Suprotstavljanje hadisu svojim mišljenjem ili mišljenjem učenjaka


Selefi, Allah im se smilovao, su žestoko kritikovali one koji su se hadisima suprostavljali svojim mišljenjima i bolesnim postupcima. Možda bi ga zbog toga i bojkotovali, veličajući i uvažavajući na taj način sunnet Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem.

Bilježi Muslim u svom Sahihu od Salima ibn Abdillaha da je Abdullah ibn Omer rekao: Čuo sam Vjerovjesnika, sallAllahu alejhi we sellem, da kaže:

لا تمنعوا نساءكم المساجد إذا استأذنكم إليها

“Nemojte zabranjivati vašim ženama mesdžide (tj. odlazak u njih) onda kada vam zatraže dozvolu za to.”

Pa je rekao Bilal ibn Abdillah: Tako mi Allaha, zabranjivat ćemo im. Kaže Salim: Pa se Abdullah ibn Omer okrenuo prema njemu žestoko ga grdeći. Nisam nikada čuo grdnju poput te, a zatim je rekao: ‘Ja te obavještavam od Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, a ti kažeš: Tako mi Allaha zabranjivat ćemo im.’1

Prenosi Buharija i Muslim od Abdullaha ibn Mugaffela da je on vidio čovjeka kako gađa praćkom, pa mu je rekao: ‘Nemoj gađati praćkom, zaista je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, zabranio – ili je prezirao gađanje praćkom – i rekao je: Zaista se time ne lovi divljač, niti neprijatelju nanosi gubitak, već sa tim lomi zub i izbija oko.’ Zatim ga je Abdullah nakon toga ponovo vidio kako gađa praćkom pa mu je rekao: ‘Obavijestio sam te od Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, da je zabranio gađanje praćkom – ili da je to prezirao – a ti ih gađaš?! Neću razgovarati s tobom toliko i toliko (tj. spomenuo je vremenski rok u kojem se zaklinje da neće razgovarati s tim čovjekom, op.prev.).’

Buharija također prenosi u svom Sahihu (3/475 Feth) od Zubejra ibn Arabija da je rekao: “Upitao je čovjek Ibn Omera, Allah bio zadovoljan sa njima, o dodirivanju kamena2 pa je rekao: ‘Vidio sam Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, kako ga dodiruje i ljubi,’ pa je rekao: Rekao sam: Šta misliš ako ja to ne uradim? Pa mu reče: ‘Šta misliš’ ostavi u Jemen, vidio sam Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, kako ga dodiruje i ljubi.’ “

Kaže hafiz Ibn Hadžer komentarišući riječi Ibn Omera: Šta misliš ostavi u Jemen: ‘To mu je rekao zbog toga što je shvatio od njega da se svojim mišljenjem protivi hadisu, pa mu je to negirao i naredio da, kada čuje hadis, da se drži njega i da se kloni mišljenja.’

Kaže Abdullah ibn Abbas, Allah bio zadovoljan njima:
‘Tako mi Allaha, vidim da nećete prestati sve dok vas Allah ne kazni. Govorim vam od Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, a vi nama govorite od Ebu Bekra i Omera.’3

Kaže Sulejman ibn Abdillah ibn Muhammed ibn AbdilVehhab, Allah im se smilovao:
‘Ako je Ibn Abbas ovo rekao onome ko mu se suprostavlja riječima Ebu Bekrom i Omerom, a oni su oni (tj. poznata je njihova vrijednost i stepen op.prev.), šta bi tek onda rekao onome ko se suprostavlja sunnetu Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, svojim imamom i vlasnikom mezheba kojem on pripada, i njegovim govorom vaga Kur’an i sunnet, pa ono što se slaže sa njim prihvati ga a ono što je u suprotnosti sa njim odbaci ga ili ga protumači. Neka je Allah na pomoći.

Divno li je ono što su rekli neki od potonjih generacija:

‘Pa ako im u tome dođe dokaz koji se poklapa
sa onim na čemu su im očevi bili, onda to prihvate
Tada su zadovoljni, u suprotnom govore: To je protumačeno
I pribjegava tumačenju u kojem su poteškoće.’

