Da li će muezin proučiti zikr poslije ezana?
U hadisima se ne prenosi ništa posebno u vezi toga, stoga su se učenjaci razišli na tri mišljenja:
Prvo mišljenje: Da će muezin proučiti zikr poslije ezana. Ovo je stav džumhura (većine učenjaka).
Drugo mišljenje: Da će muezin kada uči ezan ponovaljati u sebi. (pa kada na primjer kaže hajje ales salah, reći će u sebi la havle ve la kuvvete illa billah) Ovaj stav je pogrešan i nema osnove.
Treće mišljenje: Da muezin neće učiti ništa od zikra jer on ima nagradu poput onoga ko je proučio zikr. Ovo je spomenuo Kastalani i još neki učenjaci.
Ispravno je raditi po stavu džumhura, pa će tako muezin kada završi sa ezanom donijeti salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zbog hadisa Amra ibnul Asa, koji kaže da je čuo Allahobog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: “Kada čujete muezina da uči ezan govorite ono što on govori, zatim donesite salavat na mene, jer ko donese jedan salavat na mene Allah donese na njega deset salavata. Nakon toga, tražite od Allaha za mene vesilet, to je posebno mjesto u Džennetu koje priliči samo jednom Allahovom robu. Nadam se da ću to biti ja. Ko zatraži za mene vesilet biće mu dozvoljen šefa’at.” Hadis bilježi Muslim.
Potom će reći:
أشهد أن لا إله إلا الله وحده لا شريك له و أن محمدًا عبده و رسوله ، رضيت بالله ربًا، وبمحمد رسولًا وبالإسلام دينًا
„Svjedočim da nema drugog boga sem Allaha Jedinog Koji nema druga, i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i poslanik. Zadovoljan sam Allahom kao Gospodarem, Muhammedom kao poslanikom i islamom kao vjerom.“ Hadis bilježi Muslim.
Potom će proučiti dovu:
اللهم رب هذه الدعوة التامة والصلاة القائمة آت محمدا الوسيلة والفضيلة وابعثه مقاما محمودا الذي وعدته
„Allahu moj, Gospodaru ovog cjelovitog poziva i namaza koji se upravo uspostavlja, podari Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, veliki stepen u Džennetu i posebno dobro i uzdigni ga na najviše mjesto, koje si mu obećao.“ Hadis bilježi Buhari.
Kada će onaj koji prati muezina reći: reditu billahi rabba ve bil islami dina (zadovoljan sam Allahom kao Gospodarem i islamom kao vjerom)
Postoje dva stava islamskih učenjaka:
Prvi stav: Da će to reći kada muezin prouči. Ešhedu enne Muhammeden resulullah
Drugi stav: Da će to reći nakon što muezin završi sa ezanom.
Razlog radi kojeg su se učenjaci razišli u ovoj meseli jeste taj što su ravije koje prenose hadis spomenuli da se ove riječi (reditu billahi rabba ve bil islami dina) trebaju izgovoriti nakon tešehhuda, pa su se učenjaci razišli na koji se tešehud cilja, da li se cilja na tešehud ešhedu en la ilahe illallah, ešhedu enne muhammeden resulullah, ili se pak cilja na tešehud na kraju ezana (tj. nakon riječi la ilahe illallah). Ono što se može zaključiti iz svih puteva rivajeta koji se prenose,a pogotovo kada se u obzir uzme rivajet Ebu Avane u Mustahredžu, jeste da se ove riječi trebaju izgovoriti nakon riječi muezina ešhedu enne muhammeden resulullah. Ovaj stav je jači od stava učenjaka koji kažu da se pomenute riječi trebaju izgovoriti nakon ezana.
Što se pak tiče rivajeta kod imama Muslima on ne precizira da li se riječi reditu billahi rabba ve bil islami dina uče poslije riječi ešhedu enne muhammeden resulullah, ili poslije riječi la ilahe illallah. Rivajet Ebu Avane je jasniji i precizniji od rivajeta ibn Huzejme u njegovom Sahihu, jer u rivajetu Ibn Huzejme stoji da se trebaju reći poslije tešehhuda, što je upravo i dovelo do razilaženja među učenjacima na koji se tešehhud cilja.
Onaj ko zastupi stav da se pomenute riječi trebaju reći poslije ezana ima svoj idžtihad.
Kakav je propis dodatka Inneke la tuhliful mi'ad (Ti, doista ne pronevjeravaš obećanje Svoje) na kraju dove koja se uči poslije ezana?
U hadisu Džabira kod imama Buharija stoji: „Ko čuje poziv (ezan) pa potom kaže:
اللهم رب هذه الدعوة التامة والصلاة القائمة آت محمدا الوسيلة والفضيلة وابعثه مقاما محمودا الذي وعدته
‘Allahu moj, Gospodaru ovog cjelovitog poziva i namaza koji se upravo uspostavlja, podari Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, veliki stepen u Džennetu i posebno dobro i uzdigni ga na najviše mjesto, koje si mu obećao’ – imat će moj šefat na Sudnjem danu.“
Što se tiče rivajeta inneke la tuhliful miad, na kraju ove dove, njega bilježi Bejheki od Muhammeda ibn Aufa, on od Alije ibn Ajjaša, on od Šuajba ibn Ebi Hamze, on od Ibn Munkedira, on od Džabira a on od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ovaj hadis je prenijelo više od 11 hafiza hadisa, svaki od njih je pouzdaniji od Muhammeda ibn Aufa, a od tih hafiza su imam Buhari, imam Ahmed, Ali ibn Medini i drugi. Svi oni su prenijeli ovaj hadis (o dovi poslije ezana) putem Alije ibn Ajjaša i niko od njih nije spomenuo dodatak inneke la tuhliful miad. Stoga je ovaj dodatak šaz – izniman, nije vjerodostojno potvrđen od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i zato ga ne treba učiti niti raditi po njemu.
Iz djela: “Fetve o namazu – odabrani stavovi šejha Sulejmana el Ulvana”
Prijevod: Put vjernika
Još fetvi o namazu čitaj ovdje.
