Prvi dio teksta: ovdje.
Održavanje obećanja sa onima koji su prekršili ugovor
Slučaj Benu Kurejza, pete godine po hidžri
Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je nakon dolaska u Medinu sklopio ugovor između ensarija i muhadžira i jevreja. Jevrejima su bili postavljeni uslovi, ali je Hujej ibn Ahtab prekršio ugovor.[25]
U Medini je živjelo veliko pleme, pleme Benu Kurejza. Pretvarali su se da su iskreni prema muslimanima kada su mušrici opkolili Medinu. Međutim, nema sumnje da su bili naklonjeni mušricima i da su čekali prvu priliku da bi muslimane napali iza njihovih leđa.[26]
Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, ih je opkolio i držao u opsadi 25 dana, sve dok ih opsada nije iscrpila, a Allah je u njihovim srcima ubacio strah. Poslanik im reče: “Jeste li zadovoljni da vam presudi čovjek od vas.”? Jesmo – odgovoriše oni. “Onda neka presudi S'ad ibn Muaz”. Kada je došao S'ad ibn Muaz, ljudi iz njegova plemena mu rekoše: “O Ebu Amre, lijepo postupi prema tvojim štićenicima, jer Allahov Poslanik ti je dao da im presudiš.” S'ad reče: “Ja im presuđujem sledećom presudom: da se pobiju njihovi muškarci i porobi njihova čeljad i žene.” Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, mu reče: “Presudio si im Allahovom presudom.”[27]
Poklapanje sa šerijatom Benu Israila, jer ovakav postupak se poklapa sa zakonom o ratu u njihovom šerijatu. Ovakav postupak Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, prema plemenu benu Kurejza je zahtjevala ratna politika i narav arapskih i jevrejskih plemena.
Oprost onome koji je učinio nasilje i udjeljivanje onome koji je uskratio
Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je oprostio Sumame ibn Usalu, pa se ovaj iz žestokog protivnika preobrazio u dragog prijatelja. Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kaže: “Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je poslao jedan odred konjanika u pravcu Nedžda pa su oni doveli čovjeka iz plemena Benu Hanife, zvanog Sumame ibn Usal, i privezali ga za jedan od stubova džamije. Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je otišao do njega i rekao: “Šta ima kod tebe, Sumame?” On odgovori: “Hajr, o Muhammede! Ako me ubiješ, ubućeš onoga ko je ubio, a ako me poštediš, poštedjet ćeš zahvalnoga. Ako, pak, želiš imetak, samo traži koliko želiš!” I on je bio ostavljen do sutrašnjeg dana kada mu je Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem rekao: “Šta ima kod tebe, Sumame?” On je odgovorio: “Ono što sam ti već rekao: Ako me poštediš, poštedio si zahvalnog.” I on ga je ostavio za naredni dan, kada ga je ponovo upitao: “Šta ima kod teme, Sumame?” On je odgovorio: “Ima ono što sam ti već rekao.” Na to je on rekao: “Oslobodite Sumamu!” Tada je on otišao u palmovik u blizini džamije i okupao se, a potom ušao u džamiju i izgovorio: “Svjedočim da nema boga osim Allaha i svjedočim da je Muhammed Allahov poslanik. O, Muhammede, tako mi Allaha, na zemlji mi nije bilo mržeg lica od tvoga, a sada mi je tvoje lice postalo najdraže! Tako mi Allaha, ne bijaše mi mrže vjere od tvoje, ali mi je ona sada najdraža vjera! Tako mi Allaha, ne bijaše mi mržeg kraja od tvoga, ali mi sada tvoj kraj postade najdraži kraj! Zaista, tvoji konjanici su me zarobili kada sam želio učiniti umru, pa šta ti o tome misliš!” Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, mu je saopćio radosnu vijest i naredio mu da učini umru. Kada je on stigao u Mekku, neko mu je rekao: “Odmetnuo si se!” A on odgovori: “Ne, tako mi Allaha, već sam prihvatio islam sa Muhammedom, Allahovim poslanikom, sallAllahu alejhi ve sellem. Tako mi Allaha, neće vam iz Jemame doći ni jedno zrno pšenice bez Poslanikova, sallAllahu alejhi ve sellem, dopuštenja.”[28]
Drugi primjer: Sufjan ibn Haris ibn Abdul Muttalib je puno vrijeđao i napadao Allahovog Poslanika. Jednom ga je sreo na ulici pa je Poslanik okrenuo svoje lice. Ebu Sufjan se požali Aliji a on mu reče: “Dođi Poslaniku spram njegova lica i reci mu kao što su Jusufova braća rekla Jusufu: Tako nam Allaha, Allah te je nad nama uzvisio, mi smo zaista zgriješili”, (Jusuf, 91). Poslanik neće dozvoliti da iko od njega ljepše govori. Ebu Sufjan tako i učini a Poslanik mu reče proučivši: “Ja vas neću koriti, Allah vam oprostio. Od milostivih On je najmilostiviji”! (Jusuf, 92). Ebu Sufjan primi islam. Nakon toga nije više podigao glavu ka Allahovom Poslaniku, iz stida. Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, ga je volio i posvjedočio Džennetom. Rekao je: “Nadam se da će zamijeniti Hamzu.” Kada je smrt došla Ebu Sufjanu rekao je: “Nemojte plakati za mnom! Tako mi Allaha, nisam svojim ustima izgovorio ono što je grijeh od kako sam prihvatio islam.”
