nedzasija to nije dokaz u serijatu, vec shubha, dokaz je ono sto Allah kaze i Njegov Poslanik sallallahu alejhi we sellem.

Allah kaze:

وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللّهُ فَأُوْلَـئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ
“A oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, oni su pravi nevjernici.” (El-Maide, 44)

Pa sada izmjeri izmedju ovog ajeta i slucaja Nedzasija sta tije prece da sledis.

Allah Uzvišeni kaže: – On je Onaj Koji ti objavljuje Knjigu u kojoj su ajeti jasni; oni su matica Knjige; drugi su nejasni. Oni u čijim je srcima zastrana slijede nejasne ajete u težnji za smutnjom i svojim tumačenjem. A tumačenje njihovo zna samo Allah! Oni, pak, koji su u znanost upućeni kažu: “Mi u to vjerujemo; sve je to od našega Gospodara! A samo razumni shvaćaju!”

[Anonimno]

šebab, a zašto ti meni to govoriš? mislim, izvini ali ja sam upoznat stim da je kufr uzeti za sud tagutski zakon a odbaciti Allahov zakon. nego ja pitam samo čime je vladao Nedžašija? da li je to bio šerijat? i zašto mu je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem klanjao dzenazu? (ovo spominje šejhul islam Ibn Tejmijje u djelu Minhadžu sunne). samo mi to objasnite, Allah vas nagradio. Kako je moguće da mu se klanja dženaza ako je on bio kafir ? jer – nije sudio šerijatom – kategorički.

[Anonimno]

Postavljam ti isto pitanje serkijja. Čime je sudio Nedžašija ? Da li je sudio sa izmišljenim zakonom od strane ljudi ? Ako to tvrdiš, onda te molim da donoseš jedan Hadis ili barem govor nekog ashaba kao dokaz za tvoju tvrdnju.

Znaj da je svaki izmišljeni zakon Tagut. Pa, da li je Nedžašija sudio sa Tagutom ? Da li je Nedžašija uzimao Taguta za sudiju da bi riješavao sporove ?

Rekao je Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, za Nedžašiju da je pravedan. Da li je moguće da to kaže Poslanik, sallallahu ‘alejhi we sellem, za čovjeka koji ne sudi sa Allahovim Zakonom, a Allah kaže da je takav kafir, fasiq i zalim ?

A ako me pitaš čime je sudio Nedžašija, jer Objava nije bila završena. Kažem da imaju dvije mogućnosti, a Allah najbolje zna:

1. Ili se Nedžašija suzdržao od suđenja dok mu ne dođe propis.

2. Ili je Nedžašija idžtihadio i tako imao jednu ili dvije nagrade.

[Anonimno]

Navoditi slučaj Nedžašije, koji i da je sudio nečim drugim mimo Šerijata može biti opravdan jer Šerijat do njega nije dopro, u kontekstu pravdanja današnjih taguta koji znaju za Šerijat ali ga odbacuju iz mržnje (sekularisti) ili “iz mudrosti” (ihvanije i drugi sektaši) – u najmanju ruku je nepravda prema Allahovoj vjeri, pa neka svako vodi računa o onome što zastupa.

No, da vidimo da li je Nedžašija zaista sudio nečim drugim mimo Šerijata i zapravo, koliko su jaki dokazi onih koji Allahovim robom Nedžašijom pravdaju Allahove neprijatelje od današnjih taguta.

Evo kratkog odgovora koje je šejh Bilibani dao kao odgovor na zulumćarske nasrtaje Zijada Ljakića:

2. Slučaj Nedžašije

Ovo je druga šubha koja se navodi kada je riječ o nesuđenju po Šerijatu. Zijad je naveo ovu šubhu rekavši da Nedžašija nije sudio po šerijatu. Njegov slučaj Zijad upoređuje sa današnjim vladarima iako između njih postoji ogromna razlika kako ćemo to kasnije spomenuti.

Kada govorimo o Nedžašiji niko ne može donijeti jasan dokaz po čemu je sudio Nedžašija, ono na što se uglavnom svodi dokazivanje onih koji kažu da Nedžaši nije sudio Šerijatom jesu riječi Ibn Tejmije koje ćemo kasnije navesti.

