U ovoj meseli postoji dva mišljenja:
Prvo mišljenje – da je Bismila od Fatihe, što je stav imama Šafije, a i u većini odštampanih Mushafa stoji tako. Stoga oni koji je smatraju da je Bismila od Fatihe su stava da se i bismila treba učiti naglas (tj. u namazima u kojima se uči naglas). Ovo se takođe prenosi od Ebu Hurejre, radijellahu anhu.
Drugo mišljenje – da bismila nije ajet od Fatihe niti od Kur'ana, osim u suri Neml. Kao dokaz navode hadis Ebu Hurejre, radijellahu anhu, u kojem stoji da je Uzvišeni rekao: „Podijelio sam namaz između mene i moga roba na dva dijela, a Mome robu pripada ono što traži. Pa kada rob kaže: Hvala Allahu Gospodaru svih svjetova, Uzvišeni Allah kaže: Hvali me Moj rob…“
Pa je Uzvišeni prvo spomenuo Elhamdu lillahi rabil alemin, a nije spomenuo Bismilu, što jasno ukazuje da bismila nije ajet od Fatihe, iako se danas u Mushafima svrstava kao prvi ajet. Da je Bismila ajet od Fatihe bilo bi propisano da i nju učimo naglas. Stoga se ja čudim onima koji je smatraju ajetom od Fatihe a ne uče je naglas. Onaj ko je smatra ajetom Fatihe neka je uči naglas, zašto bismilu uči u sebi?¹
Iz djela: “Fetve u Namazu – odabrani stavovi šejha Sulejmana el Ulvana”
Prijevod: Put vjernika
Fusnota:
1 Šejh Abdul Aziz et Tarifi kaže: „Ne postoji ni jedan vjerodostojan hadis o tome da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio bismilu na glas.
