Uvjeti koji se moraju ispuniti da bi meso bilo halal sa šerijatskog aspekta (II DIO)

2037
Halal meso

Šejh Ibn Baz, rahimehullah: Propis mesa koje se prodaje na pijacama država koje nisu islamske

Pitanje: Koji je propis mesa koje se prodaje u neislamskim državama, da  li je halal ili haram?

Odgovor: Složna je sva islamska ulema da je zabranjeno jedenje mesa životinja koje zakolju mušrici – obožavaoci kipova, ateisti i njima slični od svih sorti kufra osim jevreja, kršćana i vatropoklonika. Složni su da je dozvoljeno ono što zakolju Kitabije; jevreji i kršćani. A razišli su se oko mesa životinja koje zakolju medžusije-obožavaoci vatre.

Pa su četvorica imama i većina učenjaka na stavu da je to meso haram, smatrajući da se medžusije pripajaju obožavaocima kipova i drugim kjafirima gdje se izuzimaju samo ehlul Kitabije. Dok drugi dio učenjaka smatra da je to meso halal pripajajući medžusije ehlul Kitabijama. I ovo je veoma slabo mišljenje čak šta više neispravno. Ispravno je ono na čemu je većina učenjaka a to je da je meso životinja koje su zaklali medžusije haram kao što je to slučaj sa onim što zakolju ostali mušrici jer su oni jedna vjera. Tu se izuzima uzimanje džizje (haradža) od njih, tu su oni poput Kitabija. Dokaz za spomenuto su riječi Uzvišenog:

الْيَوْمَ أُحِلَّ لَكُمُ الطَّيِّبَاتُ وَطَعَامُ الَّذِينَ أُوتُواْ الْكِتَابَ حِلٌّ لَّكُمْ وَطَعَامُكُمْ حِلُّ لَّهُمْ

“Od sada vam se dozvoljavaju sva lijepa jela; i dozvoljavaju vam se jela onih kojima je data Knjiga, i vaša jela su njima dozvoljena.” (5:5)

Pa je Uzvišeni nedvosmisleno spomenuo da nam je hrana ehlul Kitabija dozvoljena. Njihova hrana – misli se na ono što oni od životinja zakolju kako je to spomenuo Ibn Abbas i drugi učenjaci. Poruka ajeta: Hrana drugih mimo ehlul Kitabija nam nije dozvoljena i to je jasan stav uleme. Osim izniman stav onih koji dozvoljavaju hranu medžusija.

Ako se ovo zna onda postaje jasno da meso koje se prodaje na pijacama u državama koje nisu muslimanske ako se sazna da su ga zaklali ehlul Kitabije onda je ono halal muslimanima osim ako znamo da je zaklano na nepropisan i nešerijatski način, jer je osnova mesa životinja koje zakolju Kitabije dozvola kako to decidno razumijemo iz ajeta i nije dozvoljeno da se odstupa od ovoga osim uz dokaz koji to meso čini zabranjenim.

A ako te životinje budu zaklane od strane drugih kjafira (mimo Kitabija) ono je haram muslimanima i nije ga dozvoljeno jesti po idžmau.

Nije dovoljno da se spomene bismila prilikom njegova pranja ili konzumiranja (kako to neki misle). A oni koji se drže za ovo (dozvola uz spominjanje bismile) treba da znaju da je ovo spomenuto po pitanju muslimana koji su tek prihvatili islam (a ne po pitanju kjafira). Tada su neki ashabi pitali Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o tome pa su rekli: “O Allahov Poslaniče, narod koji je tek prihvatio islam nam donosi meso a mi ne znamo da li su spomenuli Allahovo ime prilikom klanja ili ne?” (Buhari od Aiše, radijallahu anha)

Ovim postaje jasno da nema nikakve nejasnoće oko toga da meso koje se prodaje na pijaci, a koje su zaklali kjafiri mimo Kitabija da nije dozvoljeno makar se i spomenula bismila. A hadis Aiše je u slučaju muslimana a ne kjafira. Tako da je nejasnoća otklonjena…

A što se tiče toga da muslimanima u tim nemuslimanskim državama predstavlja poteškoću nabavljanje mesa zaklatog na šerijatski način i da im dosadi jedenje kokošijeg mesa i sl. njima nije dozvoljeno da zbog toga jedu meso koje je haram. I oni nisu kao oni koji su u nužnoj situaciji (primorani) po idžmau muslimana. I potrebno je paziti na ovo i upozoriti na olahko shvatanje ovog propisa.

