[Anonimno]

Kada su muslimani krenuli ka Bedru, izašao je i dječak po imenu Umejr ibn Ebi Vekkas16 koji je imao šesnaest godina. Plašio se da ga Poslanik neće primiti jer je mlad, zato se krio od očiju Allahova Poslanika. Kada ga je njegov veći brat S'ad ibn Ebi Vekkas vidio kako se krije upitao ga je o razlogu pa mu Umejr reče: “Plašim se da me Poslanik ne vrati, a ja volim da se borim ne bi li me Allah opskrbio šehadetom.“

Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, je htio da ga vrati pa se Umejr rasplakao. Srce Allahovog Poslanika se ražalostilo pa je Umejru dozvolio da učestvuje u borbi.

Samilost Poslanika prema djeci se jasno izrazila i na Uhudu, kada je Poslanik vratio skupinu dječaka zbog toga što su još uvijek bili mladi. Vratio je ashaba po imenu Semure ibn Džundub18 i Rafia ibn Hudejdža19 koji su imali petnaest godina. Ebu Rafi se zauzeo sa svog sina rekavši: “O Allahov Poslaniče, moj sin Rafi’ je strijelac. ”Poslanik je tada dozvolio da Rafi učestvuje u borbi. Semure ibn Džundub je bio istih godina kao i Rafi’, stoga kada je Poslanik dozvolio Rafiu da učestvuje u borbi Semure reče: “Dozvolio si Rafiu da se bori a mene si vratio a kada bi se pohrvali ja bi ga savladao. ”Zatim su se pohrvali i Semure je savladao Rafia, pa je Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, i njemu dozvolio da učestvuje u borbi.