Prva stvar koju je bitno navesti jeste da se ulema razilazi oko godine u kojoj je Nedžašija prihvatio islam. Jedna skupina učenjaka kaže da je islam primio prije hidžre Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u Medini, dok druga skupina smatra da je islam primio oko šeste godine poslije Hidžre.

Druga stvar a to je da u Mekki nisu bile objavljene šerijatske kazne, šta više u mekanskom periodu nije bilo zabranjeno puno harama, poput kamate, pijenja alkohola i tome slično. Veliki broj zakonodavnih propisa nije objavljen osim u kasnom Medinskom periodu. Stoga je činjenica da je Nedžašija preselio prije nego li je vjera bila upotpunjena. Ibn Hadžer, rahimehullahu teala je spomenuo razilaženje među učenjacima oko godine u kojoj je Nedžaši preselio, te je spomenuo da je većina učenjaka spomenula da je preselio devete godine po hidžri, druga skupina kaže da je preselio osme godine po hidžri prije osvajanja Mekke. Nakon što je spomenuo ovo mišljenje koje je spomenuo Bejheki u Delailu en-nubuvve Ibn Hadžer je rekao: „I to je ispravnije.” (Fethul Bari)

Ibn Kesir, rahimehullahu teala, kaže: „Očito je da je smrt Nedžašije bila puno prije Osvajanja Mekke jer u Muslimovom Sahihu stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pisao pisma vladarima (pozivajući ih u islam) te da je napisao pismo i Nedžašiji koji nije bio musliman.” (El-Bidaje ven-nihaje, 4/316)

Svaki kralj Abesinije se naziva Nedžašija, a Ibn Kesir ovim želi reći da je smrt Nedžašije o kojem mi govorimo i koje je bio musliman, bila mnogo prije oslobođenja Mekke jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon Ugovora na Hudejbiji koji je bio sklopljen šeste godine po Hidžri, slao pisma vladarima pozivajući u islam te je poslao pismo i vladaru Abesinije što znači da je Nedžašija koji je bio musliman tada već preselio, jer da je bio živ bilo bi neshvatljivo da ga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem poziva u islam (a on je već bio musliman).

Ako je situacija takva onda kažemo: Ko je taj koji može tvrditi da su zakonodavni propisi (tešri'at) bili propisani za vrijeme života Nedžašije? I ko je taj koji, ako bi primjera radi rekli da su neki od tih propisa objavljeni za vrijeme njegova života, ko je taj koji može tvrditi da su oni doprli do Nedžašije i da ih je znao pa da pored toga nije sudio po njima?

Vjerodostojni dokazi nam ukazuju da bi muslimanima koji su učinili hidžru u Abesiniju prošlo puno vremena prije nego li bi do njih dopro neki šerijatski propis. Šta više, možda i ne bi saznali za njega osim nakon što bi se vratili iz Abesinije. Od Abdullaha ibn Mesuda, radijellahu anhu, se prenosi da je rekao: „Nazivali bi selam Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, (u namazu) prije nego li smo otišli za Abesiniju. Pa kada smo se vratili iz Abesinije došli smo i nazvali mu selam a on nam nije odgovorio (jer je bio u namazu), te sam se pobojao (tj. da se Poslanik nije naljutio na njega). Kada je završio sa namazom pitao sam ga, te je rekao: Allah u svojoj vjeri propisuje ono što On hoće, propisao nam je da ne govorimo u namazu.” (Hadis bilježe Buharija, Muslim i Ahmed. Tekst ovog rivajeta u ovoj verziji se nalazi kod imama Ahmeda)