Ovo je ono što ja vidim po ovom pitanju koje je obuhvatilo sav narod. Molim Allaha da uputi muslimane na ono u čemu je korist za njihovu vjeru i dunjaluk, da im ispuni srca strahopoštovanjem i veličanjem Njegovih svetinja te da budu oprezni po pitanju onoga što se suprostavlja Njegovom šerijatu.

[Kraj fetve šejha Bin Baza]

Koristi i poruke fetve: 

  • Dozvoljeno je meso životinja koje zakolju muslimani i Kitabije.
  • Ispravan stav je da ono što zakolju medžusije (vatropoklonici) je haram jesti.
  • Obaveza znanja da je životinju zaklao Kitabija u suprotnom meso nije halal.
  • Ako saznamo da ga Kitabija kolje na neislamski način onda je meso haram.
  • Osnova onoga što Kitabija zakolje je dozvoljenost osim ako imamo dokaz zabrane. Ti dokazi već postoje, neke smo spomenuli a neke ćemo spomenuti u nastavku a to je da oni niti kolju na način kako je to islam propisao, niti spominju bismilu niti su od onih koji se drže propisa klanja koje nalaze u njihovim knjigama već su obavezali ubijanje, pikovanje, drmanje strujom, potopljavanje u vrelu vodu i sl. prije samog klanja. O tome su se mnogi nedvosmisleno izjasnili, njihovi zakoni i ustavi o tome svjedoče, a i mnogi očevici od kojih je i dr. Safet Kuduzović čiji govor se može naći na youtube pod naslovom “(Islam) Halal hrana”. Dakle, dokaza da Kitabije ne ispunjavaju skoro ni jedan uvjet šerijatskog klanja je puno i na osnovu njih i govora šejha Ibn Baza se razumije zabrana tog mesa.
  • Netačnost tvrdnji pojedinaca da je dovoljno samo spomenuti bismilu i jesti meso koje su zaklali Kitabije.
  • Ako u gradu ne postoji halal meso to ne daje za pravo da se jede haram meso kao što neki misle.
  • Obaveza upozoravanja na ovo pitanje.

Također šejh Ibn Baz, rahimehullah, odgovara na neispravna shvatanja onih koji dozvoljavaju meso životinja koje se ubijaju prije klanja:

Propis klanja životinja strujnim udarom (fetva šejha Bin Baza)

Odgovor broj 51 na neispravnu fetvu proširenu po pitanju životinja koje su zaklate nakon strujnog udara

Sva zahvala pripada Allahu, neka je salavat i selam na Poslanika, sallallhu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu i ashabe, a zatim:

Razmotrio sam fetvu koja je objavljena u novinama ‘El-Muslimun’, broj 14, dana 21. 08. 1405. H.god. od šejha Jusufa el-Kardavija. U kojoj je između ostalog rečeno: “Meso koje se uvozi od (kompanija) ehlul Kitabija poput kokošjeg i kravljeg mesa pri čijem klanju se koristi strujni udar i tome slično je nama halal sve dok oni takav način klanja smatraju dozvoljenim i ispravnim…”

Kažem (Bin Baz, op): Ovdje postoji pojašnjenje uz potvrđivanje da Kur’an i sunnet ukazuju da je meso životinja koje zakolju Kitabije halal, a ako ga zakolju drugi kjafiri onda je haram. Rekao je Uzvišeni (u prijevodu značenja):  “Od sada vam se dozvoljavaju sva lijepa jela; i dozvoljavaju vam se jela onih kojima je data Knjiga, i vaša jela su njima dozvoljena.” (5:5)

