Pitanje koje je postavio صلاح الدين

Nova naslovna forums Vijesti, aktuelnosti, zanimljivosti… Vijesti i aktuelnosti Pitanje koje je postavio صلاح الدين

Ova tema sadrži 0 odgovora, ima 1 glas, zadnji odgovor od:  tooncesrich1972 prije 5 godine, 2 mjeseci. This post has been viewed 338 times

Pregledavate post 1 (od ukupno 1)
  • Autor
    Postovi
  • #11673

    Pitanje je glasilo:
    Pitanje za ebu muhamedovce:

    1. Od koga ebu Muhamed uzima znanje? To jest, kome ode ili koga zovne na telefon ili posalje e-mail da ga upita o oneme o cemu ne zna.
    (ime i prezime)

    2. Ko su zivi ucenjaci na dunjaluku koje ebu Muhamed smatra na ispravnom putu? (imena i prezimena)

    3. Ko je jos na dunjaluku (danasnjice ili u zadnjih 50g.) protekfirio ili nazvao “pozivacima u dzehennem” shejhove Bin Baza ra,, Usejmina ra.,
    Albanija ra.?? (imena i prezimena)

    4. Ko je danas uceniji od ebu Muhameda?? (imena i prezimena)

    Sva ova pitanja ne traze nista drugo do imena i prezimena.

    Odgovor koji sam dobio:
    U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

    Vidim obavezu da se, sa Allahovom dozvolom i podrškom, ponovo obratim sa nekoliko važnih poruka.

    Kao što smo vidjeli jedan od naše braće je, koliko sam shvatio, prenio četiri pitanja nekih neznalica sa stranice glavešina smutnje i vođa zablude, zvane „Put vjernika“.

    Rečeno je:

    „Pitanje za ebu muhamedovce:

    1. Od koga ebu Muhamed uzima znanje? To jest, kome ode ili koga zovne na telefon ili posalje e-mail da ga upita o onome ocemu ne zna.

    (ime i prezime)

    2. Ko su zivi ucenjaci na dunjaluku koje ebu Muhamed smatra na ispravnom putu? (imena i prezimena)

    3. Ko je jos na dunjaluku (danasnjice ili u zadnjih 50g.) protekfirio ili nazvao “pozivacima u dzehennem” shejhove Bin Baza ra,, Usejmina ra., Albanija ra.?? (imena i prezimena)

    4. Ko je danas uceniji od ebu Muhameda?? (imena i prezimena)“

    Rekoh, pošto su prva dva pitanja veliki dokaz neznanja i jada onoga koji ih je postavio, a on toga možda nije ni svjestan, a treće pitanje očigledno provokativno, ja ću, sa Allahovom dozvolom, iako je tekfir pojedinca u realnosti pitanje idžtihada, a glavno razilaženje između nas i glavešina smutnje i zablude se tiče temelja vjere i samog tevhida, ne tekfira ovoga ili onoga pojedinca, ipak napisati jedan mali odgovor na pitanje pod brojem 3. odkojeg će ih boljeti glava duže vrijeme. Naravno, pod uslovom da imaju nešto u tim svojim glavama!

    Još prije tri godine, u sklopu rada na knjizi „Odbrana osnove dinai šejhu-l-islama…“ ili kako je još braća zovu „Tehakum i mjesto tekfira mušrikau vjeri…“, Allah je dao pa sam završio prvu ruku 2. i 3. djela istog lanca. U 2. djelu se odgovara na preostale šubhe „nosioca neznanja“ a u 3.djelu sam pojasnio stav „vođa i učenjaka džihada“ prema učenjacima taguta, kaošto su to bili Bin Baz, Ibn Uthejmin i mnogi drugi.

    Naime, već se preko pet godina vodi borba protiv ovih neznalica kako bi se ljudima dokazalo da su oni promjenili Allahov din i porekli značenje tevhida kojim čovjek postaje musliman, da se lažno pripisuju „menhedžu džihada Kaide“ i da njihov stav prema učenjacima taguta nije poput stava „učenjaka i vođa Kaide“, ili Ebu Muhammeda El-Maqdisija i sličnih njemu.