Oporuka činjenja dobra zarobljenicima i zabrana mrcvarenja
Suhejl ibn Amr[29] kaže: “Omer, radijallahu anhu je rekao: ‘Pusti me da mu iščupam njegove zube pa da nikada više ne govori protiv tebe.’ Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, mu reče: “Neću mrcvariti njega pa da tako Allah postupi sa mnom, iako sam Poslanik. Možda će govoriti govorom radi kojeg ga nećeš koriti.” Kada je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, vidio Hamzu rasporena stomaka i izmrcvarenog, reče: “Tako mi Allaha, da nije žalosti Safije, i da se to ne uzme kao sunnet poslije mene, ostavio bih ga pa da bude u utrobama zvijeri ptica. Ako mi Allah da pa se domognem Kurejšija razmrcvariću trideset ljudi od njih.” Kada ashabi videše tugu i bijes Allahovog Poslanika zbog takvog postupka sa njegovim amidžom, rekoše: “Tako nam Allaha, ako se ikada domognemo Kurejšija unakazićemo ih kako to do sad niko nije učinio od Arapa.” Pa je Allah objavio:
“Ako kažnjavate onda kažnavajte onako kako ste kažnjeni, a ako se strpite to je bolje za one koji su strpljivi.” (Nahl, 126).
Pa su Allahov Poslanik i ashabi oprostili i zabranili mrcvarenje.
Islam šejtana
Umjer ibn Vehb je u činjenju spletki i odvratnosti bio poput šejtana. Došao je Poslaniku tvrdeći da je došao po svog sina Vehiba, koji je bio zarobljen. Allahov Poslanik ga upita o sablji, a zatim ga obavijesti da je njegov cilj u stvari bio ubistvo Allahova Poslanika. Umejr prihvati islam i tako se iz šejtana preobrati u daiju – pozivača na Allahovom putu.
Od Urve, radijallahu anhu, se prenosi da je rekao: “Kada su se mušrici vratili sa Bedra, a ubijeno ih onoliko koliko ih je bilo ubijeno, došao je Umejr ibn Vehb Safvanu ibn Umejju kod crnog kamena pa mu Safvan reče: ‘Allah oružio život nakon ubijenih na Bedru.’ Umejr reče: ‘Jeste, tako mi Allaha, nema hajra u životu nakon njih. Da nemam onoliko dugova koje sada nikako ne mogu vratiti i da se ne bojim da će moja porodica poslije mene u bijedu zapasti, sad bih otišao Muhammedu i ubio ga. Rekao bih da sam došao po sina.’ Sufjan se obradova i reče: ‘Ja ću vratiti tvoj dug i brinuti se o tvojoj familiji kao mojoj.’ Sufjan opremi Umejra, dade mu svoju sablju koju je dobro naoštrio i na nju stavio otrov. Umejr mu reče: ‘Nemoj o ovome pričati nikom.’ Umjer se uputi ka Medini, dođe do vrata mesdžida i tu sveza svoju kamilu i uze svoju sablju. Omer, radijallahu anhu, je sjedio sa skupinom ensarija koji su razgovarali o bici na Bedru, zahvaljujući Allahu na blagodati koju im je podario. Kada ga ugleda, njega i sablju u njegovoj ruci, Omer se poboja i reče: ‘Došao je pas, Allahov neprijatelj, koji je huškao kafire protiv nas.’ Zatim je došao Allahovom Poslaniku i rekao: ‘Došao je Umejr ibn Vehb sa sabljom u ruci, a on je pokvarenjak, izdajnik. O Allahov Poslaniče pripazi se od njega.’ Poslanik reče: ‘Uvedite ga.’ Umejr uđe a sa njim zajedno i Omer, koji naredi ashabima da pripaze na njega. Omer je držao njegovu sablju, a Poslanik reče Omeru: ‘Pusti ga.’ Kada se Umejr približio, pozdravio je Poslanika džahilijjetskim pozdravom, a Poslanik mu reče: ‘Allah nas je počastio ljepšim pozdravom od tvog, pozdravom stanovnika Dženneta. Zašto si došao, o Umejre?’ Došao sam po svog sina koji je kod vas zarobljenik – odgovori on. ‘Pa šta će ti onda ta sablja?’ Allah je naružio – odgovori Umejr – nisu nam ništa pomogle, zaboravio sam da je ostavim kada sam sjahao. Poslanik mu reče: ‘Budi iskren zašto si došao?’ Samo zbog svog sina – odgovori on. ‘A šta si obećao Safvanu ibn Umejji kod crnog kamena?’ Umjer se uplaši i upita: Šta sam mu obećao? ‘Da mene ubiješ, a da se on brine o tvojoj familiji i vrati tvoj dug’ – odgovori Poslanik. Svjedočim da si ti Allahov Poslanik i da nema drugog boga sem Allaha – reče Umejr – Tako mi Allaha, o Poslaniče, poricali smo objavu i ono što ti dolazi sa nebesa, a ovaj razgovor između mene i Safvana nije niko čuo mimo nas. Allah te je obavijestio o tome, zato vjerujem u Allaha i Njegova Poslanika. Hvala Allahu koji je dao da se ovo desi. Muslimani se obradovaše njegovoj uputi a Omer radijallahu anhu reče: ‘Kada je došao, krmak mi je bio draži od njega, a sada mi je, tako mi Allaha, draži i od nekog od moje familije.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Poučite vašeg brata Kur'anu i pustite njegovog zarobljenika.’ Umejr reče: ‘O Allahov Poslaniče, borio sam se koliko sam mogao da utrnem Allahovo svjetlo – a hvala Allahu koji je dao da se ovo desi – pa mi dozvoli da se vratim Kurejšijama i pozivam ih u islam ne bi li ih Allah uputio i spasio propasti.’ Allahov Poslanik mu dozvoli i on se vrati u Mekku, a Safvan je govorio mekelijama: ‘Radujte se pobjedi koja će učiniti da zaboravite bitku na Bedru.’ Kad god bi neko došo iz Medine, Sufjan bi ga pitao je li se šta desilo, sve dok nije došao čovjek iz Medine i obavijestio ga da je Umejr primio islam. Sufjan tada reče: ‘Tako mi Allaha, nikada ga neću pomoći imetkom niti ću razgovarati sa njim.’ Umejr ih je pozivao u islam iskreno ih savjetujući što je bilo sebeb da puno ljudi prihvati islam.“[30]
Blagost i oprost prema čovjeku slijepa vida i slijepa srca
Mirba’ ibn Kajzi je bio munafik. Kada je čuo da dolazi Poslanik i muslimani, uze šaku prašine i reče: “Tako mi Allaha, da znam da ću pogoditi samo tebe o Muhammede, ja bih gađao tvoje lice.” Ashabi požuriše da ga ubiju a Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, im reče: “Pustite ga, nemojte ga ubiti. On je slijepa vida i slijepa srca.”
Lijepo ophođenje prema kćerci njegovog najžešćeg protivnika
Otac Safijje bint Hujej, Hujej ibn Ahtab i njen muž Kenane ibn Ebil Hakik su bili najžešći protivnici islama. Pored toga, Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je upitao Safiju – kada je pala kao zarobljenik – i dao joj izbor između islama i ostanka na njenoj vjeri. Safija je odabrala islam pa ju je Allahov Poslanik oslobodio i oženio, a njenu slobodu učinio mehrom[31]. Kada je Safija htjela uzjahati devu, Allahov Poslanik se sagnu i postavi svoju nogu kako bi lakše uzjahala.