Ovaj ajet je jasan dokaz dozvoljenosti hrane ehlul Kitabija od jevreja i kršćana a pod hranom se misli na meso životinja koje oni zakolju. Od ovoga učenjaci izuzimaju ono meso za koje se zna da je zaklano u nečije drugo ime a ne u ime Allaha, jer je ono što je prinijeto drugome mimo Allahu haram i zabranjeno jasnim ajetom. Kaže Uzvišeni:

حُرِّمَتْ عَلَيْكُمُ الْمَيْتَةُ وَالدَّمُ وَلَحْمُ الْخِنْزِيرِ وَمَا أُهِلَّ لِغَيْرِ اللَّهِ بِهِ

“Zabranjuje vam se strv, i krv, i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo, a ne u Allahovo ime”. (5:3) Također, ajet (5:5) ukazuje na zabranjenost mesa životinja koje zakolju druge sorte kufra mimo Kitabija.

Ono što se zakolje mimo šerijatskog načina klanja poput životinja za koje znamo da su uginule od strujnog udara ili davljenjem i sl., one se računaju pod ono što je udavljeno i ubijeno svejedno uradili to Kitabije ili muslimani. (Dakle, šejh Bin Baz postavlja sve uvjete šerijatskog klanja od spominjanja bismile do samog načina klanja sve to mora biti u suglasnosti sa šerijatom, op.prevodioca)

A ako ne znamo način klanja onda je osnova da ono što zakolju Kitabije i muslimani da je to halal.

Ono što se udari strujom ili nekim predmetom pa se stigne šerijatski zaklati prije uginuća onda je to dozvoljeno jesti. Rekao je Uzvišeni (u prijevodu značenja):

“Zabranjuje vam se strv, i krv, i svinjsko meso, i ono što je zaklano u nečije drugo, a ne u Allahovo ime, i što je udavljeno i ubijeno; i što je strmoglavljeno, i rogom ubodeno, ili od zvijeri načeto – osim ako ste ga preklali – i što je na žrtvenicima žrtvovano, i zabranjuje vam se gatanje strjelicama. To je porok!” (5:3)

Pa ajet ukazuje na zabranjenost onoga što je udavljeno i ubijeno a tu se podrazumijeva i ubijanje strujom ako ugine prije klanja. Također i ono što bude udareno od tih životinja u glavu (pikovanje) i ugine prije klanja. Sve je to haram i zabranjeno jesti na šta ukazuje citirani ajet.

Ovim što smo spomenuli, postaje jasno detaljnije pojašnjenje riječi Jusufa (el-Kardavija, op.rec). A što se tiče činjenice da jevreji i kršćani dozvoljavaju ono što je ubijeno davljenjem ili strujom to ne znači da je nama dozvoljeno da to jedemo, pa čak i ako bi ga dozvoljenim smatrali neki muslimani, već je poenta u tome šta nam je šerijat dozvolio i zabranio.

A što se tiče ajeta koji nam uopšteno dozvoljava hranu Kitabija to nam ne daje za pravo da ohalalimo (dozvolimo) ono što je u drugim ajetima zabranjeno poput mesa onih životinja koje se udave ili budu ubijene (prije klanja), već usulsko pravilo glasi da se uopšten propis ograničava dodatnim pojašnjenjima.

A što se tiče hadisa Aiše, radijallahu anha, on govori o ljudima muslimanima koji su tek prihvatili islam a ne o kjafirima. Tako da nije dozvoljeno njime dokazivati dozvoljenost onoga što zakolju kjafiri, a što je u šerijatu došlo kao zabranjeno. Ovo je taj hadis u cjelosti:

“Od Aiše, radijallahu anha, se prenosi da su neki ljudi rekli Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Ljudi nam dolaze sa mesom a mi ne znamo da li su spomenuli Allahovo ime (prilikom klanja) ili ne?’ –Spomenite vi bismilu i jedite – reče im Poslanik, alejhis selam. Rekla je (Aiša): ‘A bili su tek prihvatili islam.” (Buhari)

Spomenuo sam ovo zbog obaveze savjetovanja i pomaganja na dobročinstvu i bogobojaznosti, a Allaha molim da pomogne šejha Jusufa i sve muslimane da pogode istinu u riječima i djelima. I neka je salavat i selam na Poslanika, njegovu porodicu i ashabe.

