Turski ‘Bayraktar TB-2’ je trenutno najtraženija bespilotna letjelica u svijetu, a naručile su ga ili pokazale interes za njega desetine država.
Planovi za nabavku turskih bespilotnih letelica stavili bi Srbiju među među nekoliko balkanskih zemalja sa ozbiljnim mogućnostima za avio izviđanje najnovije generacije. Ipak, turski “Bayraktar TB-2” je trenutno najtraženija bespilotna letelica u svetu, a predsednik Aleksandar Vučić navodi da je “Srbija stala u red za kupovinu”.
Prilikom nedavne posete turskog predsednika [Recepa Tayyipa] Erdogana Beogradu izražena je i spremnost da projekat kupovine ovih dronova umesto “desetina miliona eura, vredi skoro stotinu miliona”.
Imajući u vidu da je cena jedne ovakve letelice, u zavisnosti od opreme i mogućnosti, u rangu pet do šest miliona dolara, to znači i da je Srbija spremna na nabavku barem dvadesetak “Bayraktara”.
Rat u Ukrajini kao sajam naoružanja
Iako se “Bayraktar TB-2” razvijao više od jedne decenije, te je više puta prikazivan na specijalizovanim izložbama i avio mitinzima širom sveta, stručna javnost je ove dronove smatrala “prvom generacijom” letelica, razvijanih po ugledu na američke, kineske i izraelske dronove koji lete već par decenija. A onda je počela ruska agresija na Ukrajinu, i “Bayraktar” se pokazao kao ključno oružje ukrajinskih snaga bezbednosti, naročito protiv ruskih oklopnih vozila, tenkova i lakih transportera, kao i položaja protivvazdušne odbrane.
“Bayraktar TB-2” dronovi su za samo tri dana, u periodu od 31. avgusta do 2. septembra u Ukrajini uništili čak 26 ruskih vozila, od kojih osam tenkova. Uništeno je i desetak oklopnih vozila BMP, te motorizovane haubice SAU i “Akacija”. Jedan od ovih dronova je poklon Litvanije – u julu mesecu je Ukrajina dobila najnoviju verziju drona TB-2, za koji su sredstva prikupljena od strane litvanskih građana putem interneta (crowdfunding).
Sam “Bayraktar TB-2” spada u grupu MALE letelica (Medium Altitude Long Endurance), što znači da je dizajniran sa fokusom na dužinu trajanja leta i što većom razornom moći na metu. Zbog ovoga, “Bayraktar” leti na srednjim visinama do sedam kilometara. Poboljšana verzija ovog drona (koja leti iznad Ukrajine), ima EOC mogućnosti (Ehnanced operational Ceiling, poboljšane operativne mogućnosti), sa maksimalnim dometom od 200 nautičkih milja, ili gotovo 400 kilometara, u zavisnosti od tipa terena, visine i vrste oružja koje nosi. Ovo je uslovljeno i komunikacijskim dometom sa baznom stanicom, koji iznosi oko 300 kilometara, opet uslovljenim vrstom terena, kao i vremenskim prilikama. Budući da dron ima jedan, centralno montirani motor “Rotax 912-iS”, sa propelerom promenljive geometrije, to mu omogućava da leti i uslovima jakog unakrsnog vetra, te loših vremenskih uslova (kiša, sneg). Ovo je i velika prednost u odnosu na slične dronove drugih proizvođača, budući da većina njih nije u stanju da leti bez komunikacije sa baznom stanicom.
Bayraktar ima i MSC softver za kontrolu leta, te u slučaju gubitka veze sa komandnom stanicom, dron sam nastavlja unapred programiranu misiju, te se nakon toga vraća na aerodrom sa koga je poleteo. Sam sistem kontrole je trostruki, što znači da i sama bazna stanica i kompjuteri u njoj mogu samostalno da navode letelicu, čak i bez prisustva ljudi. Dalje, sami kontrolni uređaji na letelici imaju sistem “samoprovere” u odnosu na programiranu putanju i misiju, pa su samim tim i otporni na elektronsko ometanje sa zemlje ili iz vazduha. “Bayraktar TB-2” koji se trenutno proizvodi ima i dodatni sensor fusion sistem, koji omogućava da letelica “bude svesna” svog okruženja i stanja na bojištu, koristeći kombinaciju informacija sa više senzora, te navođenje putem GPS satelita.
“Bayraktar TB-2” je najsličniji američkom dronu “Reaper MQ-9”. Iako američka verzija može da nosi više naoružanja, kao i neke vrste specijalizovanih bombi, cena je od šest do osam puta veća. Takođe, MQ-9 nema toliko dobre karakteristike leta u otežanim uslovima, a u realnim sukobima je leteo samo u Iraku i Avganistanu, te kao letelica za izviđanje u Indijskom okeanu.
