Propis ezana
Ezan je fardi kifaje.[1]
Propis ponavljanja za muezinom
Ponavljanje za muezinom je pritvđeni sunnet po stavu većine islamskih učenjaka. Neki učenjaci, poput Ebu Jusufa i drugih, su stava da je ponavljanje za muezinom vadžib. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Kada čujete poziv (tj. ezan) onda recite ono što govori muezin.” Muttefekun alejhi.[2]
Propis ponavljanja za muezinom putem radija
Ispravno je ponavljati za muezinom putem radija pod dva uvjeta:
Prvi uvjet: Da se ne radi o snimku, jer je od uvjeta ezana da bude sa nijetom, a on nije prisutan kada se radi o snimku.
Drugi uvjet: Da je nastupilo vrijeme namaza u mjestu onoga koji ponavlja za muezinom. Pa ako se uči ezan za podne, a u mjestu onoga koji ponavlja za muezinom nije nastupilo podne, nije ispravno ponavljati za muezinom, jer on nije taj kome se obraća tim ezanom i nije od onih koji se pozivaju na namaz (jer nije nastupilo njegovo vrijeme).
Prekidanje govora kada se čuje ezan
Ko čuje ezan, a on razgovara prekinuće svoj govor i ponavljati za muezinom, tako da ga ništa ne odvrati od ponavljanja za muezinom (ovo kao poželjna ali ne i obavezna stvar zbog predaje Osmana koju smo naveli, op.prev.)
Propis stavljanja prstiju u uši pri učenju ezana
Većina učenjaka je stava da je poželjno staviti prste u uši prilikom učenja ezana, zbog hadisa kojeg bilježi imam Ahmed i Tirmizi, koji ga ujedno ocjenjuje vjerodostojnim, od Ebu Džuhajfe, radijellahu anhu, a on od njegova oca da je rekao: “Vidio sam Bilala kako uči ezan i okreće svoja usta na desnu i lijevu stranu a dva prsta (tj kažiprsta) su mu bila u ušima.”
Druga skupina učenjaka je stava da pomenuta stvar nije propisana zbog slabosti hadisa. Što se tiče pomenute predaje kod imama Tirmizije od Abdur Rezzaka a on od Sevrija, ovaj hadis je došao preko puno puteva u dva Sahiha ali se u ni jednom od njih ne spominje stavljanje prstiju u uši. Tako da je rivajet šaz – izniman.
Što se pak tiče predaje kod Ibn Madže u njenom senedu je Hadždžadž ibn Erta koji je lošeg pamćenja, tako da se njegovo izdvajanje i suprostavljanje drugim ravijama ne može prihvatiti.
Kod imama Buharije je došla predaja od Ibn Omera da je učio ezan spuštenih ruku, i ova predaja je vjerodostojnija kada je argumentovanje u pitanju. Međutim ukoliko bi onaj koji uči ezan stavio prste u uši kako bi sačuvao svoj glas i kako bi se njegov glas čuo što više onda u tome nema prepreke. Isto tako ako bi bio na otvorenom i ezan učio spuštenih ruku, onaj koji je dalje ne bi znao da se uči ezan, gluhi isto tako ne bi znao. Dok kada bi stavio prste u uši onda bi znali da uči ezan. Tada stavljanje prstiju u uši biva znakom učenja ezana i pomenuti postupak u ovakvimn situacijama potpada pod el mesalih el mursele – opće koristi.
Propis spajanja između dva tekbira u jednom dahu (tj. bez prekida)
Spoljašnjost šerijatskih tekstova ukazuje da će mujezin spojiti između dva tekbira (tj. izgovoriti Allahu ekber Allahu ekber bez pravljenja pauze između njih, op.prev.) To je stav većine učenjaka. Druga skupina učenjaka kaže da će izgovoriti Allahu ekber, zatim stati pa potom ponovo izgovoriti Allahu ekber.
