Šta je to aslu din (osnova vjere) i šta spada u aslu din?

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated prije 11 years, 4 months by Anonimno. This post has been viewed 4995 times
Pregledavate post 1 (od ukupno 1)
  • Autor
    Postovi
  • #15130
    Anonimno
    Neaktivan

    Pitanje:
    Šta je to aslu din (osnova vjere) i šta spada u aslu din? Navedite mi dokaze.

    Odgovor:

    Što se tiče definicije aslud-dina šejhul islam na dosta mjesta spominje ovaj termin i definiše ga različitim definicijama čija se suština uglavnom vraća na jednu stvar a to je da je aslud-din – obožavanje jednog Allaha koji nema druga.

    Šejh Muhammed ibn Abdul Vehhab prenosi od šejhul islama da kaže: “… Sve to radi ostvarivanja tevhida koji je aslud-din i njegova glava (osnova). Allah bez njega ne prima djelo i On oprašta onome ko dođe sa njim (aslud-din) a ne oprašta onome ko ga ostavi.” (Mufidu el mustefid fi hukmi tariki et-tevhid. A ovaj govor Ibn Tejmije kojeg je prenio šejh Muhammed se nalazi u Medžmu'ul fetava 3/399).

    Isto tako šejh Muhammed ibn Abdul Vehhab prenosi od šejhul islama da kaže: ”Obožavanje Allaha jedinog koji nema druga je aslud-din i to je tevhid kojim je Allah poslao poslanike i objavio knjige.” (Mufidu el mustefid fi hukmi tariki et-tevhid). A ovaj govor Ibn Tejmije kojeg je prenio šejh Muhammed se nalazi u Medžmu'ul fetava 3/397

    Ova druga definicija šejhul islama pojašnjava prvu definiciju. U prvoj definiciji je spomenuo da je tevhid aslud-din a u drugoj je pojasnio da se pod tevhidom cilja na obožavanje Allaha jedinog koji nema druga.

    Zatim šejhul islam kaže: “Poglavlje: Kada su dva šehadeta (ešhedu en la ilahe illallah i ešhedu enne muhammeden resullah op. prev) aslud-din … ” (Medžmu'ul fetava 3/341).

    Dakle ovdje šejhul islam spominje da je šehadet alud-din, a poznato je da je značenje šehadeta ”nema tog božanstva koje zaslužuje da se obožava osim Allaha”, dakle opet se vraćamo na to da je aslud-din obožavanje Allaha jedinog koji jedino zaslužuje da se obožava. A što se tiče drugog dijela šehadeta tj. svjedočenje da je Muhammed Allahov poslanik, kojeg šejhul islam ovdje spominje kao aslud-din, to je zbog toga što se Allah ne može obožavati osim na način na kojeg ga je obožavao Njegov Poslanik.

    I kaže šejhul islam: ”Pa kada je aslud-din – a din je islam – jedan, bez obzira na različitost šerijata, a Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem kaže u vjerodostojnom hadisu: ”Nama, vjerovjesnicima, vjera je ista (jedna), a ja sam najpreči Isau sinu Merjeminom, između mene i njega nije bilo Poslanika” dakle vjera im je jedna, a to je obožavanje Allaha jedinog koji nema druga.” (Iktidaus-siratil mustekim 1/455).

    Definiciju sličnu ovoj smo već spomenuli.

    Kaže isto tako: ”Ovo smo napomenuli da bi ukazali na ciljeve šerijata i ono što je u njemu od ihlasud-dini lillah (iskreno ispovjedanje vjere Allahu ) i obožavanje Njega jedinog koji nema druga, i ono što šerijat sadrži od sprječavanja stvari koje vode širku. A to je aslud-din i suština dina murselina (poslanika) i tevhid rabbil alemina.” (Iktidaus-siratil mustekim 1/459).

    Nakon što je spomenuo ibadete koji se posvećuju samo Allahu šejhul islam kaže: ”Sve ovo je tefsil (detaljno pojašnjenje) dva šehadeta koji su aslud-din, svjedočenja da nema drugog boga sem Allaha i da je Muhammed Allahov rob i Njegov Poslanik…” (Medžmu'ul fetava 1/75).

    Ova definicija se opet vraća na definiciju da je aslud-din obožavanje Allaha jedinog koji nema druga, jer je šejh najprije govorio o obožavanju Allaha a zatim spomenuo da je sve to tefsil dva šehadeta koji su aslud-din.

