Nijjet se zahtjeva u postu koji je fard, kao i u postu propuštenih dana obaveznog posta, ili u postu iskupljenja, jer kaže Resul, sallAllahu alejhi we sellem:
”Nema posta onome koji nije imao nijjet da posti noć prije.” (Ebu Dawud, br. 2454)
Nijjet se može učiniti u bilo koje doba noći, pa makar i odmah prije sabaha. Nijjet znači odluka u srcu da se nešto učini, izgovarati nijet naglas je bidat, i svako onaj koji zna da je sutra jedan od dana ramazana, i želi da ga posti, je samim tim učinio nijjet. (Madžmu’ Fetawa šejh El-Islam, 25/215).
Ako neko odluči da prekine post u toku dana, pa to ne učini, onda prema najjačem mišljenju, njegov post se ne kvari zbog toga, jer je njegov slučaj sličan onome koji želi da govori u namazu, pa to ne učini.
Neka ulema smatra da on ne posti čim prestane da ima nijjet za post, pa zato da bi se držao onoga što je sigurno, trebao bi da naposti takav dan kasnije. Kufr kvari nijjet, i po tome su svi složni. Osoba koja posti ramazan ne treba ponavljati svoj nijjet svaku noć u toku ramazana. Njemu je dovoljan nijjet na početku ramazana.
Ako se nijjet prekine zbog putovanja ili bolesti na primjer, onda nijjet treba da se obnovi čim uzroka za prekid posta nestane. Činiti nijjet noć prije dobrovoljnog posta nije obaveza, jer kaže Aiša, radijAllahu anha: ”Ušao je Resul, sallAllahu alejhi we sellem, u toku dana kod mene, pa me upita: ‘Ima li šta za jelo?’ Ja mu rekoh: ‘Nema.’ Kaže Resul: ‘Onda ću postiti.”’ (Muslim, 2/809, ‘Abd el-Baaqi) Ali u slučaju posebnih nafila kao dana Arefata ili Ašure, bolje je biti na sigurnoj strani pa učiniti nijjet noć prije.
Ako neko započne sa obaveznim postom, kao što je napaštanje propuštenih dana ramazana, ili ispunjavanje zakletve, ili iskupljenje, onda mora upotpuniti svoj post i nema ga pravo prekidati osim sa opravdanim razlogom. U slučaju nafila, onaj koji posti “ima slobodu izbora da li da upotpuni svoj post ili da ga prekine”. (Ahmad, 6/342 ). Čak i ako nema razloga za prekidanje. Jedne prilike je Resul, sallAllahu alejhi we sellem, ustao kao postač, pa je u toku dana jeo. (Muslim).
Da li će osoba koja prekine svoj post bez razloga biti nagrađena za ono vrijeme koje je postio? Neka ulema kaže da neće (el-Mawsoo'ah al-Fiqhiyyah, 28/13), pa je stoga bolje da osoba koja posti dobrovoljni post da ga upotpuni, ukoliko nema nešto što ga primorava da prekine post.
Ako neko ne zna da je ramazan počeo sve do nakon sabaha, onda nek prekine sa jelom čim sazna, pa nek kasnije naposti taj dan, prema većini uleme, jer kaže Resul, sallAllahu alejhi we sellem: ”Nema posta onome koji nema nijeta, noć prije.” (Ebu Dawud, 2454).
Ako zatvorenik ili zarobljenik zna da je ramazan počeo tako što vidi mjesec, ili mu pouzdana osoba o tome kaže, mora da posti.
Ako ne zna kad mjesec počinje, onda mora da učini idžtihad, i da radi prema onome što misli da je najtačnije. Ukoliko se poslije sazna da je njegov post se potrefio istovremeno sa ramazanom, pa to je dobro, ako se sazna da je postio poslije ramazana pa i to je dobro prema većini fakiha, ali ako se sazna da je postio prije ramazana, onda je to neprihvatljivo i on mora da naposti ramazan.
Ako se jedan dio dana podudario sa danima ramazana, a drugi dio nije, onda oni dani koji su se podudarili ili koje je on postio nakon ramazana, su u redu, dok oni koje je on postio prije ramazana, nisu u redu.
Ako on nikad ne sazna pravu istinu, onda je njegov post sav u redu, jer on je učinio najviše što je mogao, a Allah nikoga ne opterećuje preko njegovih mogučnosti. (El-Mawsoo'ah al-Fiqhiyyah, 28/84)
Autor: Šejh Muhammed Salih el – Munedždžid
Iz knjige: Kratki sažetak o postu
