Prije svega mora da znamo da nijedan od imama koji je prihvaćen od ehli sunneta, nije namjerno uradio nešto suprotno riječima Poslanika sallalahu alejhi ve sellem, i svi se oni slažu da je obavezno slijeđenje Sunneta i složni su da mišljenja i stavovi svakog od njih mogu da se prihvate ili odbiju.
Povodi razilaženja
- Da hadis nije došao do njega, a do koga nije došao neki hadis taj nije dužan da radi ono što hadis propisuje. Ovo je najčešći povod, jer poznavanje svih hadisa nema niko.
Allahov Poslanik sallalahu alejhi ve sellem je govorio, izdavao fetve, presuđivao ili radio nešto, te su ga ljudi koji su bili u njegovoj sallalahu alejhi ve sellem blizini slušali. Među njima ima onih koji su čuli i onih koji nisu čuli i onda su se jedan od drugih razlikovali; npr: Ebu Bekr koji se nije odvajao od Poslanika sallalahu alejhi ve sellem ni na putu ni kod kuće, pa kad je Ebu Bekr upitan o nasljedstvu nene rekao je: „Ti nemaš nikakvog dijela ni po Kur'anu ni po Sunnetu, ali ipak sačekaj da upitam ljude, pa su ustali ljudi koji su posvjedočili da je Poslanik sallalahu alejhi ve sellem neni dao šestinu ostavštine.“ (Ebu Davud)
Što se tiče onih koji su posvjedočili nijedan od njih nije dostigao Ebu Bekra, a uprkos tome su znali nešto što on nije ili npr.: Umer nije znao za propis ulaska u kuću sve dok ga nije obavjestio Musa el Eš'ari o tome. Ebu Se'id radijellahu anhu prenosi, pa kaže: „Sjedio sam u sijelu ensarija,“ pa dođe Ebu Musa i reče: „Tražio sam od Umera dozvolu tri puta, ali me je on odbio,“ a čuo sam Poslanika sallalahu alejhi ve sellem kako kaže: „Kada neko od vas traži dozvolu za ulazak tri puta pa mu se ne dozvoli, neka se vrati,“ pa je Umer čuvši to rekao: „Donijet ćeš mi dokaz za ovo ili će te boliti i leđa i stomak od udaraca“ te je rekao: „Ima li neko među vama da je čuo ovo?“ – pa je Ubejj ibn Ka'b rekao:“ Uz tebe neće biti osim najmlađi u grupi, a ja sam bio najmlađi.“ Kaže Ebu Se'id pa sam otišao sa njim i obavjestio Umera da je Resul to rekao, a Umer je kazao:“Ja tebe ne optužujem, nego ne želim da ljudi olahko prihvataju prenošenje hadisa.“
- Da je do određenog čovjeka (alima) dospio hadis, međutim, on ga nije smatrao ispravnim, bilo da mu je sened prekinut ili da je jedan od prenosioca nepoznat ili je optužen da ima mahana ili da ima loše pamćenje.
- Da je hadis došao do njega, međutim on ga je zaboravio, kao što bilježi Muslim da je Umer radijellahu anhu upitan o čovjeku koji se odžunupi na putovanju, pa je Umer rekao: „Neka ne klanja dok ne nađe vode, pa je Ammar ibn Jasir rekao: „Vladaru pravovjernih, zar se ne sjećaš da smo bili kod deva, pa smo se odžunupili, pa sam se ja uvaljao u pjesak, a ti nisi klanjao, pa smo to spomenuli Poslaniku sallalahu alejhi ve sellem, pa je tada rekao: „Dovoljno je bilo ovo (uzeo je tejemum, udarajući rukama pijesak),“ pa je Umer rekao: „Boj se Allaha o Ammare,“ pa Ammar reče: „Neću govoriti ako ne želiš,“ pa reče Umer: „Ti ćeš snositi odgovornost za ovo.“
- Nepoznavanje pojedinih izraza, termina koji se nalaze u hadisu, pa ih učenjaci različito prihvataju zbog toga.
- Kontradikcija u vanjskom viđenju sa nekim drugim dokazom, što ukazuje na slabost tog hadisa, derogaciju ili tumačenje na jedan drugi način.
Iz risale Fikh i usuli-fikh
