Vrline posta ljeti

853
Ramazan

Ibn Redžeb u jednom poglavlju u „Lata’if al-Me’arif“ govori o vrlinama posta tokom vrućih dana. Obzirom da je ramazan ove godine ljeti ovo bi trebalo biti dobro ohrabrenje:

“…I od djela ibadeta čija se nagrada uvećava tokom vrućine je post i to je zbog žeđi koju neko osjeti u popodnevnoj žezi.”

Ovo je razlog zbog čega je Muaz ibn Džebbel izrazio žaljenje na svojoj samrtničkoj postelji  što više neće osjetiti ovu popodnevnu žeđ kao što su i drugi muslimani.

I prenosi se da je Ebu Bekr postio ljeti a ne zimi (dobrovoljni post) i Omer je savjetovao svog sina na samrtničkoj postelji: „Pokušaj da postigneš svojstva vjere,“ i prvo što je spomenuo bio je post tokom jake ljetnje vrućine.

I El-Kasim ibn Muhammed je rekao da je Aiša postila po jakoj vrućini i on je bio upitan: „Šta je navelo na to?“ On odgovori: “Iskorišćavala je dane prije smrti.“

I neke od dobrih žena bi znale odabrati najvruće dane i postiti ih govoreći: „Ukoliko je cijena niska, svi će kupiti“, što znači da je željela da uradi takvo djelo za koje je samo malo ljudi u mogućnosti obzirom na težinu koja je bila, i ovo ukazuje na visoke težnje koje su ove žene imale.

Al-Hasan je rekao: „Džennetska hurija će progovoriti Allahovom prijatelju dok on bude ležao sa njom na obali rijeke od meda u Džennetu i dok mu bude dodavala čašu najslađeg pića i upitat će ga: „Znaš li na koji me dan Allah vjenčao sa tobom? Vidio je tebe u dugom ljetnom danu dok si bio žedan na popodnevnoj vrelini i pozvao je meleke i rekao: ‘Pogledajte mog roba. Ostavio je svoju ženu i užitak hrane i pića radi Mene i želje za onim što Ja imam za njega. Budite svjedoci da sam mu oprostio’, i On ti je oprostio na taj dan i udao me za tebe.“

I Musa el-Ešari je bio na brodu i čuo je nekoga kako viče: „O putnici, ustanite!“ I to je rekao tri puta pa mu Ebu Musa reče: „Kako da ustanemo? Zar ne vidiš gdje smo? Kako da ustanemo?“ Pa onaj koji je pozivao reče: „Dozvolite mi da vam kažem ono na što je Allah sebe obavezao: ko god ožedni u vrućem danu Allaha radi ima pravo kod Allaha da mu se njegova žeđ ugasi na Sudnjem Danu.“ Tako bi Ebu Musa izabirao one dane koji su bili tako vrući da bi se neko pobojao da će se skuhati i postio bi te dane.

Kab je rekao da je Allah rekao Musa’u: „Učinio sam Sebi obaveznim da će svakome  ko god bude radi Mene žedan, žeđ biti ugašena na Dan proživljenja,“ i drugi kažu da je zapisano u Tevratu: „Radosne vijesti svakom onom ko sebe učini gladnim u zamjenu za Veliki dan kada će njegova glad biti utoljena, i radosne vijesti svakom onom ko sebe učini žednim u zamjenu za Veliki dan kada će njegova žeđ biti ugašena.“

Kada je Amir bin Abd Kajs otišao iz Basre za Šam, Muavija ga je upitao šta mu je potrebno. On je odbio da traži od njega da bi na kraju rekao: “Sve što želim od tebe da vratiš vrelinu Basre meni kako bi mi post bio teži jer je prelagan u tvojoj zemlji.“