Abdullah ibn Mesud, radijellahu anhu, i ashabi koji su učinili hidžru u Abesiniju, su ostavili Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ashabe u vremenu kada je bilo dozvoljeno razgovarati u namazu. Došao bi ashab na namaz i nazivao selam a drugi bi mu sa riječima, ne gestom, uzvraćali na njegov selam. Abdullah ibn Mesud, radijellahu anhu, i ashabi koji su bili sa njim nije znao za zabranu razgovora u namazu koja je došla kasnije u vrijeme njihova boravka u Abesiniji, sve dok se nisu vratili iz Abesinije Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Pa je li Abdullah ibn Mesud i ashabi koji su bili sa njim, bio griješan zbog toga što je razgovarao u namazu u vremenu dok su bili u Abesiniji? Da li je isto tako, ako bi pretpostavili da je nešto od šerijatskih kazni bilo propisano za vrijeme Nedžašije, Nedžašija griješan zbog toga što znanje o tome nije doprlo do njega? Stoga je na onima koji kažu da Nedžašija nije sudio po onome što je Allah objavio da nam pojasne koji su to propisi bili objavljeni muslimanima a koji su doprli do Nedžašije pa on nije radio po njima iz ovog ili onog razloga. Reći o Nedžašiji da nije sudio po onome što mu je bilo obaveza od Allahove vjere, bez dokaza i jasnog rivajeta, predstavljaju krupne riječi na ovog dobrog roba kako ga je opisao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.

Opće je poznato da rob nije obavezan osim dolaskom znanja do njega ili mogućnošću da znanje dođe do njega. Stoga, ako nije do njega došlo znanje niti je rob bio u stanju da dođe do njega, pa Allah nikoga ne opterećuje preko njegovih mogućnosti. Šejhul islam Ibn Tejmije kaže: „Dokaz protiv robova se uspostavlja dvjema stvarima:

– Uz uvjet mogućnosti sticanja znanja o onome što je Allah objavio

– I uvjet mogućnosti rada po njemu

Što se tiče onoga koji je nemoćan u pogledu znanja poput luđaka, ili nemoćnog u pogledu činjenja djela za njih nema naredbe i zabrane.” (Medžmu'ul fetava)

Stoga vidimo, draga braćo, da je Šerijat oprostio ljudima koji nisu bili u stanju steći znanje ono što ne oprašta drugima, kao što stoji u hadisu Huzejfe, radijellahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Islam će nestajati kao što nestaju tragovi na odjeći, tako da se neće znati šta je post ni namaz, ni obredi ni sadaka. I biće uzdignuta Allahova Knjiga u jednoj noći tako da na zemlji neće ostati ni jedan ajet od njega. Ostaće skupina ljudi, starac i starica koji će govoriti: Zatekli smo naše pretke na ovoj riječi: ‘La ilahe illallah’, pa je i mi izgovaramo. Sile (ime jednog od Tabi'ina) je tada upitao Huzejfu: A šta će im koristiti la ilahe illallah, kad oni ne znaju šta je namaz, niti post, niti obredi niti sadaka? Huzejfe je okrenuo glavu od njega pa je ovaj to ponovio tri puta te mu Huzejfe tada reče: O Sile, spaseći ih od vatre.” (Hadis bilježi Ibn Madže, Hakim u svom Mustedreku a Ibn Hadžer, šejh Albani i drugi su ga ocijenili vjeodostojnim)

Ako će neko reći da nesuđenje po onome što je Allah objavio nije kufr koristeći kao dokaz postupak Nedžašije, onda isto tako treba reći da i ostavljanje namaza nije kufr zbog ovog hadisa. Ovo se pitanje, svakako nameće Zijadu, jer je on, koliko nam je poznato, stava da je ostavljanje namaza kufr. Pa ako odgovori i kaže kako ovaj hadis ne može poslužiti kao dokaz da ostavljanje namaza nije kufr jer se radi o ljudima koji nisu u stanju da saznaju o namazu, onda i mi to isto kažemo u slučaju Nedžašije, tj. da njegov postupak ne može poslužiti kao dokaz da nesuđenje po onome što je Allah objavio nije kufr jer Nedžašije nije bio u stanju da sazna Allahove propise.

Sljedeća stvar koja takođe može poslužiti kao odgovor na ovu šubhu jeste činjenica da je puno propisa koji su sišli u Medini bila prisutna kod ehlul kitabija u knjigama koje je Allah prije objavio. Ibn Tejmije, rahimehullahu teala, kaže: „Puno šerijatskih propisa se poklapa sa šerijatom ehlul kitabija.” (Medžmu'ul fetava, 16/44)

Ehlul kitabijama je takođe bilo naređeno da sude po onome što im je bilo objavljeno u knjigama, tako da uopšte nije čudno da je Nedžašija sudio njima šerijatom koji se poklapao sa Kur'anom. Kaže Uzvišeni:

إنا أنزلنا التوراة فيها هدى ونور يحكم بها النبيون الذين أسلموا للذين هادوا والربانيون والأحبار بما استحفظوا من كتاب الله وكانوا عليه شهداء فلا تخشوا الناس واخشون ولا تشتروا بآياتي ثمنا قليلا ومن لم يحكم بما أنزل الله فأولئك هم الكافرون وكتبنا عليهم فيها أن النفس بالنفس والعين بالعين والأنف بالأنف والأذن بالأذن والسن بالسن والجروح قصاص فمن تصدق به فهوكفارة له

“Mi smo objavili Tevrat, u kome je uputstvo i svjetlo. Po njemu su jevrejima sudili vjerovjesnici, koji su bili Allahu poslušni i pobožni ljudi, i učeni, od kojih je traženo da čuvaju Allahovu knjigu, i oni su nad njom bdjeli. Zato se, kad budete sudili, ne bojte ljudi, već se bojte Mene, i ne zamjenjujte riječi Moje za nešto što malo vrijedi! A oni što ne sude prema onom što je Allah objavio, oni su pravi nevjernici. Mi smo im u njemu propisali: glava za glavu, i oko za oko, i nos za nos, i uho za uho, i zub za zub, a da rane treba uzvratiti. A onome ko od odmazde odustane, bit će mu od grijeha iskupljenje.” (Maide, 44-45)

Takođu u Sahihu Buharija i Muslima se prenosi predaja koja ukazuje da je ehlul kitabijama bilo propisano kamenovanje kao kazna za zinaluk. Kada je Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, upitao jevrejskog učenjaka o haddu (kazni) za zinaluk u njihovoj knjizi, on je odgovorio: “U knjizi nalazimo da je kamenovanje, ali se zinaluk proširio među našim uglednim. Pa kada bi ugledan čovjek uradio zinaluk mi bi ga ostavili, a ako bi to uradio slabić mi bi nad njim sproveli kaznu. Pa smo rekli: Hajde da se složimo na zejedničkoj kazni koju ćemo sprovoditi nad uglednim i slabim. Pa smo se složili da umjesto kamenovanja bludnika mažemo garom i bičujemo.”

Iz ovoga vidimo da je dosta propisa koji su naređeni Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, bili naređeni i ehlul kitabijama a Nedžašija je prije islama bio kršćanin sljedbenik Indžila. Stoga ne bi bilo uopšte čudno da je Nedžašija nakon islama svome narodu sudio Kur'anom u onome što se ne suprostavlja propisu Tevrata i Indžila, tako da je time sudio po onome što je Allah objavio a da kršćani toga nisu bili i svesni zbog poklapanja propisa Kur'ana i prijašnjih objava.

A ako neko kaže: Dobro, ako je Nedžašija sudio među njima kur'anskim propisima koji se poklapaju sa Tevratom i Indžilom, šta je onda sa onim propisima koji su bili u Tevratu i Indžilu a koji se suprostavljaju Kur'anu?

Odgovor bi glasio:

Poznato je da je sura Maide medinska sura i da je objavljena u vrlo kasnom periodu, tako da ujedno predstavlja jednu od zadnjih sura koja je objavljena Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Od Džubejra, radijellahu anhu, se prenosi da je rekao: “Obavio sam hadž te sam ušao kod Aiše te mi je ona rekla: O Džubejre, učiš li suru Maide? Da – odgovorio sam. Ona mi tada reče: Ona je zadnja sura koja je objavljena pa što u njoj nađete od halala ohalalite a što nađete od harama oharamite.” Predaju bilježi Abdur-Rezzak u Musannefu, Ahmed i Hakim. Hakim ju je ocijenio vjerodostojnom a sa ocenom se složio imam Zehebi. Šejh Šuajb Arnaut je u tahkiku Musneda imama Ahmeda rekao: “Sened mu je vjerodostojan”.

