Namaz je, nema sumnje, stub vjere i najbolja pokornost, a o vrijednostima namaza je prenijeto mnogo poznatih hadisa. Najbolje djelo namaza jeste skrušenost.
Prenosi se od Osmana, Allah bio njime zadovoljan, da je Allahov Poslanik alejhi selam rekao: “Svaki čovjek musliman koji bude prisustvovao propisanom namazu a uz to uljepša abdest, skrušenost i njegov ruku, biće mu oprošteni grijesi koje je uradio do tada osim velikog grijeha, i to sve tako tokom čitavog vremena.” Muslim, 228.
U drugom hadisu koji takođe prenosi Osman, Allah bio njime zadovoljan, rekao je Allahov Poslanik alejhi selam: “Ko bude klanjao dva rekata u kojima će potpuno biti prisutan biće mu oprošteno ono što je uradio od grijeha i one koje će uraditi.” Buhari, 159.
Prenosi se da kada bi Zubejr stao u namazu bio bi poput stuba zbog skrušenosti a kada bi otišao na sedždu ptice bi se spuštale na njega misleći da je stub ograde. Dok je klanjao jednog dana pored kabe odjeću mu je zahvatio kamen izbačen iz katapulta (u Hadžadžovom napadu na Mekku) pa se nije okrenuo zboga toga.
Rekao je Mejmun ibn Mihran: “Nikada nisam vidio Muslima ibn Jesara da se okrenuo u svom namazu. Jednom prilikom se srušio dio mesdžida pa su se ljudi koji su bili oko mesdžida preplašili, kada se stvar stišala, vidjeli su ga unutra da klanja ne okretavši se. A kada bi ušao u svoju kuću ukućani bi zašutili zbog njegovog ulaska a kada bi počeo da klanja počeli bi da pričaju i da se smiju.”
Prenosi se da bi Alija ibn Husejn požutio kada bi uzimao abdest, pa su ga upitali: “Šta je to što ti se dešava prilikom abdesta?” Odgovorio im je: “Da li vi znate ispred koga ja to hoću da stanem?”
Izvor: Iz knjige Minhadžul Kasidin autora Ibn Kudame El Makdisija
Priprema: Put vjernika