    Ova skupina neznalica, odbijača i prkosnika, sačinjenja od Nusreta Imamovića, Idriza Bilibanija, Hisena Ademija i njihove preostale braće, ne samo da radi na gašenju Allahovog svjetla i podapinje širenje vjere, već radi na podapinjanju širenja džihada onako kako su ga shvatile i predstavile vođe Kaide, njihovi učenjaci kao i učenjaci ili učenici koji se pripisuju „džihadskoj struji“.

    Prilikom sakupljanja stavova „učenjaka i vođa džihada“ o ulemi taguta sam se vratio na knjigu Ebu Mus'aba Sirijca, kojeg u Kaidi zovu genijalcem mudžahida, koja nosi naziv:

    „Svjedočenje vođa džihada i glavešina reforme i opozocije u Zemlji dvaju Harema protiv učenjaka vladara u njihovoj zemlji nazvanoj (Saudija)“

    KnjiguEbu Muhammeda El-Maqdisija pod nazivom:

    „Okliznu se magarac znanja u blatu“

    Te još jedan njegov članak pod nazivom:

    „Jesu li din pokvarili osim kraljevi i zli učenjaci i pobožnjaci“

    To naravno zbog toga što se u njima prenose svjedočanstva „učenjaka, učenika i vođa džihada“, što će otežati ovim tvrdoglavim magarcima da ga odbiju.

    Hvala Allahu, 2. i 3. dio još nisu izašli, a ja se oslanjam na Allaha da će Allah dati da izađu u vrijeme kada je to najpotrebnije, kao što se dogodilo sa ostalim materijalom, gdje je Allah određivao ono što rob nije planirao, pa se kasnije vidjelo da je tako bilo bolje.

    Dakle, kod nas, hvala Allahu, ima puno iznenađenja i materijala za borbu protiv laži, i uzroka glavobolje za one koji imaju makar nešto u svojoj glavi. Ovdje ću biti kratak.

    Ebu Mus'ab Sirijac je svoju knjigu napisao s ciljem da ukloni fenomen „pretjerivanja u hvaljenju uleme taguta od strane nekih mudžahida“, počevši od Afganistana pa nadalje; navodio je žalosne primjere za to i konstatovao da je to jedna od stvari koja koči borbu na Allahovom putu i ispoljio očekivanje da to među mudžahidima treba da nestane, i da je došlo vrijeme da se već jednom shvati ko su bili Ibn Baz i Ibn Uthejmin i ostali učenjaci taguta.

    Evo nekoliko njegovih izreka iz spomenute knjige. Rekao je:

    3) أنهفي الوقت الذي يمكن أن نفهم ونستوعب فيه دفاع (مدخلي) متعصب، عن أمثال هؤلاءالعلماء، كونه متعصب أو متحزب أو منتفع أو منتم لتلك المدرسة الضالة، فإن من غيرالمفهوم بل من المدهش المحير والمؤسف المحزن أن تجد مجاهدا في سبيل الله،مُحَارَبَاً من مثل هؤلاء العلماء، الذين حكموا عليه بالفساد في الأرض، وحرضواالحكام على قتله، والأمة على محاربته، بل وحرموا عليه ريح الجنة… أن تجده منافحاعنهم، ملتمسا لهم الأعذار، مدلسا على المسلمين، بأعذار لا تصح عقلا ولا شرعا! هناتبلغ الحيرة مداها.. فإن لم تسعف إخواننا هؤلاء المعرفة بمقتضيات شهادة الحق فيدين الله، ألا تسعفهم الغيرة والحمية للحق وأهله وهم منهم!! فلا يدخلوا على أهلالجهاد القهر بمديح من قتلهم ودعا لحربهم وحرم عليهم الجنة؟

    „U isto vrijeme dok možemo shvatiti pristrasnu odbranu sličnih tim učenjacima od strane medhalija jer je pristrasan, ili partijaši, ili ima neku korist ili se pripisuje toj zabludjeloj medresi, nije shvatljivo, štaviše zbunjujuće je i rastužujuće je da vidiš mudžahida na Allahovom putu protiv koga se slični tim učenjacima bore, oni koji su nad njime presudili da rade nered na zemlji, i koji su podstakli vladare na njegovo ubijanje, i ummet da ratuje protiv njega, štaviše zabranili mu miris dženneta… da ga nađeš kako ih brani i traži im opravdanja, varajući muslimane opravdanjima koja nisu ispravna ni razumski ni šerijatski! Ovdje zbunjenost doseže svoj vrhunac! Pa ako toj našoj braći ne pomaže spoznaja značenja istinskog svjedočenja u Allahovom dinu, zar im ne pomaže ljubomora i privrženost istini i njenim nosiocima a oni su od njih, pa da nasljedbenike džihada ne unose potištenost hvaljenjem onoga ko ih je ubijao i pozivao u rat protiv njih i zabranio im džennet!“