Tako je bilo i sa Rejhanom. Rejhane bint Zejd je bila iz plemena benu Nedir, a udata u plemenu benu Kurejza. Allahov Poslanik ju je uzeo za sebe i ponudio da prihvati islam. Ona je to odbila, što je Poslaniku teško palo. To je spomenuo čovjeku po imenu Ibn Seijje, a on reče: “Draži si mi od oca i majke, o Allahov Poslaniče, ona će prihvatiti islam.” Ibn Seijje je došao Rejhani i rekao: “Nemoj slijediti svoj narod, vidjela si šta im je učinio Hujej ibn Ahtab.” I dok je Poslanik sjedio sa ashabima, začu nečije korake pa reče: “Ovo su koraci Ibn Seijje, došao je da me obraduje islamom Rejhane.” Ibn Seijje mu reče: “O Allahov Poslaniče, Rejhana je prihvatila islam.” Poslanik se obradova i Rejhanu posla kod kuće Selme bint Kajs, sve dok nije dobila ciklus i potom se očistila. Nakon toga došla je Ummu Munzir i obavijestila Allahovog Poslanika. Poslanik ode kući Ummu Munzir i reče Rejhani: “Ako hoćeš oslobodiću te i oženiti, a ako hoćeš da možeš da ostaneš u mojoj vlasti (tj. kao robinja, op.prev.).” A ona odgovori: “O Allahov Poslaniče, lakše je meni a i tebi da budem u tvojoj vlasti.” Pa je ostala kao robinja kod Allahovog Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, sve dok nije preselio.
Zuhri pak kaže: “Rejhana je bila robinja Allahova Poslanika pa ju je on oslobodio i oženio. Nakon toga se pokrivala i među familijom i govorila: ‘Niko me nakon Allahova Poslanika neće vidjeti.'”
Ispunjavanje obećanja i drženje ugovora
Osnova u ugovorima između muslimana i mušrika jeste da se oni moraju ispoštovati sa obje strane. Vidjeli smo koliko se Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, pridržavao ugovora, makar to potlačenim vjernicima Medine ne bilo po volji. Čak je ovakav postupak prouzrokovao vid nelagodnosti kod vjernika koji su odabrali islam nad kufrom, ali pored toga Allahov Poslanik je vratio Ebu Besira[32] držeći se ugovora. Pa kaže: “U našoj vjeri pronevjera nije dozvoljena.”
Blagost prema zloćudnoj ženi
Nakon bitke na Hajberu, žena Selama ibn Miškema je Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, prinijela zatrovanu ovcu. Stavila je puno otrova u plećku jer je znala da taj dio mesa Poslanik posebno voli. Allahov Poslanik je zagrizao i zažvakao komad mesa a zatim ga izbacio rekavši: “Ova kost me obavještava da je zatrovana.” Doveli su ženu koja je to učinila i kada je upitaše zašto je to učinila ona reče: “Učinio si sa mojim narodom ono što ti je poznato pa sam rekla: Ako je vladar otarasiću ga se, a ako je Poslanik biće obavješten. Htjela sam te ubiti.” Poslanik joj reče: “Allah ti to neće dozvoliti.” Hoćemo li je ubiti – upitaše ashabi. Ne – odgovori Poslanik. Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je nije kaznio prvo vrijeme, ali kada je zbog otrovnog mesa preselio Bišr ibn Bera tada je Allahov Poslanik naredio da se ubije. Ima i mišljenja da je žena primila islam te da joj je Poslanik oprostio.[33]
Blagost i plemenitost
U bici na Taifu muslimani su pred Allahovog Poslanika doveli Šejmu bint Halime es-Sadijje, sestru Poslanika po mlijeku. Bila je prije toga povedena na pijacu a ona reče: “Znate li da sam ja sestra po mlijeku vašeg druga?” Međutim, muslimani joj ne povjerovaše već je dovedoše Allahovom Poslaniku, a Šejma reče: O Allahov Poslaniče, ja sam tvoja sestra po mlijeku. A šta je dokaz tome – upita Poslanik. Dokaz je – odgovori ona – trag ujeda kojeg si ostavio na mojim leđima dok sam te nosila. Allahov Poslanik je spoznao trag a zatim joj pružio svoj ćilim stavio je pored sebe i rekao: “Ako želiš, ostani sa mnom počašćena, a ako želiš možeš se vratiti svome narodu.” Ona odabra da se vrati svom narodu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je opremi i ona prihvati islam. Poslanik joj nakon toga dade tri roba, robinju, stoku i ovce.[34]
Uzdizanje Allahove vjere i oprost kada je u stanju da kazni