I Hadžadž je bio na putovanju između Mekke i Medine. Izvadio je dinar i pozvao beduina da jede sa njim a beduin reče: “Pozvat sam od Onoga koji je bolji od tebe i prihvatio sam Njegov poziv.“ On upita: „A ko je to?“ Čovjek odgovori: „Allah me pozvao da postim i ja sam postio.“ Al-Hadžadž upita: „Na ovako vrelom danu?“ Čovjek odgovori: „Da. Ja ga postim u zamjenu za mnogo vreliji dan.“ Al-Hadžadž reče: „Onda jedi danas a posti sutra.“ Čovjek odgovori. “Samo ako mi garantuješ da ću biti živ do sutra.“ Al Hadžadž reče: “To nije u mojim rukama“. Čovjek reče: „Kako onda možeš tražiti od mene da nešto uradim kada je nešto u budućnosti što nije u tvojim rukama?“

I Ibn Omer je bio na putovanju jednom sa svojim drugovima i oni su vidjeli pastira kojeg su htjeli pozvati da jede sa njima. On reče: Ja postim. I ibn Omer reče: Postiš na vrućini poput ove i dok si među drvećem i ovcama? Pastir odgovori: Iskorištavam moje preostale dane. Ibn Omer je bio zadivljen njegovim odgovorem i reče: Možeš li nam prodati jednu tvoju ovcu? Ješćemo od njenog mesa kada ti iftariš i platićemo ti za nju. Pastir odgovori: Ne pripadaju meni već mom vlasniku. Ibn Omer reče: Šta bi rekao tvoj vlasnik kada bi rekao da ju je vuk pojeo? Pastir podiže svoj prst ka nebu i reče: A šta je sa Allahom? Ibn Omer je počeo ponavljati ove riječi koje je pastir rekao i kada je došao u grad, otišao je kod vlasnika pastira, otkupio ga i njegovu ovcu. Potom je oslobodio pastira i dao mu njegovu ovcu kao poklon.

I Ruh bin Ziba je putovao između Mekke i Medine u jako vrelom danu. Prišao mu je pastir koji živi na planini i on mu reče: O pastiru, dođi i jedi sa mnom. Pastir odgovori: Ja postim. Ruh reče: Postiš na ovoj vrelini? Pastir odgovori: Zar da mi uzalud prođu dani? Pa Ruh reče: Mudro si iskoristio svoje dane o pastiru, dok je Ruh bin Zinba protraćio svoje.

I Ibn Omer je postio dobrovoljno danima sve dok se gotovo ne bi onesvjestio i to ga ne bi navelo da prekine post. I imam Ahmed bi postio sve dok ne bi skoro pao u nesvjest i potirao bi vodu po svom licu.Bio je upitan o postu u veoma vrelim danima i odgovorio je: „Nema ništa lošeg u tome da pokvasiš peškir i iscjediš vodu po sebi kao bi se ohladio sa njom.“ I Poslanik bi posipao vodu po svojoj glavi dok je postio.

I Ebu Derda je rekao: “Postite veoma vrele dane u zamjenu za Dan proživljenja i klanjajte dva rekata u noći u zamjenu za kabursku tamu.“ I prenosi se u dva Sahiha da je rekao: “Mogao si nas vidjeti sa Poslanikom na nekom od njegovih putovanja po vrelim danima i čovjek bi stavio svoju ruku na čelo zbog jake vrućine i niko od njih nije postio osim Poslanika i Abdullaha bin Rawaha“. I u predaji od Muslima stoji da je Ebu Derda rekao: “Ovo je bilo tokom mjeseca ramazana.“

Kada oni koji poste Allaha radi po vrelini i strpljivi su uprkos svojoj žeđi, On će otvoriti posebna vrata od Džennetskih vrata za njih. Ova vrata se zovu Rejjan i ko god uđe na njih pit će i ko god popije nakon što uđe kroz njih neće nikada više osjetiti žeđ. Kada oni uđu ta vrata će biti zatvorena za druge i niko neće ući na njih osim njih…“

Izvor: Tewhid Blogspot

Obrada: Put vjernika

KLIKNI OVDJE ZA JOŠ TEKSTOVA I FETVI O RAMAZANSKOM POSTU

SHARE