Citati šejhul-islama Ibn Tejmije rahimehullahu te'ala:
1. Kaže šejhul-islam Ibn Tejmije, rahimehullahu te'ala: ”Pa kada je aslud-din – a din je islam – jedan, bez obzira na različitost šerijata, a Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, kaže u vjerodostojnom hadisu: ”Nama vjerovijesnicima vjera je ista (jedna).
Poslanicu su braća različitih majki, a ja sam najpreči Isa'a ibn Merjema, između mene i njega nije bilo Poslanika.” Dakle vjera im je jedna, a to je obožavanje Allaha jedinog koji nema druga. I Allah se obožava u svakom vremenu shodno onome što je naređeno u tom vremenu i to predstavlja dini islam u tom vremenu.” (Iktidaus-siratil mustekim 1/455).
2. Na drugom mjestu u pomenutoj knjizi kaže: ”Mi smo samo ukazali na najvažnije mesele i ukazali na ciljeve Šerijata i ono što je u njemu (tj. Šerijatu) od ihlasud-dini lillah (iskreno ispovijedanje vjere Allahu ) i obožavanje Njega jedinog koji nema druga, i ono što Šerijat sadrži od sprječavanja stvari koje vode širku. A to je aslud-din i suština dina murselina (poslanika) i tevhid Gospodara svih svjetova.” (Iktidaus-siratil mustekim 1/459).
3. I kaže isto tako rahimehullahu te'ala: ”Obožavanje Allaha jedinog koji nema druga je aslud-din i to je tevhid kojim je Allah poslao poslanike i objavio knjige. Pa tako kaže Uzvišeni:
واسأل من أرسلنا من قبلك من رسلنا أجعلنا من دون الرحمن آلهة يعبدون
”Pitaj one koje smo prije tebe poslali od naših poslanika da li smo naredili da se mimo Milostivog druga božanstva obožavaju.” (Zuhruf 45) I kaže Uzvišeni:
ولقد بعثنا في كل أمة رسولا أن اعبدوا الله واجتنبوا الطاغوت
” Mi smo svakom ummetu Poslanika poslali Allaha obožavajte a taguta se klonite.”
I kaže Uzvišeni:
وما أرسلنا من قبلك من رسول إلا نوحي إليه أنه لا إله إلا أنا فاعبدون
” Mi nijednog poslanika prije tebe nismo poslali a da mu nismo objavili: Drugog boga osim mene nema, zato Mene obožavajte.” (Medžmu'ul fetava 3/397).
4. I kaže: ”A riječi Uzvišenog:
أمر بى بالقسط وأقيموا وجوهكم عند كل مسجد وادعوه مخلصين له الدين
” Moj Gospodar naređuje pravdu (kist). Svoja lica upravite njemu kod svakog namaza i molite ga iskreno mu ispovijedajući vjeru ”, su naredba na pravdu (tj. da se čini pravda) zajedno sa tevhidom koji znači obožavanje Allaha jedinog koji nema duga a to je aslud-din, a oprečno njemu je grijeh koji se ne oprašta. Kaže uzvišeni:
إن الله لا يغفر أن يشرك به ويغفر ما دون ذلك لمن يشاء
”Allah neće oprostiti da mu se širk čini, a oprostit će druge grijehe mimo toga onome kome on bude htio.” I on je (tj. taj tewhid koji je aslud-din) vjera kojom je Allah poslao sve poslanike i njime poslao poslanike svim ummetima, kaže Uzvišeni ( u prijevodu značenja): ” Mi nijednog poslanika prije tebe nismo poslali a da mu nismo objavili : Drugog boga osim mene nema, zato Mene obožavajte.”( Medžmu'ul fetava 18/159).
