[Anonimno]

Muamer post=92 wrote:
Samozrtvovanje je kad se navali na neprijetelja znajuci da te ceka smrt ali pri tom sabljom ili oruzjem ibijes barem neke od neprijatelja. Razlika u tome je sto kad navalis na neprijetlja da bi se samozrtvovao uzrok tvog ubistva je neprijatelj a u slucaju samodetoniranja uzrok tvog ubistva si sam, zato se oko tog pitanja samodetoniranja ne radi o samozrtvovanju nego o klasicnom samoubistvu.
Samozrtvovanje je u modernom smislu kad ti kucu opkoli neprijatelj i ti znajuci da ti ne ghine smrt izadjes iz skrovista u jurisajuci na neprijatelja pocnes ih ubijati redom gdje te jedan metak od neprijateljske cvojske pogodi i padnes mrtav. Zatim metoda samozrtvovanja u ratu je juris kada se broj muslimanske vojske izlozi mecima neprijateljske vojske i mnogi zanjuci da ce umrijeti jurisaju kako bi tako razbili obruc neprijatelja. Znaci postoji nacin samozrtvovanja a samoubilcki napad je najmanje samozrtvovanje tako da se ne bih slozio po tom pitanju a i mnogi Saudijcki ucenjaci i Uleme su to osudili kao sto je to osudio Saudijski Muftija Šejh Salih Ibn Abd al-Aziz Ali-Shayk.
Inace ja sam spozano da mogu biti dobar Selefija ako budem slijedio Fetve Saudijske Uleme jer i oni se vode Selefijskom principu.

“Ima ljudi koji se žrtvuju u težnji za zadovoljstvom Allahovim. A Allah je milostiv robovima Svojim.” (Bekara, 207)

Ovaj ajet se ne odnosi na to da se treba zrtvovati sebebom dizanja ruku na sebe. Samozrtvovanje je juris na mnogbrojnu vojsku bas onako ako ste gledali kaubojske filmove kad Indijanci sa strijelama i kopljem navaljuju na druzinu kaubojaca koji su naoruzani vatrenim oruzjem to znaci pistoljima i puskama. Bas se na to samozrtvovanje mislilo.

Pošto si pokrenuo jednu fikhsku meselu, dobro bi bilo da poznaješ fikske propise po pitanju teme koju pokrećeš. Brat ti je gore preporučio dva linka, dva teksta od dva eminentna učenjaka današnjice, Hamud bin Ukla eš-Šuajbija i Sulejmana el Ulwana, a ja cu ti samo citirati dio fetve šejha Ulvana. Citat je odgovor na tvoju pricu o indijancima:

Koja je razlika u šerijatu između šehidskih akcija i upadanja među neprijateljske redove kada su ogromne šanse da će izvršilac biti ubijen? Predaje koje govore o vrijednosti prodiranja u neprijateljske redove – a koje očito ukazuju na vrijednost pomenute stvari makar ćovjek bio ubijeđen da će biti ubijen – dostižu stepen tevatura.

A ako neko kaže: Osoba koja upadne među neprijatelje je ubijena rukom neprijatelja, dok onaj ko uradi šehidsku akciju ubio je sam sebe, kažemo: U šerijatu je pritvrđeno da je propis uzročnika propasti duše i onoga ko saučestvuje u tome poput propisa osobe koja direktno ubije dušu. (Šejh ovim želi da kaže da nema razlike u propisu onoga koji prouzrokuje svoje ubistvo, onoga ko saučestvuje u svom ubistvu – kao što je na primjer slučaj mladića koji je poučio kralja kako da ga ubije itd – i onoga koji direktno ubije sebe poput osobe koja radi šehidsku akciju, op. prev.)

Ako idemo tvojom logikom, čovjek koji želi da se ubije, ali nema hrabrosti da to uradi, i plati plaćenog ubicu da ovaj to učini umjesto njega, po tebi ovaj čovjek nije samoubica, jer nije digo ruku na sebe, već ga je neko drugi ubio.

Tvoj je problem što pojam “samoubistvo” tumačiš onako kako se taj pojam shvata kod kafira i među narodom, a ne onako kako se taj pojam definiše u Šerijatu. Slično ovom problemu, u Šerijatu postoji trgovina koja je halal, a koja bi se narodnim i ekonomskim jezikom (misli se na neislamsku ekonomiju) mogla opisati kao KAMATA. Kod ljudi je kamata, ali kod Allaha nije.

Čak i oni učenjaci koji su prigovorili “šehidskim akcijama” kažu da se nadaju da će izvršioci tih operacija u Džennetu, i da će im Allah oprostiti djelo a vrijednovati nijjet. Naravno, Suljo Bahtić i drugi smutljivci su preveli ili postavili na svojim sajtovima samo prvi dio fetve ovih učenjaka, a drugi izostavili, kako ne bi kojim slučajem naljutili kafire.

Na kraju, ne postoji džihadska skupina na svijetu danas koja ne izvodi šehidske operacije ili koja ih ne odobrava. Ako bi uzeli stav da si ti u pravu, ti koji si, danas, u toplom domu i bezbjedan iza monitora, “žrtvovao” nekoliko minuta vremena da napišeš to što si napisao, onda je nužno da su oni koji su na minu 30 stepeni, pod kišom granata i bombi, izašli da odbrane La ilahe illAllah u zabludi, a od ovoga se svakako ježi koža vjernika: da kukavice i slabići (ili u najmanju ruku oni koji su zapostavili farz džihada) budu na istini, a da Allah utjera u zabludu one koji žrvuju svoje živote na Njegovom putu.

Danas, oni koji šire glasine da su šehidske operacije samoubistvo, vidjećemo da su to neke od sljedećih skupina:
-medhalijevci
– muržije
– munafici
– kafiri
– špijuni
– razne sekte koje se pripisuju islamu
i na kraju: nauki muslimani, koji su potpli pod uticaj gorepomenutih skupina.
S obzirom da nema džihadskih skupina koje ne izvode šehidske operacije, govor o nevalidnosti šehidskih operacija je smišljena strategija neprijatelja džihada, jer ovaj govor iziskuje i nevalidnost današnjeg džihada.

Čak iako bi pretpostavili da mudžahidi nisu u pravu, na nama je da o njima imamo lijepo mišljenje, te da branimo njihovu čast, a ne da ih blatimo i iznosimo svoje “kompetentne” izjave o stvarima o kojima nemamo pojma.