Nevevi u svom djelu El Ezkar, što je ujedno mezheb imama Šafije i većine učenjaka, kaže da će se spojiti između dva tekbira, tj. izgovoriti Allahu ekber Allahu ekber odjednom bez pauze između njih, s tim što se neće odugovlačiti pri spajanju ova dva tekbira, jer odugovlačenje nije propisano. Imam Ahmed i skupina učenjaka su osporili temtit pri učenju ezana (tj. odugovlačiti samoglasnik a dižući i spuštajući ton, op.prev.) Kada je imam Ahmed video čovjeka kako odugovlači u ezanu upitao ga je kako se zove. On reče da se zove Muhammed. Imam Ahmed mu tada reče da li bi volio da te neko zove Muhammeeeeeeeeed. Imam Buhari navodi muallek predaju od Omera ibn Abdul Aziza da je rekao nekom čovjeku: “Prouči semh ezan (ezan u kojem nema rastezanja i odugovlačenja) u suprotnom ostavi.”
Okretanje desno i lijevo pri učenju ezana kada se uči preko mikrotfona
Avn ibn Ebi Džuhajfe prenosi od svoga oca da je rekao: “Vidio sam Bilala kako uči ezan i okreće svoja usta na desnu i lijevu stranu a dva prsta (tj. kažiprsta) su mu bila u ušima, dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio u crvenom šatoru.”
U hadisu stoji da se bilal okretao desno i lijevo u prisustvu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, što je dokaz da je takav postupak sunnet prilikom učenja haj’ale (tj. prilikom učenja riječli hajje ales salah i hajje alel felah). Međutim nije pritvrđen način tog okretanja, u smislu da ako bi se mujezin kod riječi hajje ales salah, okrenuo desno zatim kada ponovo izgovori hajje ales salah, okrene lijevo, pa potom kada kaže hajje alel felah okrene desno, pa kada drugi put kaže hajje alel felah, da se okrene lijevo, u tome ne bi bilo prepreke. To zbog toga što sde okretanje u hadisu Bilala spominje općenito bez preciziranja.
Što se pak tiče okretanja desno i lijevo kada muezzin uči preko mikrofona, ispravno je da će se i tada okretati zbog dva razloga:
Prvi razlog: Kako se ne bi zapostavio ovaj sunnet.
Drugi Razlog: Mikrofon prenosi glas pa makar se i muezzin okrenuo desno i lijevo. Ako bi se sebebeom okretanja glas slabije čuo opet ne bi bilo prepreke.
Iz djela: “Fetve o namazu – odabrani stavovi šejha Sulejmana el Ulvana”
Prijevod: Put vjernika
Još fetvi o namazu čitaj ovdje.
Fusnote:
[1] Šejh Abdul Aziz et Tarifi kaže: „Poželjno je čovjeku da prouči ezan pa makar i bio sam, poput toga da se nađe u pustinji pa da prouči ezan pa makar nemao nikoga ko bi klanjao sa njim. Proučiće ezan i ikamet kako je došlo u hadisu Selmana Farisije. Takođe od Selmana se prenosi da je rekao o onome ko je u pustinji: „Ako prouči ezan i ikamet iza njega će klanjati Allahova vojska dokle dopire njegov pogled.“
[2] Šejh Abdul Aziz et Tarifi kaže: „Riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ‘ Kada čujete poziv (tj. ezan) onda recite ono što govori muezzin’, se odnose na poželjnost a ne na obaveznost. Na tome je koncenzus ashaba, radijellahu anhum. Ono što spušta ovu naredbu sa stepena obaveznosti na stepen poželjnosti jeste predaja od Osmana, radijellahu anhu, da je bio na minberu dok je muezin učio ezan, a on je pitao ljude o njihovom stanju. Ovo ukazuje da Osman nije ponavljao za muezinom već da se pozabavio onim što je on vidio da je korist za ljude, te ih je pitao o pijaci, o kupoprodaji i drugim stvarima. Osman je to uradio pred ashabima i ljudi su ga vidjeli dok je on pitao ljude u prvom safu od odabranih ashaba (i niko mu od ashaba nije osporio takav postupak, što ukazuje da su oni bili složni da je ponavljanje za muezinom poželjno, a ne obavezno, jer da je bilo obavezno neko bi osporio Osmanu, radijellahu anhu, njegov postupak. Op.prev.)