Citati uleme Nedžda
A) Šejhul islam Muhammed ibn Abdul Vehhab
1. Šejh Muhammed ibn Abdul-Vehhab prenosi potvrdno jednu od gore spomenutih definicija šejhul-islama gdje kaže: ”Obožavanje Allaha jedinog koji nema druga je aslud-din i to je tewhid kojim je Allah poslao poslanike i objavio knjige.” (Mufidu el mustefid fi hukmi tariki et-tewhid).
2. Kaže isto tako: ”Aslul hanifijje (pod hanifijje se misli na dini islam jer poslanik kaže da je Poslat sa hanifijje – čistom vjerom) je obožavanje Allaha Jedinog koji nema druga i klonjenje širka. Kao što kaže Uzvišeni ( u prijevodu značenja): ”Allaha obožavajte i nemojte mu širk činitii.” (En-Nisa’, 36).
B) Abdullah sin šejha Muhammeda ibn Abdul Vehhaba
I on također prenosi riječi šejhul-islama Ibn Tejmije: ”Obožavanje Allaha Jedinog je aslud-din i to je tewhid kojeg je Allah naredio poslanicima i radi kojeg je objavio knjige. Kaže Uzvišeni: ”Mi smo svakom ummetu Poslanika poslali Allaha obožavajte a taguta se klonite.” I kaže Uzvišeni: ”Mi nijednog poslanika prije tebe nismo poslali a da mu nismo objavili: Drugog boga osim mene nema, zato Mene obožavajte.” (Durer 10/257).
C) Abdur-Rahman ibn Hasen
Kaže rahimehullahu te'ala: ”Ihlasul ibadeti lillah – iskreno obožavanje Allaha je aslu dinil islam kojim je Uzvišeni poslao poslanike i objavio knjige. To je tajna stvaranja . Kaže Uzvišeni svom Poslaniku:
قل إنما أمرت أن أعبد الله ولا أشرك به إليه أدعوا وإليه مآب
”Reci meni je naređeno da samo Allaha obožavam i da mu širk ne činim. Njemu pozivam i Njemu je povratak.” (R'ad, 36). i kaže:
ومن يسلم وجهه إلى الله وهو محسن فقد استمسك بالعروة الوثقى
”Ko svoje lice preda Allahu i muhsin je taj se drži za najčvršću sponu.” (Lukman 22). Predanost lica znači iskrenost u djelima javnim i tajnim i njihovo posvećivanje Allahu. To je tewhidul uluhijje, i tewhidul ibade i tewhida kasda i irade. Ko tako postupa taj se drži za najčvršću sponu a to je la ilahe illallah. Jer njena suština – pojam, ukazuje na negaciju širka i odricanje od njega i iskreno činjenje ibadeta jedinom Allahu. I to je značenje riječi halila Ibrahima, alejhisselam:
إني وجهت وجهي للذى فطر السموات والأرض حنيفاً وما أنا من المشركين
”Ja sam svoje lice okrenuo onome ko je stvorio nebesa i zemlju. I ja nisam od onih koji su mušrici.” (Durer 2/228).
I kaže isto tako: ”Iz ovih hadisa postaje jasno da je spašena skupina od njih 73 ona koja se drži Allahove knjige i sunneta Njegova Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem, i koja radi po Allahovoj knjizi iskreno mu čineći ibadet i slijedeći Poslanika. Jer aslu dinil islam jeste da se samo Allah obožava i da se ne obožava osim onim što je propisao.” (Resail ve fetava šejh Abdur-Rahman ibn Hasen).
D) Abdullah ibn Abdul-Latif i Muhammed ibn Abdul-Latif
1) Kaže: ”A aslu-din je spoznaja Allaha i njegova tevhida i obožavanje Njega. Radi ibadeta je i stvorio stvorenja . Kaže Uzvišeni:
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اتَّقُوا اللَّهَ حَقَّ تُقَاتِهِ وَلا تَمُوتُنَّ إِلاّ وَأَنْتُمْ مُسْلِمُونَ
”O vjernici! Bojte se Allaha iskrenom bogobojaznošću i ne umirite osim kao muslimani.” (Durer 14/283).
