To je mrtvo srce, beživotno srce (el-kalbul-mejjitu). Ono ne zna ko mu je Gospodar; ne pokorava Mu se na način da izvršava ono što je On naredio; ono Ga ne voli i nije zadovoljno Njime, već ustrajava u prohtjevima i nasladama i onda kad to povlači Njegov gnjev i srdžbu.
Ono ne mari kad postigne ono čemu ga strast i prohtjevi vode, da li je zbog toga njegov Gospodar zadovoljan ili srdit, jer ono obožava nekoga drugog bilo zbog toga što ga voli ili ga se boji ili zbog toga što želi postići njegovo zadovoljstvo i izbeći ljutnju i da bi ga veličalo i bilo mu ponizno.
Kad takvo srce nešto voli, ono to voli zbog strasti koja ga tome vodi, kad mrzi, čini to zbog strasti, i kad daje ili uskraćuje, čini to zbog strasti. Strast mu je preča i draža od zadovoljstva njegova Gospodara. Ona mu je vođa, užitak mu je zapovjednik, neznanje njime upravlja, a nemar mu je leđa. Ono je zavedeno i opijeno strašću i ljubavlju prema prolaznim stvarima. Ono zove Allahu i budućem svjetu odnekud izdaleka, ne obazire se na onoga ko ga savjetuje i slijedi šejtana svakog, prkosnog.
Ovaj je svijet ono što ga ljuti i čini zadovoljnim, a strast ga čini gluhim i slijepim za sve osim za neistinu.
Dolaziti u dodir s osobom koja ima takvo srce jeste bolest, prijateljevati s njom jeste otrov, a boraviti u njenom društvu jeste propast.
Autor: Ibn Kajjim el-Dževzijje, rahimehullah
Iz knjige ‘Šejtanove zamke’, str. 15-16.
