Svojstva Allahovog Poslanika: Nikada se nije svetio radi sebe

Od Aiše radijellahu anha se prenosi da je rekla: „Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem nikada nije udario nešto svojom rukom, ni ženu niti slugu, osim kada bi se borio na Allahovom putu. Nikada njemu nije učinjeno neko zlo a da bi se osvetio toj osobi, osim kada bi se povrijedile Allahove svetnije pa bi se svetio zbog Allaha. Uobičavao bi sallallahu alejhi ve sellem kada mu dođe pitalac, ili neko ko ima određenu potrebu, da kaže: Zauzimajte se, bićete nagrađeni, a Allah dosuđuje na jeziku Svoga poslanika šta hoće.”[1]

Prenosi se od Enesa ibn Malika radijellahu anhu da je rekao: „Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je bio najljepšeg ahlaka među ljudima. Jednog dana me poslao po nekoj potrebi, pa rekoh: ‘Allaha mi, ne idem’, a u duši mi da odem jer mi to naređuje Allahov Vjerovjesnik sallallahu ‘alejhi ve sellem. Pa sam izašao, te prođoh pokraj neke djece koja su se igrala na pijaci – kad ono Allahov Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem nad mojim potiljkom iza mene, ja pogledah u njega a on se smije. Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem reče: ‘O Enesiću, jesi li otišao kuda sam ti naredio?’ Enes ibn Malik radijellahu ‘anhu odgovori: ‘Idem ja, o Allahov Poslaniče.’ Kaže Enes radijellahu ‘anhu: ‘Tako mi Allaha, služio sam ga devet godina, ne znam od njega da mi je rekao za bilo šta što sam učinio:’ zašto si uradio tako i tako.’ Nije me nikada korio za bilo šta, i tako mi Allaha, nije mi nikada rekao ‘uf’.“ [2]

Prenosi se da su ashabi radijellahu anhum zarobili jednog uglednika koji se zvaše Sumame, i svezali ga za zid mesdžida. Potom je Allahov Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem izašao do njega i rekao: ‘Šta je pri tebi, o Sumame’? On reče: ‘Uza me je hajr. Ako me ubiješ, ubićeš onoga što ima (velik) rod, ako mi ukažeš blagodat[3], blagodaran si bio prema zahvalnom, a ako želiš imetak (tj. otkupninu) – traži, daće ti se od toga šta god hoćeš’. Tada Allahov Poslanik sallallahu ‘alejhi ve sellem reče: ‘Oslobodite Sumamu’. On brzo izađe, potom se okupa i uđe u mesdžid, te reče: ‘Svjedočim da nema boga osim Allaha, i svjedočim da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik. O Muhammede, tako mi Allaha, nije mi na Zemlji bilo mržeg lica od tvog, a sad je tvoje lice postalo meni najvoljenije od sviju. Nije mi bilo mrže vjere od tvoje, a zatim mi je tvoja vjera postala najdraža od svih. Tako mi Allaha, nije mi bilo mrže zemlje od tvoje, pa mi je postala tvoja zemlja najvoljenija među svim.’ Poslije, kada je došao u Mekku neko mu reče: ‘Jesi'l se preobratio?’, a on odgovori: ‘Ne, nego sam primio islam.'“[4]

Autor: Muhammed ibnu-l-Džemil Zejnu
Iz knjige “Svojstva Allahovog Poslanika”

Fusnote:

1. Hadis bilježi imam Muslim.
2. Hadis bilježi imam Muslim.
3. op.prev.tj. oslobodiš iz zarobljeništva.
4. Hadis je muttefekun ‘alejhi, a citirani izraz je skraćena forma ovog hadisa kod imama Muslima.

Moguće povezani članci:

Vrlo emotivno: Ulazak Allahovog Poslanika u Mekku i islam Ebu Sufjana! Nije od nacionalizma da se musliman bori radi odbrane svog života, časti, porodice i imetka Dostavljanje istine radi lične koristi: O onima koji žele slavu za sebe preko islama – Fajiz el Kenderi Vjernik se nikada ne izlaže poniženju