E) Fejsal ibn Turki, Abdur-Rahman ibn Hasen, i Ali ibn Husejn
Kažu, Allah im se smilovao, nakon što su spomenuli obavezu činjenja ibadeta samo Allahu i par ajeta koji govore o tome: ”Iskreno obožavanje Allaha je aslud-din bez kojeg Allah ne prima vjeru. Kaže Uzvišeni:
فَاعْبُدِ اللَّهَ مُخْلِصاً لَهُ الدِّينَ أَلا لِلَّهِ الدِّينُ الْخَالِصُ
”Zato Allaha obožavaj iskreno mu ispovijedajući vjeru. A Allahu pripada iskreno ispovijedanje vjere.” Zumer 2-3. A u vjerodostojnom hadisu stoji:
حق الله على العباد أن يعبدوه ولا يشركوا به شيئا
”Allahovo pravo kod njegovih robova jeste da ga obožavaju i da mu širk ne čine. ” (Durer 14/136).
F) Abdul-Latif ibn Abdur-Rahman ibn Hasen
U odgovoru Irakiju šejh Abdul-Latif ibn Abdur-Rahman kaže: ”Na obožavanje Allaha Jedinog koji nema druga, posvećivanje dove samo Njemu, i traženje onoga što ne može učiniti osim On, ukazuju nebeske knjige i na tome je složna dava svih poslanika i to je aslud-din i njegov temelj, ne može biti derogiran niti ograničen.” Nakon toga šejh je spomenuo par ajeta u kojima Uzvišeni negira mušricima njihovo obožavanje kipova pored njihova priznanja da je Allah taj koji stvara i daje opskrbu pa nakon toga kaže: ”Pogledaj ove i njima slične ajete i pogledaj ono na što oni ukazuju od specifičnosti i zasebnosti Uzvišenog u pogledu stvaranja i opskrbe koji predstavljaju osnovu stvorenja i sebeb njihova opstanka. Pogledaj kako ovim ajetima Uzvišeni navodi dokaz obaveznosti činjenja ibadeta, pokornost i iman u Njega.” (Durer 12/210).
I kaže isto tako: ”Osnova islama i njegov temelj jeste da se ne obožava niko drugi osim Allaha i da se ne obožava osim onim što je propisao . A ovaj (tj. Davud ibn Džirdžis) je najveći neznalica po pitanju ove osnove.” Zatim je šejh nastavio sa odgovorom na optužbe ovog čovjeka na račun sljedbenika tewhida. Tuhfetu et-talibi vel dželis fi kešfi šubehi Davud ibn Džirdžis
I kaže isto tako u pomenutoj knjizi: ”A prethodilo je da je aslul islam obožavanje Allaha Jedinog koji nema druga i ciljanje samo njega kasdom (namjerom) i talebom (htjenjem). Priznavanje tewhida er-rububijje nije dovoljno da bi čovjek bio srećan i spašen, niti će čovjek biti musliman sve dok ne obožava samo Allaha i odrekne se nidova i božanstava koji se obožavaju mimo Njega.” (Tuhfetu et-talibi vel dželis fi kešfi šubehi Davud ibn Džirdžis).
