Odricanje od takozvanog odricanja

501

Pišem ove riječi, a prije njih kažem da sam u svojoj zatvorskoj ćeliji sebi iskopao kabur i tri puta ovom svijetu talak (razvod) dao i prekinuo svaku vezu s njim. Nakon toga kažem oslanjajući se na Allaha i od Njega tražeći pomoć: Prvo – Obznanjujem odricanje od svog takozvanog odricanja i teobu od svoje lažne teobe.


Napomena:  Šejh Nasir el – Fehd je uhapšen u raciji saudijskih specijalaca (1424. h.g.), zajedno sa šejhovima Ali el Hudajrom i Ahmedom el-Halidijem. Nakon hapšenja, ovi šejhovi su izvedeni pred kamere državne televizije gdje su se, pod prisilom, „odrekli“ svojih „ekstremističkih“ i „tekfirskih“ stavova. Ovo tzv. odricanje je kasnije zloupotrebljavano od strane kraljevske uleme i njihovih slijepih sljedbenika. U ovom pismu iz zatvora šejh Nasir el-Fehd obznanjuje svoje pokajanje od  televizijskog „pokajanja“ i odricanje od „odricanja“ prkoseći saudijskom režimu i murdžijskoj ulemi. Šejh je još uvijek u zatvoru, Allah ubrzao njegovo oslobađanje.


Elhamdulillah vesalatu vesselamu ala resulillah , a potom …

Polazeći od riječi Uzvišenog:

{فما وهنوا لما أصابهم في سبيل الله وما ضعفوا وما استكانوا والله يحب الصابرين}.

”Pa nisu klonuli zbog nevolja koje su ih na Allahovom putu snalazile i nisu posustajali niti se predavali – a Allah voli izdržljive” (Alu Imran 147).
I riječi Poslanika sallallahu alejhi ve sellem:

(إنه كان من قبلكم كان يؤتى بالرجل فيحفر له حفرة بالأرض فيجعل فيها ويجاء بالمنشار فيوضع على رأسه ويمشط بأمشاط الحديد ما دون لحمه وعظمه وما يرده ذلك عن دينه)

”Ljudima prije vas je kopana rupa u zemlji a potom bi bili stavljani u nju i pilom bi im glave rezali a gvozedenim češljevima meso kidali, pa ih to nije odvraćalo od ove vjere. ”
I riječi Omera radijellahu anhu:

نحن قوم أعزنا الله بالإسلام فمهما ابتغينا العزة بغيره أذلنا الله).

”Mi smo narod kojeg je Allah uzdigao islamom, pa kad god budemo tražili ponos mimo islama – Allah će nas ponizi.”

I riječi Šejhul islama (Ibn Tejmijje) rahimehullahu teala: ”Šta mi moji neprijatelji mogu učiniti? Moj džennet je u mojim prsima. Ako me ubiju, moje ubistvo je šehadet; ako me zatvore, moj zatvor je osama sa Allahom, a ako me protjeraju, onda je to moj turizam.”

Pišem ove riječi, a prije njih kažem da sam u svojoj zatvorskoj ćeliji sebi iskopao kabur i tri puta ovom svijetu talak (razvod) dao i prekinuo svaku vezu s njim. Nakon toga kažem oslanjajući se na Allaha i od Njega tražeći pomoć:

Prvo: Obznanjujem odricanje od svog takozvanog odricanja i teobu od svoje lažne teobe, i izjavljujem da se još uvijek pridržavam izjave potpisane 2.5.1424. hidžretske godine.

Drugo: Obznanjujem svoje veliko kajanje zbog svoje velike greške i posrtaja time što sam se odazvao državi i izašao pred TV kamere. Da sam znao da će se desiti ono što se kasnije desilo to nikada ne bi učinio bez obzira na bilo kakve posljedice. A Allah određuje ono što On hoće.