    Rekao sam u 3. djelu:

    „Eh moj Ebu Mus’abe! Kada bi znao dokle je došao bezobrazluk ovih lopova danas koji pod izgovorom branjenja vas i vaših neprijatelja ustvari ruše i tevhid i džihad na Allahovom putu! Uff, Allah ih ubio kuda se odmeću; proklete oči munafičke!“

    Rekao je Ebu Mus'ab nakon smrti tih učenjaka taguta:

    „4-تبين بالوثائق وشهادة أهل البلاد من أهل الجزيرة ورؤوسها… تبين في صف مَن يعملهؤلاء! وفي صالح من تصب فتاواهم. ومن لازم ذلك والبديهي، أن موت أحدهم أو تعطله عنخدماته الجليلة لأعداء الله من الكفار – صليبيين ويهوداً وحكاماً مرتدين – هو خسارةلصف أعدائنا وثلمة في جدارهم هم.. وليس خسارة لنا نحن، أو قبضا للعلم وثلمة فيالإسلام. فما كان لهم من فضل علم عام، فهو موجود فيهم وفي غيرهم وفيما حفظتالمكتبات، وليس خسارة لا تعوض للإسلام، في حين أن ذهابهم هو انهدام ركن وركيزةطالما خدمت (البنتاغون)، وحملات شوارزكوف، وتطبيع السلام مع بيجن ورابين، وطالماثبتت عروش الظالمين وأسبلت عليهم صفات التوحيد.. فذهابهم – ألحق الله بهم أمثالهم- هو خسارة لأعدائنا وليس قبضا للعلم والخير.. وما سمعت أحدا تأسف على ما ذهب منالعلم والفضل بموت أحمد بن أبي دؤاد!! وقد ذكرت كتب الرجال أنه كان ذا علم وفضل،بل عدوا هلاكه عقوبة من الله له ولأصحابه، وفرجا على المسلمين. وما أعتقد أن شرهكان على أهل الحق، أشد من شر من وقف مع الاحتلال الصليبي والردة واليهود، وأفتىبقتل أهل الإسلام والجهاد! فإني أعلنها مدعمة بالأدلة من الكتاب والسنة وفقهالواقع والله المستعان، بأن شر ابن باز وابن عثيمين وأمثالهم وأذيالهم، على أمةالإسلام اليوم أكبر بكثير من شر ابن أبي دؤاد على الأمة في زمانه، ولا سيما أنهكان لذاك الأحمد أحمد، ومالنا مع هؤلاء أمثاله رحمه الله.

    „Postalo je jasno dokumentima i svjedočenjem stanovnika teritorija Arapskog Poluostrva i njihovih glavešina… postalo je jasno u čijem redu oni rade! I u čiju koriti sipaju njihove fetve. A ono što iz toga proizilazi i što je neminovno je da je smrt jednog od njih ili ostavljanje velikih službi koje je pružao Allahovim neprijateljima od krstaša i Jevreja i vladara otpadnika gubitak za saff naših neprijatelja i rupa u njihovom zidu. A nije gubitak za nas ili nestanak znanja i rana islamu. I ono što imaju pri sebi od vrijednosti opšteg znanja postoji kod njih i kod drugih i u onome što su sačuvale biblioteke i to nije gubitak za islam koji se ne može nadomjestiti. Dok njihov odlazak znači rušenje rukna i osovine koja je služila Pentagonu i pohodima Švarckofa, i naturalizaciji odnosasa Beganom i Rabinom, i koje su dugo vremena učvršćivale prijestola zulumćara i dala im osobine tevhida… Dakle, njihov odlazak je – Allah im pridružio slične njima – gubitak za naše neprijatelje a nije nestanak znanja i dobra.