Nema sumnje da takav potpada pod riječi Uzvišenog:

اتخذوا أحبارهم ورهبانهم أربابا من دون الله

“Uzeli su svećenike svoje i monahe svoje za gospodare pored Allaha.” (sura Et-Tevbe – Pokajanje 31. ajet)’4

Kaže Ebus-Saib: ‘Bili smo kod Vekia, pa je rekao čovjeku koji je bio kod njega a koji je bio od onih koji se bave mišljenjem: Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, je nosio dugu kosu, a Ebu Hanife kaže da to nije lijepo: Pa je čovjek rekao: Ali on prenosi od Ibrahima en-Nuhai’ja da je rekao: Puštanje kose je ružan postupak. Kaže: Pa sam vidio Vekia kako se žestoko naljutio i rekao: Ja ti kažem: kaže Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we selleme, a ti kažeš: kaže Ibrahim. Ne zaslužuješ osim da budeš strpam u zatvor, a zatim da ne izađeš sve dok se ne okaniš ovog svog govora.’5

Ovako treba postupiti sa svakom osobom koja staje pred šerijatskim dokazima i suprostavlja riječima fulana i fulana (taj i taj) pod izgovorom kako je on (čovjek na čije se mišljenje poziva) učeniji od tebe!!!

Kaže Šafija, Allah mu se smilovao, u svom djelu Er-Risale (450. str.): ‘Obavijestio me je Ebu Hanife ibn Simak ibn Fadl eš-Šihabi: Pričao nam je Ibn ebi Z’ib od el-Makberija, a on od Ebi Šurejha el – Ka’bija da je Vjerovjesnik, sallAllahu alejhi we selleme, rekao na dan osvajanja Mekke:

من قتل له قتيل فهو بخير النظرين: إن أحب أخذ العقل، وإن احب فله القود

“Kome bude ubijen njegov bližnji na njemu je da izabere između dvoga: Ako hoće da uzme krvarinu (naknadu) a ako hoće odmazdu.”

Kaže Ebu Hanife: Pa sam rekao Ibn ebi Z’ibu: Prihvataš li ovo o Ebu Haris? Pa me je udario u prsa i puno izgalamio na mene kudeći me. Zatim je rekao: Ja te obavještavam od Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, a ti kažeš: Prihvataš li ovo!!! Da, prihvatam, i to je obaveza meni i onome koji ovo čuje. Zaista je Allah izabrao Muhammeda, sallAllahu alejhi we sellem između svih ljudi, i uputio ih njime. Njima je odabrao ono što je odabrao njemu (Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem) tako da je na stvorenjima da ga slijede bilo im to povolji ili ne. Musliman ne može odstupiti od toga. Kaže Ebu Hanife: Toliko je dugo prigovarao tako da sam poželio da ušuti.’

Prenosi Ebu Ja’la u Tabekatu el-Hanabile (1/251) od Fadl ibn Zijada ibn Ahmeda ibn Hanbela, kaže: ‘Do Ibn ebi Zi’ba je doprlo da Malik nije radio po hadisu: البيعان بالخيار” Prodavac i kupac su na slobodnom odabiru. (tj. imaju pravo izbora i poništavanja trgovine dok se nalaze na mjestu kupoprodaje op.prev.)” Pa je rekao: ‘Od njega se traži da se pokaje po pitanju hijara (pravo trgovca ili kupca da vrati robu dok se nalaze na mjestu prodaje) pa ako se pokaje (bit će mu oprošteno) u suprotnom treba se ubiti.’

A Malik nije odbio hadis već ga je protumačio na drugi način’…

Tako su ispravni predhodnici žestoko kritikovali i ljutili na one koji su se suprostavljali hadisu Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, svojim mišljenjim ili kijasom (analogijom), istihsanom, ili govorom nekog od ljudi, ma ko on bio. Bojkotovali bi onoga ko bi tako postupio tako i navodio primjere (naspram hadisa). Nisu dozvoljavali ništa drugo sem pokornosti, predanosti i prihvatanja sa pokornošću i poslušnošću. Nije im ni na um padalo da zastaju u radu po hadisu sve dok njemu ne posvjedoči praksa, kijas ili govor fulana i fulana (toga i toga). Naprotiv, bili su od onih koji rade po riječima Uzvišenog:

وما كان لمؤمن ولا مؤمنة إذا قضى الله ورسوله أمرا أن يكون لهم الخيرة من أمرهم.