Treće: Ja se ne kajem zbog ničega što sam učinio prije zatvora. A što se tiče moje mudahene (kompromisa) sa ovom državom (tzv. Saudijskom Arabijom, nap.prev.) ja sam u tome bio muteevvil i smatrao da sam bio prisiljen. A Uzvišeni kaže: ”Osim onih koji su prisiljeni a srca su im u imanu smirena.” Od Omera radijellahu anhu je pritvrđeno da se zatvor smatra prisilom, pa kaže: ”Četiri stvari su prisila: ‘Zatvor, udaranje, okovi i prijetnja’.” I kaže isto tako: ”Čovjek nije siguran za sebe kada bude svezan ili kažnjen.”
I kaže Abdullah ibn Mesud: ”Nema te riječi koja će od mene odagnati dva biča a da je ja ne bi izgovorio.”
Isto tako kada je Me’mun stavio na iskušenje selefe po pitanju mesele stvaranja Kur’ana, većina njih se odazvala, tako da sam ja u ovim dokazima vidio olakšicu a i u selefima je uzor, pa sam uradio ono što sam uradio.

Međutim, kada sam vidio kako je to država na najodvratniji način iskoristila da bi nas, džihad i mudžahide na Allahovom putu , predstavila u ružnom obliku, a s druge strane sebe predstavila kao čistu islamsku državu, pored toga što je ona u trenutnom vremenu  najveći pomagač krstaša u njihovom napadu na islam i njegove sljedbenik; zbog svega toga vidio sam da je greška ustrajati na ovom te’vilu i da se treba obznaniti istina bez obzira na posljedice.

Četvrto: Ja još uvjek tekfirim državu i od toga se nisam povratio. Naprotiv, još više sam povećao svoj besiret u njen kufr (tj. njen kufr je u mojim očima još više porastao, nap.prev.). Prilikom istrage, vidio sam da je država vodila više računa o krstašima negoli o sebi. Šta više, oni se hvale putem sredstava informisanja i obznanjuju da su sa krstašima u istom rovu. A ovo je riddet po idžmau (koncenzusu). Od onih koji su spomenuli idžma’ jeste i šejh Bin Baz rahimehullahu teala.  Naprotiv prevazišli su meselu pomaganja nevjernika protiv vjernika u pokušaj promjene vjere muslimana da bi zadovoljili krstaše. A to je ispoljio i sam ministar prosvjete time što je rekao da će se promijeniti nastavni program i iz njega izbrisati el vela vel bera. Pored toga što je el vela vel bera aslu dinii islama. Pa, ima li većeg kufra od ovog kufra i ima li većeg riddeta od ovog riddeta?!

Peto: Ako je dokaz u potvrđivanju kufra države snaga i zatvor, onda će država u tome pobijediti, jer oni posjeduju taj dokaz a ja ne. A ako je dokaz u potvrđivanju njenog kufra Kur’an i Sunnet, znanje i dokaz onda ću zasigurno pobijediti. Zato izazivam svu ulemu zemlje na čelu sa muftijom na otvorenu raspravu u ovoj meseli. I kunem se Allahom, potvrdiću im riddet ove zemlje Kur’anom, Sunnetom, koncenzusom i govorom uleme iz svih mezheba. Šta više i govorom uleme iz ove zemlje počevši od šejha Muhammeda ibn Abdul Vehhaba pa sve do šejha Bin Baza rahimehullahu teala.

A bio sam napisao i treći dio Tibjan fi kufri men eane amrikan pod naslovom: Učešće saudijske države u svjetskom krstaškom ratu (Musahemetu ed-devleti es-suudijje fil hamleti es-salibijje el alemijje). U njoj sam spomenuo više od 30 citata uleme iz ove države, prve, druge i treće, a svi oni potvrđuju njen kufr i riddet od dini islama. A tekst knjige je kod njih.

Šesto: Smatram da je džihad fardi ajn i to po koncenzusu. Jer, sva ulema kada pominje vidove u kojima je džihad fardi ajn, spominje situcaiju u kojoj neprijatelj napada muslimasku zemlju a nema dovoljnog broja onih koji će taj napad suzbiti. Neprijatelji su kao što vidiš sa svake strane napali a u takvoj situaciji se ne traži izun od imama pa makar imam bio od hulefau er-rašidina, a kamoli od onog koji sa njima (nevjernicima) prijateljuje i pomaže ih.

