Uistinu tagutske snage koje upravljaju sekularnim parlamentima neprestano postavljaju prepreke za preprekama kako Allahov zakon ne bi došao u život ljudi (ovdje se prvenstveno cilja na zemlje muslimana u kojima vlastodršci obmanjuju narod pričama o uvođenju Šerijata dok se u stvarnosti bore protiv islama i njegovih sljedbenika, op.PV). Pa koja je to tajna koja se krije iza ove ključale i otvorene mržnje u dušama ovih skupina zbog koje odstranjuju Allahov šerijat sa vlasti i udaljavaju ljude sa Allahovog Puta?!
Plemeniti Kur'an je već pojasnio razloge ovakvog njihovog ponašanja. A mi ćemo spomenuti samo neke:
1. Zaista oni ne vole Allaha, azze ve džell, niti vole Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a najbolji pokazatelj toga jeste upravo njihovo okretanje od slijeđenja naredbe Allaha, i naredbe Njegova Poslanika, kaže Uzvišeni Allah:
﴿قُلۡ إِن كُنتُمۡ تُحِبُّونَ ٱللَّهَ فَٱتَّبِعُونِي يُحۡبِبۡكُمُ ٱللَّهُ وَيَغۡفِرۡ لَكُمۡ ذُنُوبَكُمۡۚ ٣١﴾
„Reci: ‘Ako vi Allaha volite, onda mene slijedite, i vas će Allah voljeti i grijehe vam oprostiti!“[1]
Doista, mjesto ljubavi je u srcu, a njegov pokazatelj je slijeđenje; pa svako ko tvrdi da voli Uzvišenog Allaha, a ne slijedi Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njegova tvrdnja je neispravna i uzaludna.
Nema sumnje da se parlamentarci suprotstavljaju Allahu i Njegovom Poslaniku i to jasno i javno pokazuju, oni ne žele Allahov šerijat, a ponekad – iz nekih razloga – oni to taje, ali su rezultat i posljedica isti. Zasigurno ovo jasno ukazuje i dokazuje da oni ne vole Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Komentirajući gore pomenuti ajet, imam Ibnu Kesir, rahimehullah, kaže:
„Ovaj časni ajet donosi sud o svakome onome koji tvrdi da voli Allaha, a nije na putu Muhammedovom, navodeći da je njegova tvrdnja lažna sve dok ne bude slijedio Šerijat Muhammedov riječju i djelom. To je potvrđeno i u sahih hadisu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji kaže: „Ko bude uradio neki posao koji nije u skladu s islamom, on se odbacuje!“…
Hasen El-Basri i neki selefi su kazali: “Bila je grupa ljudi koja je tvrdila da voli Allaha, pa ju je On Uzvišeni stavio na kušnju ovim ajetom, te je kazao: Ako vi Allaha volite, onda mene slijedite, pa će i vas Allah voljeti!“[2]
Opće je poznato da se, onaj koji ne voli Allaha, oholi ne želeći Ga obožavati, i da se njegova prsa stežu kad se pred njim Uzvišeni spomene! A, s druge strane kada se spomenu lažna božanstva mimo Allaha, sav se razveseli i pokaže svoje zadovoljstvo i sreću, kao što to potvrđuje Uzvišeni Allah onda kada time opisuje takve i njima slične: „Kad se spomene samo Allah, grče se srca onih koji u ahiret ne vjeruju, a kada se spomenu oni koje oni pored Njega obožavaju, odjednom ih radost obuzme.“[3]
Kaže imam Ibnu kajjim El-Dževzijjeh, rahimehullah:
„Temelj pohvalnog voljenja koje je Allah, azze ve džell, naredio i zbog kojeg je ljude stvorio je upravo voljenje samo Njega Uzvišenog Koji sudruga nema, a koje obuhvata obožavanje samo Njega mimo ostalih. Doista ibadet (tj. obožavanje) obuhvata sami vrh ljubavi i poniznosti, a to ne zaslužuje osim Allah, dželle še'nuhu.“[4]
2. Zaista oni mrze ono što je Allah, azze ve džell, Svome Poslaniku objavio, kao što to spominje Uzvišeni Gospodar:
ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ كَرِهُواْ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ فَأَحۡبَطَ أَعۡمَٰلَهُمۡ
„To je zato što oni mrze ono što Allah objavljuje, i On će djela njihova poništiti.“[5]
I kaže Uzvišeni:
لَقَدۡ جِئۡنَٰكُم بِٱلۡحَقِّ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَكُمۡ لِلۡحَقِّ كَٰرِهُونَ
„Mi smo vam slali Istinu, ali većina vas istinu prezire.“[6]
I kaže:
أَمۡ يَقُولُونَ بِهِۦ جِنَّةُۢۚ بَلۡ جَآءَهُم بِٱلۡحَقِّ وَأَكۡثَرُهُمۡ لِلۡحَقِّ كَٰرِهُونَ
„Zar govore: ‘Lud je!’ Međutim, on im Istinu donosi, ali većina njih prezire Istinu.“[7]
Dakle, ovo je Allahovo jasno pojašnjenje stanja onih koji propisuju ono što Allah nije objavio.