“Ni vjernik ni vjernica nemaju izbora kada Allah i Njegov Poslanik nešto odrede da po svom nahođenju postupe.” (sura El-Ahzab – Saveznici 36. ajet)

I po riječima Uzvišenog:

فلا وربك لا يؤمنون حتى يحكموك فيما شجر بينهم
ثم لا يجدوا في أنفسهم حرجاً مما قضيت ويسلموا تسليما

“I tako mi Gospodara tvoga, oni neće vjerovati dok za sudiju u sporovima međusobnim tebe ne prihvate, a potom u dušama svojim nimalo tegobe ne osjete za ono što si odredio i sasvim se ne pokore.” (sura En-Nisa’a – Žene 65. ajet)

I po riječima Uzvišenog:

اتبعوا ما أنزل اليكم من ربكم ولا تتبعوا من دونه أولياء قليلا ما تذكرون

“Slijedite ono što vam se od Gospodara vašeg objavljuje i ne slijedite mimo Njega druge kao gospodare, a malo je onih koji pouku primaju.” (sura El-Earaf – Bedemi 3. ajet)

I tome sličnim ajetima.

Došlo je takvo vrijeme da, kada nekom bude rečeno: ‘Pritvrđeno je od Vjerovjesnika, sallAllahu alejhi we selleme, da je rekao tako i tako,’ on govori: Ko je to rekao? I time odbija hadis, ili pak uzima svoje neznanje po pitanju onoga ko zastupa taj stav kao dokaz u svom protivljenju i ostavljanju rada po hadisu. A da je iskren prema sebi, uvidio bi da je taj govor najveći batil (neistina) i da mu nije dozvoljeno da odbija sunnet Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, takvim neznanjm.

A još ružnije od toga je njegova ispirka neznanjem, budući da vjeruje da je idžma’a (kod njega) oprečan tom sunnetu. Ovo također predstavlja ružno mišljenje o zajednici muslimana jer ih na taj način optužuje da su saglasni u oponiranju sunnetu Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme. A još ružnije od toga je to što kao dokaz tom idžmau navodi svoj džehl o sunnetu Allahova Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem. Neka je Allah na pomoći.

‘I nije poznato da je iko od islamskih imama rekao: ‘Ne radimo po hadisu Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi we selleme, sve dok ne saznamo ko je radio po njemu, i da nije dozvoljeno onome do koga dođe hadis, a ne zna ko je radio po njemu, da radi shodno tom hadisu, kao što to ovaj tvrdi.”6

Autor: šejh muhaddis Sulejman ibn Nasir el-Ulvan

Iz djela: Skretanje pažnje ummetu na obaveznost čvrstog pridržavanja Kur’ana i Sunneta

Preveo: Ebu Muaz

Napomena: Naslov poglavlja je od Puta vjernika

Ključne riječi: {tortags,3836,1}

Fusnote:


1. Muslim (4/161), prenosi ga i Buharija u svom Sahihu (2/382,351,327 Fethul Bari) ali samo merfu predaju (tj. samo riječi Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem. Op.prev.).

2. Hadžerul esved (opr.prev.)

3. Kaže Ibn AbdilBerr u Bejanu Džami’il ilmi (2/195): ‘AbdulRezzak spominje pa kaže: Pričao nam je Mamer od Ejjuba da je Urve rekao Ibn Abbasu: Zar se ne bojiš Allaha što dozvoljavaš mut’u (vid obavljanja hadža). Pa je rekao Ibn Abbas: Pitaj o tome svoju majku., Urve reče: Ali Ebu Bekr i Omer nisu to radili. Pa je Ibn Abbas rekao: … hadis. Pogledaj Musned imama Ahmeda (1/337), El-Fekih ve el-mutefekih (1/145), i Metalibu el-a’lijeh (360 – 361).

4. Tejsirul Azizil Hamid (544 – 545)

5. Džamiu et-Tirmizij (3/250), el-Fekih vel-Mutefekkih (1/149).

6. I’lamul muveki’in (4/244 – 245)