‘Hoću li doviti za stanovnike Sirije, ili ne? I da li će Allah primiti moju dovu, dok ja ništa ne preduzimam kako bi im pomogao?’
Ovo je nedoumica koja nas ne napušta, čak i u trenutku dok dižemo svoje dlanove doveći Uzvišenom Allahu, te iz tog razloga nekad ostavljamo upućivanje dove. A nekad, pak, dovimo – ali se kod nas nalazi klonost i sumnja za uslišenje naše dove!
Pripazi! Od najvažnijih šejtanovih prilaza radi slabljenja tvoje veze sa Uzvišenim Allahom jeste da ti kaže: „Ti ne zaslužuješ da ti se Uzvišeni Allah odazove.“
Ti misliš da je ovo glas tvoje duše koja je sklona zlu. Dok, u stvarnosti, to često bude šejtanski nezg (pokušaj navođenja na zlo), posebno ako to ne rezultira pozitivnim djelom ili popravljanjem manjkavosti. Pa tako na početku koriš svoju dušu uz priznanje da je Allah pravedan i milostiv. Zatim počneš izostavljati dovu, ili doviš – a u tebi je klonost, te to bude razlog da ispustiš Allahovo uže i upadneš u šejtanove zamke, pa počneš o Allahu svašta pomišljati.
Najbolji odgovor na ovo dao je profesor Ahmed Es-Sejjid:
„Kada Uzvišeni Allah vidi da neko od nas nije u stanju osim upućivati dovu – pa dotični iskreno uputi dovu Allahu – njegova dova će imati veliki utisak, a na Sudnjem danu će svako odgovarati shodno svojoj odgovornosti.“
Istinu je rekao profesor!
Kaže Uzvišeni Allah:
„Allah nikog ne zadužuje više nego što mu je dao.“ [1]
Ustraj, držeći se za Allahove uže i pomažući svojoj braći upućivanjem dove! I traži iskreno od Uzvišenog Allaha da ti podari uspjeha u činjenju djela koje će njima pomoći a tebe odužiti kod Njega Uzvišenog.
O, Gospodaru!
Napisao: Dr. Ijad el-Kunejbi
[1] Et-Talak, 7