    Nisam čuo nikog da je žalio za znanjem i vrijdnošću koja je nestala sa smrću Ahmeda sina Ebu Duada!! A knjige koje govore o osobama su spomenule da je on posjedovao znanje i dobro. Štaviše njegovu smrt su računali Allahovom kaznom za njega i njegove prijatelje i pomoću muslimanima. A ja ne vjerujem da je njegovo zlo po sljedbenike istine bilo žešće od zla onoga koji je stao uz krstašku okupaciju i otpadništvo i jevreje i koji je davao fetve kojima se ubijaju sljedbenici islama i džihada! Ja je jasno oglašavam potporenu sa dokazima iz Knjige i Sunneta i shvatanjem činjeničnog stanja, neka je Allah na pomoći, da je zlo Bin Baza i Ibn ’Usejmina i sličnih njima i njihovim repovima po ummet islama danas puno veće od zla Sina Ebu Duada za ummet u njegovom vremenu. Naročito kada znamo da mu se protivio Ahmed a mi protiv ovih nemamo slične njemu, neka je Allahova milost nad njime.“

    Moje riječi u 3. djelu su bile:

    „Rekoh, e moj Ebu Mus’abe! Danas ti ja zbog pozivanja u tevhid i mržnje i neprijateljstva prema ulemi taguta koja je uradila sve što si spomenuo, i zbog neprijateljstva prema svakom ko ne tekfiri mušrika, od strane licemjera i neznalica koji ruše tevhidi džihad pod plaštom odbrane islama i džihada, a u osnovi ponukani na sve te prljavštine „zaljubljenošću u ulemu taguta“ dobih etiketu najgorih stvorenja. I time pomogoše sve neprijatelje islama protiv nosioca islama i osoba koje su godinama pomagale Allahov din i pojašnavale njegove propise i branili Allahove robove gdje god da se nalaze.

    Kako ih samo nije stid!? Ali neka neka…! Mudrosti Uzvišenog ne presahnjuju.“

    Rekao je:

    „فيا أيها الدعاة ويا علماء الصحوة ويا قادةالجهاد:

    إن الشباب ما يزال في حيرة من هذه المسألة ينظرإليكم، ينتظر منكم الإجابة والبيان فانظروا ماذا انتم فاعلون، وبأي عمل وموقف علىربكم مقبلون، فإن المسألة لا تحتمل الإبهام، ولا اللف والدوران، ولا التلميحوالكناية.

    „I o da’ije! O učenjaci buđenja (sahve) i vođe džihada!

    Omladina je još uvijek zbunjena zbog ove mes’ele i gleda u vas i čeka vaš odgovor i pojašnjenje, zato vidite šta ćete uraditi, i kojim stavom ćete sresti svog Gospodara, jer ova mes’ela ne podnosi nejasan govor niti lijevo i desno niti aluzije i metafore.“

    Moje riječi su bile:

    „Rekoh, e moj Ebu Mus’abe, u ovoj knjizi posebno, nakon svih predavanja koja su održana, podučavam svakog ko osjeća u svom srcu istinu i vidi da ulema taguta nikako ne mogu biti muslimani pored onoga što su uradili, ali ne znaju kako da ih tekfire jer im fali islamskog znanja, islamskim propisima i pravilima kojim će protekfiriti i taguta i one koji se nisu odrekli od njih bez obzira na dekor i titule.“

    Rekao je:

    قلنا يا قوم؛ اتخذتم من علمائكم ومشايخكم -عمليا من حيث لا تدرون – أربابا من دون الله، لقد حللوا لملككم لبس الصليب، وأفتواباحتلال الكعبة ومسجد الرسول صلى الله عليه وسلم، وسوغوا نهب ثروات المسلمين، وأجازوا بيع فلسطينلليهود بفتوى التطبيع والسلام، وجعلوا التحاكم للأممالمتحدة حلالا، وحللوا طاعة المرتدين الكفرة، وشهدوا عليهم بالإسلام،وجعلوهم أولياء أمور شرعيين، وبالمقابل فقد حرموا بغضهم وإيغار الصدور عليهم،وجعلوا منابذتهم رغم الكفر حراما، ثم حرموا جهاد الأمريكان، بل وحرموا على منجاهدهم رائحة الجنة، ثم أفتوا بقتله، وبهذا قتل المجاهدون وأودعوا السجون… إلىآخر ما حللوا وحرموا.