Sedmo: Ja se dičim i ponosim svim što sam do sada objavio od fetvi i pojašnjenja i što sam napisao od knjiga i risala poput Ettibjan fi kufri men eane el amrikan, Et-tebjin li mehatiri et-tatbi alel muslimin , Hukmu istihdami eslihati eddemar eš-šamil itd.  I zahvaljujem se Allahu na tome, a da sam u stanju izdao bih i fetvu o obavezi borbe u Iraku.

Osmo: Ja se dičim i ponosim svojim džihadom protiv krstaša i njihovih pomoćnika, perom i jezikom i priželjkujem da se protiv njih borim i svojom rukom.

Deveto: Što se tiče sukoba sa državom ja sam omladinu savjetovao da to ne čine zbog nesrazmjernosti snaga, i zbog toga što će država takve događaje iskoristiti da bi očistili omladinu jednog po jednog, i da će njima a i drugima ispuniti zatvore. I zaista se desilo ono što sam očekivao. Ali, ja potvrđujem i priznajem da se nisam ni zbog čega tako pokajao kao što sam se pokajao zbog svoje predaje vlastima kada su me hapsili. Kajem se što se nisam suprostavio, a kunem se Allahom, da sam znao ovo što će se desiti ne bi me uzeli osim kao nepomično tijelo. Ali Allah određuje ono što on hoće.

Deseto: Ja podržavam šejha i junaka, Usamu bin Ladena, Allah ga sačuvao i pomogao i time srdim tagute. Smatram ga jednim od junaka islama. A što se tiče onih koji ga napadaju i  govore: „Šta je donio ummetu?“, (tj žele da kažu da je njegovim sebebom ovaj ummet zadesio samo belaj, nap.prev.) kažem:

Ovo je put džihada, pun leševa, krvi, bolova, znoja i suza. Zato je njegova vrijednost velika a njegov završetak pohvalan. (tj. čovjek se zahvaljuje Allahu kada skonča svoj život borbom na Njegovom putu, nap.prev.).

A ono što o šejhu Bin Ladenu govore danas govorili su i ranije o šejhu Muhammedu ibn Abdul Vehhabu rahimehullah.

Kada je šejh Muhammed poveo džihad da bi proširio tevhid, i kada su se protiv njega digle države i oborili njegovu državu, šejha je napadalo puno učenjaka da je on bio uzrok tome (tj. ubijanju musliman, nap.prev.). Istorija se ponavlja.

– Država talibana je pala kao što je pala prva država.
– Okupiran je Afganistan kao što je okupirana Džezira (Arabijski Poluotok) i muslimani su poubijani u Afganistanu kao što su bili poubijani u Džeziri.
– Porušeni su gradovi i naselja u Afganistanu kao što je bila porušena Dirija i druga naselju u Džeziri.
– Muslimani su kao zarobljenici odvedeni u Guantanamo kao što su iz Džezire, isto tako, odvedeni u Egipat i Istambul.
– I sakrili su se mula Omer i Bin Laden u pećinama Afganistana kao što se imam Turki ibn Abdullah – djed kralja Abdul Aziza –sakrio u Megari na jugu Rijada. Ovo mjesto je i dan dans poznato pod imenom Megaru et-Turki .
– I suđeno je sljedbenicima Bin Ladena kao što je suđeno sljedbenicima Muhammeda ibn Abdul Vehhaba a na njihovom čelu imam Abdullah ibn Su’ud alu Su’ud, zadnji imam prve države. A suđeno mu je u Istambulu p
od optužbom da je tekfirdžija i haridžija a potom je bio ubijen i tri dana razapet a zatim je njegovo tijelo bačeno u more.

Zatim, šta je bilo nakon toga?
Uništena je Osmanska država i egipatski pašaluk i svi oni koji su se borili protiv dawe šejha Muhammeda ibn Abdul Vehhaba. Ostao je samo njihov trag a dawa šejha Muhammeda se proširila i ostala do danas. Ova država je ostala zahvaljujući toj dawi – iako se sada pravi da je ne poznaje.
Takav je slučaj velikih reformatorskih pokreta od kojih je i dawa šejha Bin Ladena hafizahullahu teala. A sa Allahovom dozvolom i snagom, nestaće oni koji se protiv nje budu borili.