    Zatim nakon što je spomenuo slučaj ebu Taliba koji nije izgovorio riječi tevhida i hadis Ebu Hurejre: ”Ko je najpreči tvom šefa'atu … ”, i hadis o šefa'atu u kojem stoji da će šefat steći svako ko ne bude činio širk Allahu, šejhul islam kaže: ”Ova osnova tj. tevhid, je aslud-din, bez kojeg Allah neće primiti vjeru od prijašnjih niti potonjih generacija osim sa njim (tj. osim sa aslu-dinom). Radi njega je Allah poslao poslanike i objavio knjige…” (Medžmu'ul fetava 1/154).

    Ovdje dakle u aslud-din šejhul islam spominje ostavljanje širka a to je samo u stvari detaljno pojašenjenje rečenice ”obožavanje Allaha jedinog koji nema druga je aslud-din” jer se obožavanje Allaha ne može ostvariti osim klonjenjem širka jer onaj koji se ne kloni širka taj ne obožava Allaha već njemu širk čini.

    A riječi Uzvišenog ”Moj Gospodar naređuje pravdu (kist), Svoja lica upravite njemu kod svakog namaza i molite ga iskreno mu ispovijedajuči vjeru”, su naredba na pravdu (tj. da se čini pravda) i tevhid koji znači obožavanje Allaha jedinog koji nema duga a to je aslud-din, a oprečno njemu je grijeh koji se ne oprašta. Kaže uzvišeni: ”Allah neće oprostiti da mu se širk čini…” (Medžmu'ul fetava 18/159).

    To su citati šejhul islama Ibn Tejmije, prva dva citata je potvrdno prenio šejh Muhammed ibn Abdul Vehhab u svojoj knjizi Mufidu el mustefid fi kufri tariki et-tevhid.

    Zatim šejh Muhammed ibn Abdul Vehhab kaže: ”Znaj da je tevhid u ibadetu stvar radi koje je Allah stvorio stvorenja, objavio knjige i poslao poslanike. To je aslud-din bez kojeg ničiji islam ne može biti ispravan. Ko ga ostavi i čini širk neće mu biti oprošteno kao što kaže Uzvišeni: ”Allah neće oprostiti da mu se širk čini…” (Ed-dureru es-senijje 1/137).

    Zatim šejh Sulejman ibn Abdillah (unuk šejha Muhammeda) u svoj knjizi Tejsirul azizil hamid, te Abdurrahman ibn Hasen (isto unuk šejha Muhammeda) u svojoj knjizi Fethul medžid, prenose da je Ibn Tejmije rekao: ”Nužno je poznato u vjeri Poslanika sallallahu alejhi ve sellem da je aslul islam i prva stvar koja se naređuje stvorenjima, šehadet en la ilahe illallah ve enne Muhammeden resulullah…”

    Isto tako šejh Abdurrahman ibn Hasen kaže: ”A među ulemom ima onih koji su pogriješili u musemma (pojmu , nazivu) tevhida koji je aslud-din i esasu el milleti, kao što kaže šejhul islam Ahmed ibn Tejmije… (Ed-dureru es-senije 1/328).

    Šejh Ishak ibn abdur-Rahman kaže: ”Apologetišari nisu shvatili i misle da je ostvarivanje tevhida er-rububijje najveći cilj, i da se njime ostvaruje tevhid, nije tako, jer to nije dovoljno za aslul islam osim ako se tome ne doda i pripoji tevhidu el ilahijje (tj. tevhid el uluhijje op.prev), posvećivanje ibadeta samo Allahu, ljubav, pokornost, veličanje, pokajanje, tevekkul, strah, nada, pokornost Allahu i Njegovom Poslaniku. To je aslul islam i njegov temelj…” (Ed-dureru es-senijje 1/527).

    Šejh Bin Baz rahimehullahu teala kaže: ”Obaveza je svakom mukellfeu (obvezniku) da se pouči vjeri, da samo Allahu čini ibadet da spozna značenje la ilahe illallah i značenje enne Muhammeden resulullah, da je značenje prvog tevhidullah i iskrenost Njemu, i posvećivanje ibadetu samo Njemu a ne drugom i vjerovanje da je to hakk. To je aslud-din i esasu el milleti.” (Odgovor na pitanje o važnosti tevhida, predavanje koje je šejh Bin Baz održao u Rijadu).

