Pokuđenost odlaska učenjaka kod vladara nasilnika

Ibn Abbas, radijAllahu anhuma, prenosi da je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, rekao:

“Ko bude stanovao u pustinji, postat će grub.’ Ko se bude zanimao lovom, postat će nemaran! I ko bude ulazio kod vladara, bit će iskušan!”

Značenje riječi: “Ko bude stanovao u pustinji, postat će grub! “, tj. ko bude stanovao u pustinji, izvan grada, poprimit će gruboću Arapa, zbog svoje izolacije i odvajanja. Njegova narav postat će gruba zbog udaljenosti od lijepih sklonosti i naravi i plemenitog morala. Proći će ga lijep odgoj. Razum će mu otupjeti. Neće spoznati tačna značenja i lijepo pojašnjenje, a sve to zbog njegove udaljenosti od znanja i njegovih nosilaca, njegove udaljenosti od odgoja i odgojenih. U vezi s ovim vjerodostojno se prenosi od Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, da je rekao: “Onaj koji stanuje među nevjernicima je poput onoga koji stanuje među kaburimu.”

Značenje riječi: “Ko se bude zanimao lovom, postat će nemaran!”, tj. čije srce zabavi lov, postat će nemaran prema spominjanju Allaha, subhanehu ve te’ala, i ibadetu Njemu Uzvišenom. Ovo jasno govori da je bavljenje lovom manje vrednije od ostalih dozvoljenih poslova i traženja opskrbe.

Značenje riječi: “I ko bude ulazio kod vladara, bit će iskušan!” Zbog toga što onaj koji bude odlazio njima okrenut će se prema njihovim blagodatima koje mu nude i zaboravit će na Allahovu blagodat, ili će usljed toga zapostavili negiranje zla pri njima i pored svoje obaveze na to i tako postati grješan. Njihova prsa postat će tijesna ispoljavanjem nasilja i svojih ružnih djela. Ili će, pak, pribjeći njihovom dunjaluku, što će biti ubistvo za njega. Ovako je to ukratko prokomentarisao EI-Munavi u “Fejdu l-Kadiru.” U drugom predanju stoji dodatak: “Neće ćovjek prestati približavati se vladaru a da ga to neće sve više udaljavati od Allaha.”

Kažem: Slavljen neka je Allah! Zar ima veće smutnje od smutnje vladara kada potčini pod svoju vlast učenjake, ili kada se približe njemu ili njegovom dunjaluku pa ponize ono čime ih je Allah počastio od znanja, sve do te mjere dok jedan od njih ne bude odgovarao na neko pitanje samo onako kako to odgovara vladaru i čini ga zadovoljnim. Nema ničeg ljepšeg od onog na čemu su bili naši ispravni prethodnici!

Prenosi se od Ibnul Mubareka, rahmetullahi alejhi, da mu je došao sin upravitelja Horosana i zatražio od njega da ga poduči, pa je lbnul Mubarek to odbio. Nije ga podučavao. Kada je ovaj htio da izađe, Ibnul Mubarek ga je ispratio do vrata, pa mu je sin upravitelja rekao: “Ebu Abdir-Rahman, tražio sam od tebe da me podučiš pa si to odbio, a sada si me ispratio do vrata kuće?! ” Ibnul Mubarek je rekao: “Što se tiče moje duše, spustio sam je pred tobom, ali što se tiče hadisa Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, ja ga, uistinu, uzvisujem od tebe!”

Rečeno je Fudajlu b. ‘ Ijjadu: “Zašto ne podučavaš Džafera b. Jahjaa?” Odgovorio je: “Ja uzvisujem hadis Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, od toga da ga kazujem Džaferu b. Jahjau.” I mnogo je sličnih primjera iz generacija naših prethodnika.

Huzejfe je rekao: “Dobro se čuvajte mjesta smutnje!” Neko je upitao: “Ebu Abdillah, a koja su to mjesta smutnje?” Odgovorio je: “Vrata vladara! Jedan od vas ode vladaru pa mu posvjedoči laž i kaže mu ono što nije pri njemu.”

Ibn Mes’ud, radijAllahu anhu, rekao je: “Uistinu, pred vratima vladara je smutnja kao što je i u torovima deva. Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, nećete dobiti nešto od njihovog dunjaluka a da vam on i isto toliko – ili dva puta više – neće uzeti od vaše vjere.”

Katade je rekao: “Učenjaci su poput soli. Kada se nešto pokvari može se popraviti sa soli, ali kada se so pokvari, nju ništa ne može popraviti.”1

Rekli su: “Najgori vladari su oni koji su najudaljeniji od učenjaka, dok su najgori učenjaci oni koji su najbliži vladarima.”

Sufjan es-Sevri je govorio: “Najbolji i najugledniji ljudi, oni u čiju se vjeru gledalo, odlazili bi vladarima i savjetovali ih, dok su se drugi pridržavali njihovih kuća i to nisu činili, nisu se okoristili od njih, niti su ih podsjećali. Zatim smo živjeli sve dok oni koji su savjetovali vladare nisu postali najgori ljudi, kao i oni koji su se pridržavali njihovih kuća, a najbolji im nisu dolazili.”

Ebu Omer kaže: Zbog ovoga, a Allah najbolje zna, Fudajl b. ‘ljjad, rahmetullahi alejhi, rekao je: “Kada bih imao dovu koja mi se prima, upulio bih je za vladara.”2

Ebu Omer kaže: Značenje ovog poglavlja odnosi se na vladara grješnika, tiranina. Što se tiče pravednog vladara, odlazak kod njega, viđenje s njim i njegovo pomaganje na dobru jedno je od najvećih vidova dobročinstva. Zar ne vidiš da je Omer b. Abdil-Aziz oko sebe imao skupinu učenjaka poput Urve b. ez-Zubejra i drugih iz njegove generacije, Ibn Šihaba i drugih iz njegove generacije. Ibn Šihab je ulazio kod vladara Abdul- Melika, a i njegovih sinova poslije njega. Također, od onih koji su ulazili kod vladara bili su i Eš-Ša’bi, Kabis b. Zuejb, El-Hasan, Ebu ez-Zinad, Malik, El-Evza’i, Eš-Šafi, radijAllahu anhum, i drugi. Kada učenjak s vremena na vrijeme dođe vladaru zbog svoje potrebe i kaže dobro, progovori sa znanjem, u tome je dobro i zadovoljstvo Allaha do Dana kada će Ga sresti.

Međutim, takvi skupovi uglavnom su iskušenje i smutnja i u njihovom ostavljanju je spas. Čovjeku su dovoljne riječi Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, koje smo naveli: ‘Ko ih bude negirao, očistit će se.’ Ali ko bude zadovoljan i bude ih slijedio u njihovim djelima, Allah, subhanehu ve te’ala, će ga udaljiti!”‘

Autor: Ebu Omer Jusuf ibn Abdil-Berr

Iz knjige: Sveobuhvatni pokazitelj znanja i njegove blagodati

Priprema i obrada: Put vjernika

 

Fusnota

1 Ovu predaju nisam našao od Katade, već sam je našao u govoru Jahjaa b. Ebi Kesira kod Ebu Nuajma u “El-Hilji” (3/67).

2 Ebu Nuajm je zabilježio ovu predaju u “El- Hilji ” (8/91-92) i ona je vjerodostojna. Nakon što je Fudajl b. ‘ ljjad rekao ove riječi, upitan je: “Ebu Alija, kako to?” Odgovorio je: “Ako svoju dovu uputim za sebe, neću se žalostiti, ali ako je uputim za vladara, pa u tome je popravak vladara. a i popravak ljudi i država… “