Allahov Poslanik je poslao pismo, napisano na koži, čovjeku po imenu Reijje es-Sehimi, u kojem ga poziva u islam. Ovaj čovjek tim pismom zakrpi svoju kofu, ismijavajući se sa Allahom i Njegovim Poslanikom. Allahov Poslanik posla pohod koji će “odgojiti” ovog čovjeka, te oni uzeše njegov imetak i familiju, a Reijje nag uteknu na svom konju. Došao je svojoj kćeri, a bila je udata u plemenu benu Hilal koje je prihvatilo islam, pa je i ona prihvatila islam i njega pozivala u islam. Došao je svojoj kćeri, a ispred kuće su sjedeli ljudi, tako da on uđe sa stražnjih vrata. Kada ga kćerka vidje nagog, baci mu haljinu i reče: Šta je bilo? A on reče: Svako zlo, nije mi ostavio ni imetka ni familije. Potom upita: Gdje je tvoj muž? Kod deva – odgovori ona. Reijje ode do njega i obavijesti ga o onome što se desilo a on mu reče: Uzmi jahalicu sa svom opremom a daćemo ti i mlijeka. Nemam potrebe za njim – odgovori Reijje – već mi daj devu i vode da požurim Muhammedu prije nego li podijeli moj imetak i familiju. Zatim se uputio, a na sebi je imao haljinu. Kada bi pokrio glavu ukazala bi se stražnjica a kada bi pokrio stražnjicu ukazala bi se glava. U Medinu je ušao noću i stao blizu Allahova Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. Kada je Allahov Poslanik klanjao sabah, Reijje mu reče: O Allahov Poslaniče, pruži ruku da ti dam prisegu. Allahov Poslanik pruži ruku pa, kada je Reijje hteo uzeti njegovu ruku, Poslanik povuče natrag svoju ruku. Reijje mu reče: Pruži ruku, o Allahov Poslaniče. A ko si ti – upita Poslanik. Ja sam Reijje es Sehimi – odgovori on. Poslanik ga uze za mišicu i podiže a potom reče: O ljudi ovo je Reijje es-Sehimi kojem sam poslao pismo a on je njime zakrpio svoju kofu, a sada je prihvatio islam. Reijje reče: O Allahov Poslaniče, moj imetak i familija. Poslanik mu reče: Što se tiče imetka on je podijeljen među muslimanima, a što se tiče familije pogledaj ih i uzmi. Kaže Reijje: Pa sam izašao kad ono moj sin pored jahalice. Prepoznao je moju jahalicu i čekao me pored nje. Vratio sam se kod Poslanika i rekao: O Allahov Poslaniče, ovo je moj sin. Poslanik posla samnom Bilala i reče mu: Kreni sa njim i pitaj ga je li ovo tvoj otac, pa ako kaže da jeste daj mu ga. Bilal ga upita i on potvrdi da je to njegov otac pa ga Bilal prepusti njemu. Bilal se vrati Allahovom Poslaniku i reče: Vallahi nisam vidio da tuguju i žale jedan za drugim. A Poslanik mu odgovori: To je od osorosti beduina.[35]
Blagost pri pozivanju u Allahovu vjeru
Halid ibn Velid, radijallahu anhu, kaže: “Kada mi je Allah htio podariti hajr i u mom srcu ubaciti ljubav prema islamu došao sam sebi i rekao: Učestvovao sam u svim bitkama i uvjek bi na kraju bitke uvidio da nisam na pravom mjestu te da će Muhammed jednog dana dominirati. Kada je Allahov Poslanik izašao na Hudejbiju, izašao sam sa mušričkom konjanicom. Sreo sam Allahova Poslanika zajedno sa njegovim ashabima pa smo im prepriječili put. On je sa svojimn ashabima klanjao podne pa smo mi htjeli da ih napadnemo ali to nismo učinili. Poslanik je saznao našu namjeru pa je nakon toga ikindiju namaz klanjao kao namaz u strahu. Tada rekoh: Ovaj čovjek je zaštićen… Moj brat Velid ibn Velid, koji je primio islam, napisao mi je pismo u kojem je stajalo:
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog. A potom: Nisam vidio čudnije stvari od tvoje nepromišljenosti u pogledu islama. Razmisli dobro, zar može neko nepoznavati islam. Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, me je pitao o tebi i rekao: ‘Gdje je Halid?’ Ja mu rekoh: Allah će ga dovesti. On mi reče: ‘Čovjek poput njega ne može nepoznavati islam, kada bi svoj trud i borbu usmjerio ka mušricima bilo bi mu bolje i dali bi mu prednost nad drugima.’ Zato, nadoknadi ono što te je mimoišlo o brate, a mimoišlo te je puno dobra.
