Prenosi Ebu Hurejre r.a. da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, rekao:
“Ko umre na ribatu1 (stražarenju na granici) umrijeti će kao šehid, biće sačuvan ispita u kaburu, svako jutro i večer će mu biti pokazivano njegovo mjesto u Džennetu, a dobra djela će mu se upisivati do sudnjeg dana.” (Bilježe Ibn Madže i Abdurezzak, hadis je sahih)
Murabit (onaj koji bdije na granici islamske zemlje) koji je umro prirodnom smrću na ribatu će biti proživljen kao šehid, jer je on tražio šehadet i išao prema njemu iskreno, ali mu nije bilo suđeno da na dunjaluku preseli kao šehid, pa će zato na sudnjem danu biti proživljen kao šehid.
To je Allahov zakon u pogledu njegovih pobožnih robova, da onaj ko se namjeri ka nekoj žrtvi ili pokornosti, pa ga od toga spriječi Božanska Odredba, a on se bude istinski trudio, i čvrsto odlučan u tome bio, Allah će takvome na Sudnjem danu dati nagradu za taj ibadet, iz Svoje Počasti, Blagodarnosti i Dobrote, zbog njegovog dobrog nauma, i zbog njegove čiste i dobre namjere.
Pod to ulazi onaj ko je krenuo u džihad, pa u putu prirodno umro, on je šehid, i onaj ko je obukao ihrame za hadž pa umro prije obavljanja obreda, biće upisan kao hadžija, i onaj ko čvrsto namjeri da ustane na noćni namaz, pa prespava, biće mu upisan noćni namaz koji je namjerio, a njegov san je za njega sadaka od njegovog Gospodara, i onaj ko iskreno pođe da klanja namaz u džematu, pa pronađe ljude kako su već klanjali, Allah će mu dati nagradu namaza u džematu.
Također, murabit je stražario iščekivajući šehadet, izlagao se šehadetu i tražio ga, on se je trudio da ga postigne, i žrtvovao se za njega, ali nije poginuo na mejdanu, zato nije neobično da ga Allah proživi na Sudnjem danu kao šehida i da mu dadne nagradu šehida.
Imam Ibn Nahas, rahimehullah
(Mešariul Ešvaq, 180-181)