Ruski, kineski, izraelski odgovor
Ruska kompanija “Kronstadt” već pet godina proizvodi dron “Orion” koji je takođe vrlo sličan TB-2. Iako ima nešto veći domet, ima i daleko manje senzora (mogućnosti izviđanja), te manje opcija za razna oružja. “Orion” ima i nove verzije, nazvane “Sirius” i “Helios”, prevashodno namenjene izvozu.
Svetska javnost je ove letelice prvi put videla na rusko-beloruskoj zajedničkoj simulaciji “Zapad” u septembru prošle godine. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naveo je početkom godine da je “Orion” imao i 39 borbenih misija u Siriji. Do sada je u Ukrajini letelo šest “Orion Helios” dronova, od kojih su dva oborile ukrajinske snage, 7. i 10. aprila.
Kineska kompanija “Chengdu AIG” od 2017. godine proizvodi dron “Wing Loong 2” koji je dosta karakteristika “pozajmio” od američkog MQ-9 “Reaper”.
Kineska armija koristi verziju GJ-2 sa mogućnošću laserskog navođenja na metu, te radarskog skeniranja terena (LiDAR). Izvozna varijanta 2H nema ove mogućnosti, te ima za 120 kilometara manji domet. Kineska obalska straža koristi sličnu verziju ovog drona, ali opremljenu sa SAR radarom za pretraživanje terena. Takođe, ova verzija ima i sistem za “pojačavanje” signala i elektronskih komunikacija. Zbog ovoga, kao i niske cene održavanja, “Wing Loong 2” se trenutno koristi i u Alžiru, Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Libiji, Maroku i Pakistanu.
Izraelska kompanija “Israel Aerospace Industry” takođe ima svoj model drona ove klase. Nazvan “Heron”, ovaj dron je u borbenom okruženju možda i najsličniji turskom TB-2. Proizvodi se od 2014. godine, a do sada je izvezen u Brazil, Azerbejdžan, Kanadu, Nemačku, Grčku i Indiju. “Heron” (i njegove podvarijante “Super-1” i “Machatz-1”) imaju manji dolet od “Bayraktara” (do 250 kilometara), ali imaju snažniji motor koji im omogućava veće jurišne brzine. Slično proizvodima iz konkurentskih kompanija, “Heron” može da leti i samostalne misije do 1.000 kilometara udaljenosti, navođen satelitom ili sopstvenim senzorima, i da provede do 50 sati u vazduhu. Zanimljivo je i da sama Turska koristi nekoliko ovih dronova, ali modifikovanih za njihove potrebe. Tursko vazduhoplovstvo je dodalo sistem “Asel-FLIR 300T” koji omogućava pretragu terena i biranje meta na osnovu toplotnog otiska.
Značajno unapređenje za Srbiju
Nabavka “Bayraktara” bi za Vojsku Srbije značila i potpuno nove mogućnosti za izviđanje iz vazduha, mapiranje i prikupljanje informacija sa terena (A-SIGINT). U teoriji, kada bi nekoliko TB-2 bilo stacionirano na aerodromu blizu Beograda, sa svojim dometom bi bez problema pokrivali celu Vojvodinu, te kompletnu centralnu Srbiju. Kada bi bili stacionirani blizu Niša, pokrivali bi ceo prostor Kosova, južne Srbije, te (teorijski) i delove Albanije i Severne Makedonije.
Treba reći i da dronovi TB-2 sa svojim optičko-elektronskim sistemima mogu da budu nezamenljiva pomoć i u slučaju prirodnih katastrofa (zemljotresi, šumski požari i poplave), kao i u slučajevima borbe protiv terorizma, šverca narkotika i krijumčarenja ljudi.
Haluk Bayraktar, osnivač i predsednik kompanije koja proizvodi TB-2, naveo je u junu da njegova kompanija ima već naručene letelice za najmanje naredne tri godine. “Trenutno smo u mogućnosti da proizvodimo samo 20-ak ‘Bayraktar TB-2’ dronova mesečno”, rekao je.
Iako su planirana dalja proširenja proizvodnje, zbog velikog broja komponenti koje proizvode treće kompanije (a te komponente su takođe veoma tražene na svetskom tržištu), nije moguća mosovnija proizvodnja ovih dronova (američki “General Atomics” je za deceniju i po uspeo da proizvede samo 300 primeraka MQ-9 dronova).
Zvanični ugovori su tajna, ali iz javno dostupnih informacija se zna da su “Bayraktar” dronove do sada naručile Albanija, Bangladeš, Bugarska, Finska, Indonezija, Kazahstan, Oman, Nigerija, Rumunija i Slovačka. Interesovanje postoji i od Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Letonije, Litvanije, Mađarske i Poljske.
