[Anonimno]

Abu Ibrahim post=9594 wrote: [size size=3]Allah te nagradio.

Rekao je Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi we sellem: “Moj ummet se neće složiti na zabludi” (Hadis je vjerodostojan)

Stoga, onaj ko se suprostavi konsenzusu islamskih učenjaka u jednom vremenu, on se ustvari suprostavio ovom Hadisu.

Allahumme Amin, da i tebe Allah nagradi.

Što se tiče hadisa u kojem stoji da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao: “Moj ummet se neće složiti na zabludi”
Hadis bilježe Ahmed i drugi. Oko vjerodostojnosti hadisa postoji razilaženje, šejh Albani je zbog mnoštva lanaca prenosilaca hadis ocijeno dobrim, dok Ibn Hazm nije prihvatio pojačanje ovog hadisa, ali je kazao:
“Iako ovaj hadis nije vjerodostojan, njegovo značenje je ispravno.”
Imam Hakim kaže: “Ne tvrdim da je ovaj hadis vjerodostojan niti slab, ali ga spominjem iz razloga što se ehli sunnet složio na ovom pravilu.” (El Mustedrek 1/202)

——————————————————————————————————————————————————————————————

Sljedeći konsenzus koji prenosim jeste:

KONSENZUS O ZABRANI ZAKLINJANJA NEČIM DRUGIM MIMO ALLAHA

Hafiz Ibn Abdil-Berr, rahimehullah, rekao je: “Nije se dozvoljeno zaklinjati nečim drugim mimo Allaha, azze ve dželle, u svim prilikama i situacijama, i to je stvar na kojoj su svi složni.”

I rekao je: “Zaklinjanje sa stvorenjima ima isti propis kao i zaklinjanje sa očevima, ništa od toga nije dozvoljeno…”

I rekao je: “Svi učenjaci su složni da je zakletva nečim drugim mimo Allaha pokuđena stvar, zabranjen postupak, nije dozvoljeno nikome da to čini, ali razilaze se da li je obavezan iskup.” (Et-Temhid, 14/366-367).

Šejh Abbur-Rahman b. Kasim, rahimehullah, rekao je: “Šerijatski tekstovi koji zabranjuju zaklinjanje drugim mimo Allahom, svi zajedno, dostižu stepen mutevatira (najveći stepen vjerodostojnosti) i ukazuju nam da je to vrsta širka, ali ne izvodi počinioca iz vjere. Učenjaci su jednoglasni da zakletva ne biva osim Allahom ili Njegovim svojstvima, a također, svi od njih su složni da je zakletva nečim drugim mimo Allaha zabranjena.” (Hašijetu kitabit-tevhid, str. 303).