[Anonimno]

Zadnjih dana su mediji pisali o dva sandžačka mudžahida, koji su postigli šehadet 15. maja u napadu na zatvor u Halepu u kojem su prljave šijje-alevije i munafici terorisali braću, šejhove i silovali sestre muslimanke. Prenosim svjedočenje brata koji je bio suborac pomenutoj braći (za one koji ovo nisu pročitali na Putvjernika FB stranici).

Želim da vam ispričam priču,priču o dogadjaju zbog kojeg sam sretan a lijem suze,priču o radosnoj vijesti a nemogu da se smijem..
Ovo je priča o mudžahidima iz Sandžaka..
Pričam vam je jer su sinoć (15.05.2013) dvojca postigla ono zbog čega su došla,ono za čim su im srca žudjela,ŠEHADET..
Prvi je brat Ebu Merdija..
SubhanAllah,wallahi nisam poznavao brata da je više zikrio od njega..
Bio bi sa nama u sobi a kao da ga nema..
Uvek bi se braći smejao u lice,znao je da je to sadaka..
Imao je veoma izraženu prvu osobinu mudžahida, blagost prema vjernicima..
Tako je nekako bio umiljat i blag prema braći da ja to ne znam opisati,ali znam da smo svi uživali u njegovom društvu iako je malo govorio..
Nekako je zračio nekim mirom..
Nisam ga puno poznavao,bio je iz drugog grada u Sandžaku..
Upoznali smo se i rastali ovde u svetoj zemlji Šamu..
Volim ga u ime Allaha,kakav je samo to čovek koji ostavi ženu i petoro djece da bi otišao da brani slabe i potlačene?
Kakav je samo to iman kada ostaviš ženu,četiri čerkice i jednog sina koji ima oko godinu dana?
SubhanAllah,SubhanAllah,SubhanAllah..
To je veliki čovek,to je veliki iman..
Drugi je moj tigar,tako sam ga zvao,moj sugradjanin,Pazarac-Ebu Bera..
Allahu Ekber,živjeli smo u istom gradu toliko godina a sudbina nam je bila da postanemo prisni ovde u Šamu..
Tako mi Allaha kao da sada sedim sa njim dok mu pričam kroz smijeh dogadjaj kada sam ja krenuo u Džihad..
Dok sam išao ka autobuskoj stanici sreo sam ga na ulici.. Kako je brat samo zračio nurom lica,nikad to neću zaboraviti..
Malo smo se tu šalili i govorili o Džihadu,nije znao da sam ja krenuo,krio sam..
Rastali smo se u Pazaru kroz smijeh i njegovo pitanje gde ću na šta odgovorih da idem studirati,kroz smijeh.. Mislio je da ću u školu.. Rastali smo se..
Vreme je prolazilo,ja sam bio na treninzima u Šamu i u toku jednog treninga došao je da me poseti..
SubhanAllah kako smo se voljeli,ja nemogu opisati taj zagrljaj pri našem susretu..
Kasnije je stalno dolazio da trenira samnom..
Najviše bi pričali dok bi trčali i najviše o Sandžaku,Pazaru..
Ja se ne planiram vraćati tamo,a Allah odredjuje..
Govorio mi je da se vratimo zajedno na desetak dana samo da se oženi jer je obećao,subhanAllah toliko je vodio računa o emanetima..
Onoj koja se trebala udati za njega poručujem da ne brine i da se veseli jer se trebala udati za moga tigra,Sandžačkog junaka..
Allahu ekber,Allahu ekber..
Ja sam završio trening i išao na teren,sad neki dan odmaram jer su otišla druga braća..
Dan mi je juče bio uobičajen,ali ono što se desilo sinoć nikad neću zaboraviti..
Ebu Merdija je postavljen za emira akcije na zatvor,bio je iskusan borac,bio je sa njim i Ebu Bera i još neka braća..
Bili su na terenu gde je pre nekoliko dana šehidio brat iz Bosne,Muaz rahimehullah..
To je zatvor u kome kafiri drže našu braću koju muče i sestre koje siluju,Allahu mestean..
Krenula je juče uveče akcija,krenuli su mudžahidi da brane čast naših sestara dok mnoga braća sede u foteljama sa svojim ženama i ne čine ništa poput kukavica dok se Ummet davi u sopstvenoj krvi..
Ebu Merdija i Ebu Bera nisu sjedeli,došli su da se bore da Allahova riječ bude gornja,dali su živote za Allaha i in šaa Allah postigli stepene kod Allaha na kojima će im zavideti poslanici..
Krenuli su junaci hrabro i bez straha a Ebu Merdija kao pravi emir,prvi-ispred svih..
Allahu ekber..
Šehidio je Ebu Merdija a Ebu Bera je krenuo da ga izvuče i on je šehidio,Allahu Ekber..
Sinoć su nam javili da su šehidili,otišli smo da ih vidimo i spustimo u mezar..
Ebu Merdija je imao takav osmeh da nikad to neću zaboraviti,a Ebu Bera je šehidio sa podignutim kažiprstom.. Mirisala su obojca wallahi..
Plakao sam kao nikad,Ebu Bera je još krvario.. Ljubio sam ga,digao ruke i dovio da ne prodje mesec dana a da me Allah počasti šehadetom..
Tražim od svakog onog ko ovo pročita da i on dovi Allahu za mene..
Allah zna ko je autor ovog texta..
Molim Allaha da podari sabr porodicama Ebu Merdije i Ebu Bere i da im primi šehadet..
Amin,Amin,Allahume Amin..
Napisah ovo a u ruci mi Misk koji je bio sinoć kod Ebu Merdije,a na glavi mi kapica koju je sinoć nosio Ebu Bera..
I na meni je košulja koju je Ebu Merdija poklonio Ebu Beri a on meni..
Od sad u tome idem u akcije,dovite da u tome šehidim..
Biće uskoro i video na kojem su braća..

Fotografije Ebu Merdije (iz Rožaja) i Ebul-Bere (iz Novog Pazara)

Fotografija Muaza

[attachment=301]muaz20sabic10.jpg[/attachment]

NEŠID POVODOM POGIBIJE SANDŽAČKIH MUDŽAHIDA

https://www.youtube.com/watch?v=BKxTXC4mWp0

Molim Allaha da primi šehadet ovih lavova i ponosno dodajem da su svi bili našeg menhedža. Nas ima bar hiljadu puta manje od ostalih muslimana koji svake večeri “prolivaju” grdne suze zbog Sirije, a potom se zavuku u udobne postelje, a sutradan nastave sa verbalnom borbom protiv sljedbenika sunneta, tj. tekfirovaca (kako ih nazivaju murdžije, ihvanije, džehmije, šijje , sufije, munafici…). Da ih Allah uputi, a nas učvrsti na istini!

Od pomenute braće poznavao sam brata Almira (Ebu Merdija) i malo je reći da je bio lavčina i prava drugarčina! Allah mu primio šehadet, a njegovoj porodici podario sabur!
U vremenu kada ljudi mijenjaju menhedž i pljuju po mudžahidima zarad sitnog dunjualuka, ovaj lav Almir je ostavio PETERO djece, četiri ćerkice i sinčića koji nema ni dvije godine. Ostavio je sve kako bi se odazvao pozivu u blagoslovljeni džihad u Siriji!

[Anonimno]

Amin na dove :zastava1:

[Anonimno]

[Anonimno]

Molim Allaha swt da bratu primi dovu i podarimu ono shta zeli a i meni da podari,omoguci i olaksha ono shto ja zelim-Amiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii…n!

[Anonimno]

amin,

[Autor]

Postovi