Jedanaesto: Država se bori protiv dvije stvari a da nije njih ne bi ni postojala, a to su tevhid kojeg nazivaju tekfirom i džihad kojeg nazivaju terorizmom. Da nije ove dvije stvari ova država ne bi ni opstala niti bi porodica Su’ud znala za vlast.
Jer, imam Muhammed ibn Su’ud je vladao samo Dirijom,  sve dok nije došao šejh Muhammed ibn Abdul Vehhab 1158. h.  i sklopio sa njim ugovor o širenju tevhida sabljom, pa su tako počeli sa džihadom i podigli se protiv šest sultana osmanske države, počevši od Sultana Osmana Trećeg pa sve do Mahmuda Adlija Drugog . Borili su se protiv njih sabljom, a isti je slučaj i sa drugom i sa trećom državom. A da nije tjeskobe vremena  nabrojao bi ono što znam napamet od „terorističkih“ i „tekfirdžisjih“ fetvi uleme ova tri perioda.

Zato, da nije ovih stvari protiv kojih se sada ova država žestoko bori ne bi uopšte ni postala a Uzvišeni kaže: ”A ako vi leđa okrenete, Allah će vas sa drugim narodom zamijeniti koji poput vas neće biti” (Muhammed, 38).

Dvanaesto: Država se počela okretati lijevo i desno i u pokušajima da pronađe uzroke nasilja i terorizma, kako to oni kažu, poubijaše omladinu i ispuniše zatvore njima. Bore se protiv daija i mijenjaju vjerske programe, sekularstima su otvorili vrata robovima a krstašima otvorili vrata gradovima a ostavili su najvažniji sebeb a to je sijaset (upravljanje i uređenje same države).

Ovaj poluotok jeste poluotok islama, zemlja Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i njome ne smije vladati osim zakon islama. Ovaj poluotok je Allah 14 stoljeća sačuvao od kolonalizacije, sve dok nije došla ova država i postavila krstaške baze i od poluotoka islama načinila bazu krstašima za sprovođenje njihovih planova u napadu na islam i njegove sljedbenike.

Kada je Buš oglasio svoj prvi krstaški rat protiv Afganistana, napadi su polazili iz baze „Princ Sulatan“. A kada je objavio svoj drugi krstaški rat protiv Iraka napadi su ponovo polazili iz iste baze.
Zatim je država još više povećala svoju pokornost krstašima mijenjajući vjeru muslimana u cilju njihovog zadovoljavanja.
Ove stvari i njima slične su uzrok ovih simptoma, zato ako država želi da ih izliječi neka prvo izliječi sebe.
I ako pobijete omladinu ili vlasnika ovih redova, mislite li da će ovaj simptom nestati?
A ja vam kažem ako je prethodna politika države rezultirala jednim Bin Ladenom, onda će sadašnja politika reziltirati hiljadama Bin Ladena. A sjećat ćete se ovoga što vam govorim.

Na kraju: Ovo je sažetak onoga što sam htio napisati. Ovo pišem sa punom slobodom i voljom da bi se opravdao, savjetovao ummet i ispravio grešku koju sam učinio. Pa ako država ima veću kaznu od ubistva i razapeća onda neka je nadamnom sprovede i neka se nimalo ne dvoumi.

فلست أبالي حين أقتل مسلماً               

على أيّ جنب كان في الله مصرعي

Ja ne marim kada kao musliman budem ubijen

na koji način će moje ubistvo u ime Allaha biti.

{فعلى الله توكلت فأجمعوا أمركم وشركاءكم ثم لا يكن أمركم عليكم غمة ثم اقضوا إليّ ولا تنظرون}.

”Ja se na Allaha oslanjam, zato se zajedno sa ortacima vašim okupite i to ne krijte, zatim, meni presudite i ne odgađajte.” (Junus, 71).

Molim Allaha da me učvrsti u Njegovoj vjeri i da Me usmrti bez fitne i bez popuštanja. I neka su salavati i selami našem Poslaniku, njegovoj porodici i ashabima.

Napisao, potvrđujući sadržinu napisanog,
Nasir bin Hamd bin Humejd el-Fehd,
Ponedjeljak uveče 25.12.1424. hidžretske godine

Sa arapskog: Ebu Ubejde

SHARE