    Jasno se vidi da je šejh Bin Baz ovdje spomenuo deficiju Ibn Tejmije s tim što je pojasnio detaljnije.

    Šejh ali Hudajr je jednu od svojih knjiga naslovio: Džuz (dio) aslu dinil islam a to je tevhid i risale. I ovo se opet vraća na jednu od definicija koju je gore spomenuo šejhul islam.

    Kaže dalje šejh Ali Hudajr u poglavlju kako spoznajemo šta je asl islama (tj. aslud-din op.prev):

    Spoznajemo aslu el islam na osnovu sljedećih stvari:

    1. Da su sve vjere složile na njemu. Kaže Uzvišeni: ”A mi prije tebe nijednog Poslanika nismo poslali a da mu nismo objavili: Nema drugog boga osim Mene zato mene obožavajte” ( Zatim je šejh spomenuo još par ajeta: Šura 13 ; Bekare 131 ; i druge ajete).

    2. Spoznajemo na osnovu toga što je to prvi vadžib (zatim je šejh spomenuo hadis Muaza kada ga je Poslanik poslao u Jemen jer u hadisu stoji da prvo u što ih Muaz treba pozvati jeste obožavanje Allaha).

    3. Na osnovu toga što je to prvo što se traži od čovjeka (zatim je šejh spomenuo hadis: ”Naređeno mi je da se borim protiv ljudi sve dok ne posvjedoče da nema drugog boga sem Allaha i da je Muhammed njegov rob i Poslanik”. A prisjeti se da je gore šejhul islam rekao da su dva šehadeta aslud-din).

    4. Spoznajemo isto tako na osnovu toga što je to prva stvar u Islamu. Kaže Uzvišeni: ”O ti pokriveni ustani i opominji (a nema sumnje da se ovdje opomena odnosi na opomenu činjenja širka op.prev), i Gospodara svog veličaj ( tj. Obožavaj Allaha op.prev), svoje haljine očisti i kumira se kloni.” (Sve ovo, dakle, ukazuje da Uzvišeni ovdje naređuje da se Allah obožava i da se ostavi obožavanje kipova i bilo čega drugog mimo Allaha a to je aslud-din op.prev)

    5. Spoznajemo na sonovu onoga što je bilo u mekanskom periodu (a poznato je da je u mekanskom periodu bio poziv u tevhid i ostavljanje širka a to je opet aslud-din . Zatim še šejh ovdje spomenuo riječi šejhul islama oko stvari koje je Allah zabranio u svakom šerijatu a od njih je širk).

    6. Na osnovu onoga o čemu će rob biti upitan u kabru ( Zatim je šejh spomenuo hadis Bera ibn Aziba o pitanju dva meleka u grobu: Ko je tvoj gospodar, koja je tvoja vjera i ko je tvoj poslanik.” (Završen citat šejha Alija Hudajra iz njegove knjige Aslu dinil islam).

    Ovo je dakle definicija šejhul islama i uleme Nedžda a sve ove definije iako različite u formi ipak su iste u suštini i dopunjavaju i pojašnjavaju jednu drugu a Allah najbolje zna.

    A što se tiče toga da li čovjek ima opravdanja u aslud-dinu mislim da je kroz definicije ove uleme jasno i da nema potrebe za odgovorom. Stim što se mora napraviti razlika između osobe koja pobrka u definiciji aslud-dina a sama pri sebi ima aslud-din i između osobe koja pri sebi nema aslud-dina. Prva osoba se ne tekfiri šta više vidio si da šejh Abdurrahman spominje da je neka ulema pogriješila u tom pojmu tj. shvatanju aslud-dina.

    Dakle to je aslu din. Kao što vidis šejhul islam nije u aslu din spomenuo odricanje od mušrika ili tekfir mušrika itd. Normalno to ne znači da takva stvar ne može izvesti iz vjere ali je razlika u tome što se kod ove zadnje stvari može uzeti u obzir neznanje, tevil, i tome slično. Dok kod prve stvari tj. kod aslu dina to se ne uzima u obzir. Onaj ko ne ostvari aslu din takav nije vjernik i ne uzima se u obzir sebeb radi kojeg nije ostvario aslu din.

    A Allah najbolje zna.

    Odgovorio: prof. Idriz Bilibani

Pregledavate post 1 (od ukupno 1)
  • Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.