Ono što je između ostalog bilo objavljeno u ovoj suri su i riječi Uzvišenog:

فَإِن جَآؤُوكَ فَاحْكُم بَيْنَهُم أَوْ أَعْرِضْ عَنْهُمْ وَإِن تُعْرِضْ عَنْهُمْ فَلَن يَضُرُّوكَ شَيْئًا وَإِنْ حَكَمْتَ فَاحْكُم بَيْنَهُمْ بِالْقِسْطِ إِنَّ اللّهَ يُحِبُّ الْمُقْسِطِينَ

„Pa ako ti dođu, ti im ili presudi ili se okreni od njih; ako se okreneš od njih, oni ti ne mogu nimalo nauditi. A ako im budeš sudio, sudi im pravo jer Allah voli pravedne.” (Maide, 42)

Ibn Džerir, rahimehullahu teala, u komentaru ovoga ajeta kaže: “Tj. sudi među njima istinom ako želiš, ili se okreni od njih i ostavi suđenje među njima. Izbor pripada tebi…” potom Ibn Džerir kaže: “Mufessiri su se razišli, da li je ovaj ajet i dalje važeći tako da vladari imaju pravo izbora u suđenju među zimijama (zimije su štićenici, tj. nevjernici od jevreja i kršćana koji žive u islamskoj državi i plaćaju džizju zauzvrat koje im se pruža zaštita od strane muslimana) ako se parniče pred njima, kao što je to dato Poslaniku, ili je pak ajet derogiran?” Nakon toga je Ibn Džerir spomenuo zagovarače i jednog i drugog mišljenja kao i njihove dokaze da bi na kraju rekao: “A ispravnije mišljenje kod mene jeste stav onih koji kažu da je propis i dalje važeći i da nije derogiran te da vladari imaju pravo izbora da sude između ehlul kitabija kada se parniče pred njima ili da ostave suđenje među njima kako je to dato Poslaniku, sallallahu alekhi ve sellem, ovim ajetom.”

Dakle, ovim ajetom je, kako vidimo, dat izbor Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i vladarima i sudijama nakon njega, da među ehlul kitabijama sudi istinom ili da se okrene od njih time što će sud prepustiti njihovim poglavarima i učenim. Ovo ukazuje da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije bio obavezan da sudi među njima onim što mu je Allah objavio od šerijatskih propisa a među kojima ima i propisa koji se suprostavljaju onome što je bilo u Tevratu i Indžilu. Ako je situacija takva zašto onda ne bi mogli reći da se i Nedžašija okretao od kršćana kojim je vladao i sud u meselama koje se suprostavljaju Šerijatu objavljenom Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, prepuštao njihovim učenjacima i sveštenicima.

Zar ovaj govor nije preči od govora da Nedžaši nije sudio po Šerijatu, a posebno kada se uzme u obzir činjenica da ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, opisao kao pravednog vladara?

Kao rezime prethodnog možemo reći:

Nedžaši, rahimehullahu teala, je ispoljio islam, i poklapanje sa onim sa čim su mu došli ashabi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nije vodio računa o suprostavljanju njegove svite. Radio je po onome što mu je došlo od naredbe Allaha i Njegova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a što se tiče onoga što nije doprlo do njega on je u tome opravdan. Preselio je prije nego li je Šerijat bio upotpunjen, tako da je uradio ono što mu je bila obaveza a to je rad po onome što je do njega doprlo od Šerijata sve dok nije sreo svoga Gospodara.

[kraj citata]

[Anonimno]

esselamu alejkum braco,
pa Muhammed Mursi je jedna od najvaznijih licnosti u ummetu. ne kazem najpozitivnijih. on je na celu velike i znacajne muslimanske drzave. on sigurno nije nepoznat ulemi. i ulema i treba da se bavi njegovim slucajem. i hvala Allahu mi u ummetu imamo uleme koja se ne boji reci istinu kada treba. neki od njih su u zatvorima, sumama, pecinama. pa koga tek oni da se boje, osim Allaha. pa eto, da li se ulema izjasnila o Mursiju. oni su ehl da njega vagaju. sigurno oni znaju ko je on i prije ove pozicije i kako je dosao i sta je zatekao i koliko stvarno ima vlast u rukama i jos toga, sto ulema zna a mi i ne znamo sta to oni znaju.
Mursi nije Meho iz mahale, ne klanja, suje sve po redu i to. sa mehom mozemo i mi rijesiti slucaj.
mursija prepustimo ulemi. nedavno je shejh Sulejman el Ulvan, Allah ga pomogao, kad su ga taguti pustili iz zatvora, govorio o tome.
Allah vam dao dobro.