Glavni predsjednik vijeća za naučna istraživanja, fetve, da’vu i usmjeravanje

AbdulAziz ibn Abdullah Ibn Baz

[Kraj fetve šejha Bin Baza]

Koristi i poruke fetve: 

Pored već prethodno spomenutih koristi ovdje izvlačimo:

  • Svaki vid klanja mimo šerijatskog je zabranjen i meso biva strvinom i zabranjenim.
  • To što Kitabije dozvoljavaju razne načine klanja ne daje nam za pravo da mi to jedemo (i smatramo ispravnim, op.rec).
  • Uopštena dozvoljenost je pojašnjena (ograničena) drugim ajetima (i šerijatskim tekstovima) i ne smije se uzimati samo jedan dio a drugi odbaciti (na pr. Ne smije se uzeti ajet o dozvoli jedenja mesa od Kitabija, a zanemariti činjenica da oni koji se danas pripisuju Kitabijama ne kolju po Šerijatu, čime meso postane haram, op.rec).
  • Hadis koji govori o zaboravljanju spominjanja Bismile se odnosi na muslimane koji kolju na šerijatski način a ne odnosi se na Kitabije nikako.

U djelu ‘Buhus fi kadaja fikhijje muasire’, na 345. strani stoji:

Propis životinja koje zakolju ehlul Kitabije

Ono u šta sam uvjeren i čime Allahu vjeru ispovijedam jeste da sama činjenica da je onaj koji kolje od Kitabija ne čini meso halalom, sve dok ne spomene allahovo ime prilikom klanja i presiječe organe (vrata) na šerijatski način, kao što sama činjenica da je klanje izvršio musliman nije dovoljna da bi meso bilo halal sve dok se ne ispune svi uvjeti šerijatskog klanja.

Islam je dozvolio ono što zakolju Kitabije mimo drugih mušrika jer su se Kitabije pridržavale šerijatskog načina i uvjeta klanja. Na osnovu ovoga, nije dozvoljeno ono što Kitabije zakolju osim ako su ispoštovali ove uvjete.

S obzirom da je većina kršćana ostavila rad po ovim uvjetima (vidjeti video zapis “(Islam) Halal hrana” od Safeta Kuduzivića,op.prevodioca) ispravnog klanja koji su obavezni i po njihovoj religiji ono što oni zakolju nije dozvoljeno muslimanima osim ako se uvjeriš da su ispunili ove uvjete.

Ovo je suprotno od onoga što mnogi ljudi danas tvrde da je ono što oni (Kitabije) zakolju halal, pa makar i ne spomenuli Allahovo ime (prilikom klanja). Međutim sakupio sam dokaze iz Kur’ana, sunneta, govora učenjaka i teza prisutnih kod ehlul Kitabija (koje govore u prilog tome da je to meso haram – zabranjeno) ali to pitanje zahtijeva detaljno pojašnjenje a ova fetva nije mjesto za to…”

[Kraj fetve]

Koristi i poruke fetve: 

  • To što je kasapin Kitabija meso ne čini halalom.
  • Obaveza klanja na šerijatski način odnosi se i na muslimane i na Kitabije.
  • Meso životinja koje su zaklali Kitabije je dozvoljeno jer su se oni pridržavali šerijatskog načina klanja.
  • Većina Kitabija je ostavila rad po ovim uvjetima i pravilima.
  • Meso koje oni zakolju je haram sve dok se ne uvjeriš da su ispunjeni svi uvjeti i kod klanja i kod kasapina.

Odgovorio: Prof. Ifet Zukorlić

SHARE