G) Abdullah ebu Betin
Nakon što je spomenuo stanje mušrika i njihovo posvećivanje ibadeta svojim božanstvima da bi ih oni približili Allahu, šejh Ebu Betin kaže: ”Pa je Allah poslao njegova Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem, da im zabrani ovaj širk i da ih pozove u tewhidul ibade (da se samo Allahu čini ibadet), a to je dava svih vjerovijesnika od prvog do posljednjeg. Kaže Uzvišeni: ”Mi smo svakom ummetu Poslanika poslali: Allaha obožavajte a taguta se klonite.” I kaže Uzvišeni ( u prijevodu značenja): ”Mi nijednog poslanika prije tebe nismo poslali a da mu nismo objavili: Drugog boga osim mene nema , zato Mene obožavajte.” (Enbija, 25). Radi ove osnove (tj. obožavanje Allaha) je Allah stvorio ljude i džine. Uzvišeni kaže ( u prijevodu značenja):
”A ljude i džine sam stvorio da bi mi ibadet činili.” (Zarijat, 56). pa kada je jasno da je ovo osnova svih osnova znamo zasigurno da Allah neće ovu stvar ostaviti nejasnom, već mora biti jasna bez postojanja ikakve nejasnoće, jer je to aslud-din i njegova spoznaja je farz svakom muslimanu koji je mukellef i u njemu taklid – slijepo slijeđenje nije dozvoljeno.” (Dahdu šubuhatin ala et-tewhid min suil fehmi li selaseti elehadis).
H) Sulejman ibn Abullah ibn Muhammed ibn Abdul Vehhab
Kaže, rahimehullahu te'ala: ”Asluddin i njegov stub jeste iskreno obožavanje Allaha u svim vidovima ibadeta.” (Et-Tewdihu an tewhidi el-Hallak fi dževabi ehlil Irak).
I) Neko od uleme Nedžda
Kaže neko od njih (tj. uleme Nedžda – tako stoji u Dureru bez spominja o kom šejhu je riječ): Uzvišeni vas je u svojoj knjizi podstakao na iskrenost u ibadetu Njemu Uzvišenom koji nema druga, i obavijestio vas je da djelo neće biti primljeno osim ukoliko bude iskreno u Njegovo ime. Kao što kaže Uzvišeni ( u prijevodu značenja): ”Mi smo ti objavili knjigu po istini zato Allaha obožavaj iskreno mu ispovijedajući vjeru. A Allahu pripada iskreno ispovijedanje vjere.” (Zumer, 2-3). I kaže Uzvišeni ( u prijevodu značenja): ”Reci: Allaha obožavam iskreno mu ispovijedajući vjeru” (Zumer, 14). I kaže: ”A nije im naređeno osim da Allaha obožavaju iskreno mu vjeru ispovijedajući, da namaz obavljaju i zekat daju, a to je ispravna vjera.” (Bejjine 5).
I naredio vam je da samo njemu činite ibadet a zabranio vam je da mu širk činite, pa kaže Uzvišeni: ”Reci: Meni je naređeno da Allaha obožavam i da mu širk ne činim. Njemu pozivam i Njemu je povratak.” (R'ad, 36). Ovo je aslud-din i esasul milleti (osnova milleta) po kojem svako mora raditi. On je dava svih poslanika, radi njega je Allah stvorio sva stvorenja, kao što kaže Uzvišeni: ”A džinne i ljude sam stvorio da bi Me obožavali.” (Zarijat, 56), (Durer 14/543,544).
Na kraju ovih citata ostaje da samo ukažemo da nema kontradiktornosti između definicija jednog dijela uleme u kojem se spominje samo ibadet Allahu i definicije drugog dijela uleme u kojem pored obožavanja Allaha spominju klonjenje od širka. Ove definicije nisu kontradiktorne već pojašnjavaju jedna drugu, jer se iz govora one uleme koja aslud-din definiše kao obožavanje Allaha podrazumijeva kljonjenje širka, jer se djelo u kojem ima širka ne naziva ibadetom. Zato šejh Abdullah Ebu Betin, rahimehullahu te'ala, kaže: ”U ibadetu ne smije biti širka i ukoliko se on nađe onda se to više ne naziva ibadetom.” (Durer 2/303).
I kaže šejh Abdul-Latif ibn Abdur-Rahman: ”Kada se širk pomiješa sa ibadetom pokvari ga i poništi. Djelo se ne naziva ibadetom osim uz tewhid.” (Durer 2/318).
Pripremio: Idriz ebu Usame
Preuzeto sa: www.stazomislama.com
