Naši glasovi su nejaki, iznemogli od poziva za pomoć;

Možda ih ne čujete od detonacija granata i pucnjave koja je postala naša svakodnevnica;

Možda nemate vremena da gledate naše patnje i boli;

Možda ste se umorili gledajući kako svakog dana i noći gine sve više i više moje male braće i sestara…

O Allahu, zato podižem svoje iznemogle ručice Tebi, Ti me čuješ, Ti me vidiš!

O Allahu, mi nemamo više ni očeva ni majki da se brinu o nama, ali se nadamo da u ovom ummetu ima još onih koji nas smatraju svojom djecom, pa Te molim, o Allahu, podsjeti ih na nas;

Možda među njima ima još onih čija će srca zadrhtati kad vide naše suze bola;

Možda će neko od njih doći da nas izbavi iz ovog grada, iz ovog pakla u kom vidimo samo krv oko sebe, čujemo samo jauke i plač

O muslimani, i mi smo VAŠA djeca! Koliko nas još treba da bude ubijeno prije nego se Ummet odazove?!

Priložila: El wela wel bera

(Put vjernika)

SHARE