[Anonimno]

Šejhul-Islam Ahmed ibn Tejmijje kaže: “Zbog toga, svako onaj ko ne obožava Allaha Jedinog mora obožavati nekoga drugog i tako postaje mušrik ili onaj koji Allahu čini širk. Među Ademovim potomcima nema treće kategorije, ili je muwehhid ili je mušrik ili eventualno od onih koji su pomiješali ovo dvoje, kao oni koji su izmijenili svoju vjeru, poput kršćana i njima sličnih po zabludi a koji se deklarišu kao muslimani. Svako onaj ko ne obožava Allaha iskreno mu ispovijedajući vjeru nužno postaje mušrik koji obožava nešto drugo mimo Allaha. A ustvari, takav obožava šejtana. Svaki Ademov potomak obožava ili Milostivog ili šejtana.
U tom kontekstu Uzvišeni kaže: “Onome ko se bude slijepim pravio da ne bi Milostivog veličao, Mi ćemo šejtana natovariti, pa će mu on nerazdvojni drug postati. Oni će ih od pravog puta odvraćati, a ljudi će misliti da su na pravom putu. I kada koji dođe pred Nas, reći će: “Kamo sreće da je između mene i tebe bila tolika razdaljina kolika je između istoka i zapada! Kako si ti bio zao drug. Toga dana vam neće biti od koristi to što ćete u muci zajedno biti, kad je jasno da ste druge Allahu ravnim smatrali. (Medžmu’ fetava,14/ 282 -285).
Ibn Kajjim kaže: Onaj čije srce prekrije: ljubav prema Allahu, spominjanjem Njega, oslonac na Njega i obraćanje Njemu to mu je dovoljno, s tim da te stvari ne čini drugima mimo Njega. A ako to ostavi onda postaje rob prohtjeva i strasti. Onaj ko se okrene od tewhida postaje mušrik, htio on to ili ne, a onaj ko se okrene od sunneta postaje zalutalim novotarom, htio on to ili ne. (Igasetul-lihfan, 1/214).