Kada sam pročitao knjigu to mi je još više povećalo moju želju za islamom. U snu sam vidio kako se nalazim u tijesnoj zemlji, pa zatim izlazim u prostranoj zelenoj zemlji. Kada sam poslije toga došao u Medinu, rekoh spomenuću svoj san Ebu Bekru, a on mi reče: ‘To je tvoj izlaz i Allahova uputa islamu. Tjeskoba u kojoj si bio jeste širk.’ Kada sam htio krenuti ka Poslaniku, sallAllahu alejhi ve sellem, rekoh: Ko će mi biti saputnik. Sreo sam Safvana ibn Umejje pa mu rekoh: O, Ebu Vehb, zar ne vidiš stanje u kojem se nalazimo. Muhammed je zavladao Arapima i nearapaima, pa šta kažeš da odemo Muhammedu i slijedimo ga. Jer čast Muhammeda biće i naša čast. Safan to žestoko odbi i reče: ‘Kada bih i ostao sam, ja ga nikada ne bih slijedio’. Razdvojismo se, a ja rekoh: Čovjeku (tj. Safvanu) je na Bedru ubijen brat i otac. Zatim sam sreo Ikrimu ibn Ebi Džehla i rekao mu kao što rekoh Safvanu, pa mi i on uzvarti kao i Safvan. Ja mu rekoh: Nemoj nikome pričati o ovome, a on prihvati. Zatim sam naredio da mi se pripremi jahalica, a za to vrijeme htio sam otići Osmanu ibn Talhi, jer on je bio moj drug pa sam se ponadao. Tada u sebi pomislih da je njemu ubijeno dosta rodbine. Međutim, ipak rekoh sebi: Šta mi škodi da mu spomenem kad ja ionako ovoga trenutka polazim. Spomeuo sam mu situaciju u kojoj se nalazimo i rekao: Mi smo poput lisice u jazbini, kad bi se sipala kofa vode izašla bi. Rekoh mu kao što otprilike rekoh svojim prethodnicima, a on mi brzo odgovori i reče: Ja sam osvanuo želeći da se uputim Muhammedu, a evo i moje jahalice kod Fehhu menaha. Dogovorili smo se da se nađemo kod Je'džedža, te da prvi od nas dvojice sačeka drugog. Nije ni zora osvanula a mi smo se našli kod Je'džedža, zatim smo se uputili ka Hud'i i tamo našli Amra ibnul Asa. On nam reče: Dobrodošli! Kuda ste se uputili? Šta te je izvelo – upitasmo mi. A šta je vas – upita on. Želimo da primimo islam i slijedimo Muhammeda – odgovorismo. To je ono što i ja želim – reče Amr. Krenuli smo zajedno sve dok nismo došli u Medinu. Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je bio obaviješten o nama, pa se jako obradovao. Ja obukoh lijepo odjelo a zatim se uputih ka Allahovom Poslaniku, sallAllahu alejhi ve sellem. Moj brat me srete i reče: Požuri, Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je obaviješten o tebi i raduje se tvom dolasku. On vas čeka. Ubrzali smo hod sve dok ga nismo ugledali, a on se smiješio sve dok nismo došli do njega. Poselamio sam ga a on mi vedrim licem uzvrati selam. Rekoh: Svjedočim da nema drugog boga sem Allaha i da si ti Allahov Poslanik. Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, reče: Hvala Allahu koji te je uputio, vidio sam da si razuman, zato sam se nadao da će te Allah uputiti hajru. Rekoh: O Allahov Poslaniče vidio si šta sam učinio u bitkama boreći se protiv tebe iz inata, pa moli Allaha da mi oprosti. Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem reče: Islam briše ono što je učinjeno prije njega. Rekoh: O Allahov Poslaniče, dovi za mene. Poslanik uputi dovu i reče: O Allahu moj, oprosti Halidu ibn Velidu sve što je učinio odvraćajući od tvoga puta. Zatim pristupiše Amr i Osman i dadoše prisegu Allahovom Poslaniku. U Medinu smo došli u Saferu osme godine po hidžri.“[36]
Pravda prema onima koji su iznevjerili ugovor
Kada je Allahov Poslanik osvojio Hajber, jevreji mu rekoše: “Mi smo vlasnici palmi i dobri poznavaoci.” Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, sklopi ugovor sa njima da oni rade a on uzima pola hurmi i žitarica. Abdullah ibn Revaha, koji je vodio brigu o tome, im je govorio: “O skupino jevreja, tako mi Allaha, vi ste mi najmrža stvorenja, ali me moja mržnja prema vama neće navesti da vam činim nepravdu.” Jevreji odgovoriše: “Na tome (tj. pravdi) opstaju nebesa i zemlja.”