[Anonimno]

esselamu alejkum braco,
pa Muhammed Mursi je jedna od najvaznijih licnosti u ummetu. ne kazem najpozitivnijih. on je na celu velike i znacajne muslimanske drzave. on sigurno nije nepoznat ulemi. i ulema i treba da se bavi njegovim slucajem. i hvala Allahu mi u ummetu imamo uleme koja se ne boji reci istinu kada treba. neki od njih su u zatvorima, sumama, pecinama. pa koga tek oni da se boje, osim Allaha. pa eto, da li se ulema izjasnila o Mursiju. oni su ehl da njega vagaju. sigurno oni znaju ko je on i prije ove pozicije i kako je dosao i sta je zatekao i koliko stvarno ima vlast u rukama i jos toga, sto ulema zna a mi i ne znamo sta to oni znaju.
Mursi nije Meho iz mahale, ne klanja, suje sve po redu i to. sa mehom mozemo i mi rijesiti slucaj.
mursija prepustimo ulemi. nedavno je shejh Sulejman el Ulvan, Allah ga pomogao, kad su ga taguti pustili iz zatvora, govorio o tome.
Allah vam dao dobro.

Alejkum selam,

U pravu si, hajde da pogledamo šta ulema ima da kaže o tome. Evo proglasa šejha Radžihija o ustavu kojeg su predložili i gurali mursijevci:

http://www.putvjernika.com/Islam-i-dawa/propis-po-pitanju-glasanja-za-nevjernicki-ustav-proglas-sejha-abdulaziza-er-radzihija.html

[Anonimno]

inneni minel muslimin post=10843 wrote: esselamu alejkum braco,
pa Muhammed Mursi je jedna od najvaznijih licnosti u ummetu. ne kazem najpozitivnijih. on je na celu velike i znacajne muslimanske drzave. on sigurno nije nepoznat ulemi. i ulema i treba da se bavi njegovim slucajem. i hvala Allahu mi u ummetu imamo uleme koja se ne boji reci istinu kada treba. neki od njih su u zatvorima, sumama, pecinama. pa koga tek oni da se boje, osim Allaha. pa eto, da li se ulema izjasnila o Mursiju. oni su ehl da njega vagaju. sigurno oni znaju ko je on i prije ove pozicije i kako je dosao i sta je zatekao i koliko stvarno ima vlast u rukama i jos toga, sto ulema zna a mi i ne znamo sta to oni znaju.
Mursi nije Meho iz mahale, ne klanja, suje sve po redu i to. sa mehom mozemo i mi rijesiti slucaj.
mursija prepustimo ulemi. nedavno je shejh Sulejman el Ulvan, Allah ga pomogao, kad su ga taguti pustili iz zatvora, govorio o tome.
Allah vam dao dobro.

Alejkumusselam
Eto dobio si slučajnu ‘zahvalnicu’.
U video imaš govor učenjaka koji je bio blizak sa najvećim mudžahidom današnjice.
Za govor istine nije potrebna diploma sa Al-Azhara.
Za prepoznavanje Istine također nije potrebna diploma.

Tako je,Mursi nije Meho,Meho samo sebi čini zlo što ne klanja i ne posti a Mursi čini nepravdu prema 80 miliona egipćana ne sudeći po Šerijatu.

[Anonimno]

tagar, pa spominjel se mursi u onoj fetvi? ja sam pitao sta ulema kaze o mursiju.
talib,pa haman ja ne mogu sad izbrisat zahvalnicu. jedino da i ja tebi jednu zakacim,hehe
nisam ja pitao za fakultete i diplome. tacno, za govor o, i prepoznavanje istine to nije potrebno. ali je potrebno znanje. a to je ulema.
a ako je neki shejh bio sa mudzahidima,pa mozda onda poznaje bolje pitanja dzihada nego neka druga.
reko, ne mogu da shvatim da o mursiju,sad za sad, ulema nije donijela fetvu,koliko ja znam, a da neko donosi fetve mimo njih.cemu zurba?
Imam Katade Es-Sedusi, rahimehullah, rekao je: “Ko bude govorio prije vremena biće i osramoćen prije vremena.” (“El-džami’u li ahlakir-ravi” 1/322)
Allah vas nagradio

[Autor]

Postovi