    „Kažemo, o narode! Uzeli ste svoje učenjacke i šejhove – u praksi neosjetivši to – za erbabe mimo Allaha. Oni su vašem kralju ohalali da nosi krst i dali fetvu za okupaciju Ka’be i mesdžida Poslanika, sallallahu ’alejhi ve sellem, i dozvolili otimačanu imetka muslimana, i dozvolili prodaju Palestine jevrejima fetvom o naturalizaciji i miru, i tehakum Ujedinjem Nacijama učinili halalom, odozvolili pokornost kafirima murteddima, i posvjedočili da su muslimani, i učinili ih legitimnim vladarima. I s druge strane zabranili mržnju prema njima, i raspirivanje prsa protiv njih, i ustanak protiv njih uprkos kufru učinili haramom. A zatim su zabranili džihad protiv amerikanaca, štaviše zabranili su onome koji se bori protiv njih miris dženneta, a zatim su dali fetvu da se ubije. I time su ubili mudžahide i bacili ih u tamnice… do kraja svega onogašto su dozvolili i zabranili.“

    Moje riječi su bile:

    „Rekoh, jeste Ebu Mus’abe oni su sve to dozvolili, Allah ih ubio kuda se odmeću. A ovi smutljivci poput Nusreta i Bilibanija i Prezrenog Lažova Ademija nemaju nimalo ljubomore prema vjeri islamu i muslimanima. Hasbunallahu ’alejhim ve ni’mel-vekil!“

    Evo sada nekoliko citata za optimizam:

    Rekao je:

    ينقل كثير منالشباب وطلبة العلم والمجاهدون والوافدون إلى أفغانستان مؤخرا، قصصا كثيرة تشفيالصدور وتثبت وجود أمثالنا على النهج، عن أسئلة سألوها الأعلام من العلماء والدعاةوالمصلحين في الجزيرة، في أمر علماء السلاطين هناك، فأوضحوا لهم، وطلبوا منهم عدمإشاعة ذلك أو نقله عنهم.

    – فأحد الأعلام الكبار من علماء الصحوة الذينسجنوا وأفرج عنهم، يقول لبعض هؤلاء الشباب عن فتاوى هيئة كبار العلماء في قضاياالولاء والبراء، ومواجهة الجهاد، ونفاق الحكومة: (هذه أعمال ردة) ولكن نتأول لهمأعذارا…

    – وأحد أكبر أعلام الدعوة والجهاد من الجزيرةيقول عن ابن باز في مجلس خاص في أفغانستان: (صار ابن باز طاغوتا يعبد من دونالله… يحلل ويحرم ويطاع).

    – وثالث سأل أحد أكبر وأشهر علماء الجزيرة: هل ارتدتهيئة كبار العلماء؟! فضحك الشيخ ولم ينكر بل قال: (ليس هكذا، هم مجموعة حمقىجمعتهم الحكومة في هذه اللجنة)… إلخ من الشواهد الكثيرة.

    „Veliki broj omladine i učenika i mudžahida koji dolaze u Afganistan u posljednje vrijeme prenose puno kazivanja koje liječe prsa i koje ljude poput nas učvršćuju na menhedžu; o pitanjima koja su postavljali poznatim učenjacima i da’ijama i reformatorima na Poluostrvu o slučaju tamošnjih učenjaka vladara, pa su im pojasnili i tražili od njih da to ne šire i da ga ne prenose od njih.

    Jedan od velikih imena učenjaka buđenja koji su zatvarani i pušteni, je nekim od tih mladića rekao o fetvama Stalne komisije za fetve o pitanjima el-vela’a i el-bera’a, i oružanog suočavanja, i nifaka vlade : „To su djela riddeta, ali tražimo im opravdanja te’vilom…“

    A jedan od najvećih ličnosti da’ve i džihada na Poluostrvu je o Bin Bazu na jednom privatnom sijelu u Afganistanu rekao: „Ibn Baz je postao tagutom kojem se ’ibadeti mimo Allaha… ohalaljuje, oharamljuje, i pokorava mu se.“

    Treći je upitao jednog od najpoznatijih učenjaka Poluostrva: „Je li se Komisija velikih učenjaka otkinula?“ Pa se šejh nasmijao i nije porekao, već jerekao: „Nije tako! To je skupina ahmaka koje je vlada okupila u toj komisiji.“Do kraja mnogobrojnih primjera.“

    Moje riječi su bile:

    „Pogledaj čitaoče u riječi „njihovih poštovanih mudžahida“ o „njihovim poštovanim učenjacima“ pa sam presudi ovoj skupini smutljivaca, neznalica i licemjera! Šta se moje riječi razlikuju od riječi ovih mudžahida?!

