Ovo je reprint članka objavljenog na portalu Put vjernika prije 10 godina, decembra mjeseca 2008. godine.
Žali se brat Jusufu: “Šejh, u ratu sam imao susret sa četnikom gdje smo pucali jedan na drugog i ja sam ga ubio i od tada ne spavam mirno”, na što mu Jusuf reče: “Treb'o si pustiti da on tebe ubije, mirno bi spav'o!”
Na jednom od predavanja šejh je bio upitan: “Ja imam ime pa bih volio da mi kažeš je li ispravno?”
A šejh ga upita:”Kako se zoveš?”
Ovaj odgovori: “Jasmin Lošić!” Jusuf mu reče: “La, mijenjaj prezime!”
Dok smo se vozili kroz Sarajevo u velikoj gužvi sustiže nas policajac na biciklu i kao da nam hoće nešto reći. A Jusuf otvori prozor i reče mu: “La, ko je tebe degradirao? Zar ne vidiš da su svi u autu?” Policajac se zbuni i ostade bez riječi iza nas.
Pita ga brat: “Šejh imam pet krava, ali moram da unajmim sijeno, pa mi reci nešto o toj mes'eli.” Šejh ga nakon dužeg odgovora upita: “Imaš li puno problema oko toga?” Na što će ovaj: “Imam, ja šta! Moram naći travu, dolazi zima…” Jusuf mu odgovori: “La, dadni nekome jednu kravu u hajr i imaćeš manje problema!”
Jedne prilike dok smo ulazili u crkvu da pozivamo u islam, na vratima se Jusuf obrati jednom bratu: “La, šejh, ulazi lijevom nogom!”
Zaustavila nas policija i šejh Jusuf im daje vozačku dozvolu Saudijske Arabije. Policajac je okretao vozačku na sve strane i ne zna odakle da počne da čita, pa na kraju reče: “Ja ovdje ništa ne razumijem!” Kaže Jusuf njemu: “I ne treba da razumiješ.” “Dobro” – reče mu policajac – “hoćeš li mi samo reći ime svog oca?” Jusuf reče: “Toliko godina moj otac živ a ti sada naš'o da pitaš za njega!” Policajac samo mahnu rukama i ode zbunjen.
Jednom smo se vozili, a spala nam saobraćajna tablica. Zaustavlja nas policija i pita gdje nam je tablica? A Jusuf odgovara: “Meni ona ne treba, a vama ako treba tražite je na cesti i donesite mi, ja sam je vama i platio!”
Da li ste znali…
…kada je upitan šejh Jusuf da potpiše kaznenu prijavu rekao je: “Zar da vam potpišem da ne vjerujem u Allaha?”
…da je sa deset maraka nasutih goriva znao voziti se tako dugo da smo mislili da je rezvoar pun?
…da je mogao da ne spava i po dvije noći?
…da je na prve dersove u Maglaju dolazio autobusom?
…da nikada nije ogovarao i po ružnom spomenuo bilo kojeg da'iju?
…da je volio da obilazi svakog brata ponaosob?
…da u mesdžidu u Barčićima u vrijeme itikafa podsticao na budnost, na što manje hrane, na zikr?
….da je nasihatio one koji krenu u itikaf da ne nose osim tegle meda za hranu?
Za Put vjernika priložio: Ebu Amina
Preporučujemo: Kako se šalio Jusuf Barčić, rahimehullah – 2. dio