Prijevod sa arapskog: Muslih Emin
Fusnote:
[25] Pogledaj ”M'arifetu es-suneni vel asar“ 7/165, ”Sunenul Bejheki el kubra“ 9/232, ”Delailun-nubuvve“ 4/19, ”Zadul mead“ 3/129, ”Siretul halebijje“ 2/661, ”Siretun-nebevijje“ od Nedevija 257. str.
[26] ”Cambridge History of Islam prof. Montgomery Watt“ 1/49.
[27] ”Sahihu Muslim“ 3/1389, Kod Buharije se nalazi ali sa riječima “presudio si presudom Gospodara”, 3/1107. Pogledaj ”Mohamed & the jews“ od doktora Ahmeda Berekat ”The messenger _The life of Mohamed“ (London 1946 pg. 202-203) R.R.V.C. Bohey.
[28] Buhari 4/1589. Pogledaj ”Delailun-nubuvve“ 4/78, ”Revdul enif“ 4/419, ”Siretun-nebevijje“ od Ibn Hišama 6/51, ”Siretun-nebevijje“ od Nedevija 265-266.
[29] Jedan od Kurejšijskih plemića, poglavara i govornika. Zarobljen je na dan Bedra. Bio je dobar govornik zato je Omer rekao: „O Allahov Poslaniče, pusti me da mu iščupam njegove zube pa da nikada više ne govori protiv tebe.” Poslanik mu reče: “Pusti ga, možda će jednog dana govoriti govorom radi kojeg ćeš ga hvaliti.” Pa kada je preselio Poslanik, Mekka se zatresla od otpadništva kojeg Kurejšije vidješe. Tada Suhejl ibm Amr ustade i reče: “O skupino Kurejšija, nemojte biti od zadnjih koji su prihvatili islam a prvi koji su učinili riddet (otpadništvo). Vallahi će se ova vjera prostrijeti poput prostiranja mjeseca i sunca od kada se pojave pa sve do njihova zalaska.“ Suhejl je prihvatio islam na dan osvajanja Mekke. A bio je uhapšen na Bedru od strane Malika ibn Duhšuma. Pogledaj ”Usudul gabe“ 2/557.
[30] ”M'udžemul kebir“ 17/56-57.
[31] Mehr – vjenčani dar.
[32] Prema ugovoru sa mušricima iz Mekke, Poslanik je imao obavezu vratiti svakog mekeliju koji bi prihvatio islam i otišao u Medinu kod Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem. Ebu Basir je bio jedan od mekelija koji je, nakon prihvatanja islama, napustio Mekku i došao u Medinu kod Poslanika. Međutim, Kurejšije su saznale za ovo, pa su poslale svoja dva čovjeka po Ebu Basira. Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, je ispoštovao ugovor i isporučio Ebu Basira.
[33] Pogledaj ”Sunen Ebu Davuda“ 4/175, ”Siretun-nebevijje“ od Ibn Hišama 4/308, ”Revdul enif“ 4/83, ”Siretun-nebevijje“ od Nedevija 321. str.
[34] ”Zadul mead“ 3/475, ”Siretun-nebevijje“ od Ibn Hišama 5/128, ”Siretun-nebevijje“ od Nedevija 363. str.
[35] ”Musannef ibn Ebi Šejbe“ 7/349-350, hadis broj 36639. Pogledaj isto tako ”Tarihul islami mevakif ve iber“, doktor Abdul Aziz ibn Abdullah 4/72-73.
[36] ”Hasaisul kubra“ 1/411, ”Delailun-nubuvve“ 4/349-352, ”Tarihul islami“ 4/92-95.