    Svako od mudžahida koji se odrekao širka i mušrika i taguta i koji vjeruje da osoba koja upadne u veliki širk ne može biti musliman je moj brat uvjeri. Ali ja nisam njegov rob, već sam tragaoc za znanjem i da’ija, neovisan u svojim odlukama od htijenja običnih ljudi a kamoli glupaka i ne dozvoljavam da bilo koji ograničenko utiče na put kojeg držim ispravnim. A Allahu pripada hvala na početku i na kraju!

    Pa ako su prijatelji Ebu Mus’aba dozvolili da sami sebi crtaju menhedž i ja sebi uzimam za pravo da idem menhedžom o kojem vjerujem da je u skladu sa sunnetom Allahovog Poslanika, sallallahu ’alejhi ve sellem, i metodom učenjaka ehlus-sunneta i džema’ata sve do učenjaka Nedžda. A među smutljivcima, ilicemjerima i neznalicama nema nijednog koji zaslužuje da mu se da stepen sposobnog da temelji mes’ele i da se raspravlja o njima. Oni su u stanju samo da prenose šta je ko rekao. I da lažu… Allah ih ubio kuda se odmeću!“

    Na kraju knjige, nakon velikog broja važnih i interesantnih izreka, citata i svjedočanstava, i spomena mnobrojnih mukeffirata učenjaka taguta, koje ovdje ne mogu navesti, rekao je Ebu Mus'ab Sirijac:

    رغم أني اقتنعت بما قاله لي أحد أبرزعلماء الجهاد في هذا العصر، قال لي أنه لا يكفرهم لهذين السببين المانعين، ولايعترض على من كفرهم بدليله لأنها أدلة قوية.. لكنه رأى خطأ من كفرهم لعدم استصحابهذه الموانع. وبهذا نكون – ولله الحمد – وسطا في هذه المسألة، بين من قدسهم وبينمن كفرهم، فلسنا من هؤلاء ولا من أولئك، وقد بسطنا قناعتنا بما يكفي للإيضاح،والحمد لله.

    „Uprkos tome što sam prihvatio ono što mi je rekao jedan od najistaknutijih učenjaka džihada u ovom vremenu, rekavši mi da ih ne tekfiri zbog ova dva uzroka koji sprečavaju, i da se ne protivi onome koji ih tekfiri svojim dokazom jer su snažni dokazi…ali vjeruje da je pogriješio onaj koji ih tekfiri zbog toga što nije uzeo u obzir ove prepreke. I time smo mi – Allahu hvala – sredina u ovoj mes’eli, između onih koji ih čine svetim i onih koji ih tekfire. Ni smo ni od jednih ni od drugih. A naše zadovoljstvo smo obrazložili onim što je dovoljno za pojašnjenje, hvala Allahu.“

    Rekoh ja, Ebu Muhammed, ovdje Ebu Mus'ab Sirijac prenosi od jednog od najistaknutijih vođa džihada u ovom vremenu da su dokazi onih koji ih tekfire snažni i da im se ne protivi iako ima drugo mišljenje, pa razmisli!

    No, vjerujem, da su ovaj „vođa“ i Ebu Mus'ab imali temelje u koje mi vjerujemo vjerovali bi kao mi. U međuvremenu je postalo jasno da među „učenjacima, učenicima i vođama džihada“ ima velikih nedostataka u pogledu temelja tevhida.

    Ovim bih završio ovaj dio, a slijedeći, inšaAllah, kada budem imao vremena (kao RPG, hahaha).

    U slijedećem će doći neki citati iz govora Ebu Muhammeda El-Maqdisija, i mislim da sam ovim magarcima pojasnio zbog čega tekfir uleme taguta, i koliku štetu za tevhid i džihad su u njima vidjeli „vođe današnjeg džihada“.

    Molim Allaha da uputi nas i njih!

    Tekst postiram bez provjere…

    SubhanAllah kako brzo odgovora na pitanja, da ga Allah s.w.t nagradi.

Pregledavate post 1 (od ukupno 1)

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.

Novo na naslovnoj