Prema tome, koja je to tajna njihovog preziranja onoga što je Uzvišeni Allah objavio?! Tajna toga jeste njihovo slijeđenje svojih strasti i prohtjeva kojima oni na sebe izazivaju Allahovu srdžbu, jer nisu nastojali steći Njegovo zadovoljstvo, kao što to Uzvišeni Allah spominje pojašnjavajući njihovo stanje:
﴿ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمُ ٱتَّبَعُواْ مَآ أَسۡخَطَ ٱللَّهَ وَكَرِهُواْ رِضۡوَٰنَهُۥ فَأَحۡبَطَ أَعۡمَٰلَهُمۡ٢٨﴾
„Tako će biti zato što su ono što izaziva Allahovu srdžbu slijedili, a ono čime je On zadovoljan prezirali; On će djela njihova poništiti.“[8]
3. Zaista ove tagutske vlade koje se kriju iza demokratije još uvijek potajno slušaju, pokoravaju se, slijede i prijateljuju sa neprijateljima Allaha Uzvišenog, iako ponekad njihova vanjština pokazuje suprotno, Uzvišeni Allah ih je već javno osramotio otkrivajući njihove maske i pokazujući njihovo stvarno lice, kaže Uzvišeni:
﴿ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَالُواْ لِلَّذِينَ كَرِهُواْ مَا نَزَّلَ ٱللَّهُ سَنُطِيعُكُمۡ فِي بَعۡضِ ٱلۡأَمۡرِۖ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ إِسۡرَارَهُمۡ٢٦﴾
„To je zato što su govorili onima koji ne vole ono što Allah objavljuje: ‘Mi ćemo vam se u nečemu pokoravati’, a Allah dobro zna njihove tajne.“[9]
Rekao je imam Ibnu Kesir, rahimehullah
„Tj. oni im se prikalanjaju i sa njima tajno šuruju, suprotno javnom iskazivanju. Jedna od tipičnih osobina munafika jeste da svojim postupcima ne iskazuju unutrašnja uvjerenja.“[10]
4. Zaista ovi parlamentarci postupaju shodno zahtjevima vremena i situacije, pa ako riječ i snaga pripadaju muslimanima, onda im se i oni pridruže javno ispoljavajući islamske parole, iako je njihova stvarnost da oni preziru muslimane i njihove parole i pozive.
Ako je, pak, situacija suprotna, tako da se muslimani nalaze u dubokom snu a snagu i državu posjeduju sekularisti, vidjećeš ove kako odvraćaju od Allahova Puta i izričito odbijaju bilo koji oblik sprovođenja Allahovog zakona; kaže Uzvišeni Allah:
(وَيَقُولُونَ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ وَبِٱلرَّسُولِ وَأَطَعْنَا ثُمَّ يَتَوَلَّىٰ فَرِيقٌۭ مِّنْهُم مِّنۢ بَعْدِ ذَٰلِكَ ۚ وَمَآ أُو۟لَـٰٓئِكَ بِٱلْمُؤْمِنِينَ ٤٧ وَإِذَا دُعُوٓا۟ إِلَى ٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦ لِيَحْكُمَ بَيْنَهُمْ إِذَا فَرِيقٌۭ مِّنْهُم مُّعْرِضُونَ ٤٨ وَإِن يَكُن لَّهُمُ ٱلْحَقُّ يَأْتُوٓا۟ إِلَيْهِ مُذْعِنِينَ ٤٩ أَفِى قُلُوبِهِم مَّرَضٌ أَمِ ٱرْتَابُوٓا۟ أَمْ يَخَافُونَ أَن يَحِيفَ ٱللَّهُ عَلَيْهِمْ وَرَسُولُهُۥ ۚ بَلْ أُو۟لَـٰٓئِكَ هُمُ ٱلظَّـٰلِمُونَ)
“Oni govore: ‘Mi vjerujemo u Allaha i Poslanika, i pokoravamo se’, a potom se grupa njih okreće; nisu oni vjernici. Kad budu pozvani Allahu i Poslaniku Njegovu da im presudi, grupa njih odjednom leđa okrene; a ako je pravda na njihovoj strani, dolaze mu poslušno. Da li je u srcima njihovim bolest, ili sumnjaju, ili strahuju da će Allah i Poslanik Njegov prema njima nepravedno postupiti? Naprotiv, oni su baš zulumćari.”[11]
I kaže Uzvišeni:
(وَإِذَا قِيلَ لَهُمْ تَعَالَوْا۟ إِلَىٰ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ وَإِلَى ٱلرَّسُولِ رَأَيْتَ ٱلْمُنَـٰفِقِينَ يَصُدُّونَ عَنكَ صُدُودًۭا)
“l kada im se kaže: “Pristupite ovome što je Allah objavio i pristupite Poslaniku”, vidiš licemjere kako se od tebe sasvim okreću.”[12]
Međutim, koliko god se oni pretvarali i druge obmanjivali, Uzvišeni Allah će ih sigurno razotkriti kroz njihove posebne postupke i njihov način govora, kao što je to Uzvišeni potvrdio:
(أَمْ حَسِبَ ٱلَّذِينَ فِى قُلُوبِهِم مَّرَضٌ أَن لَّن يُخْرِجَ ٱللَّهُ أَضْغَـٰنَهُمْ ٢٩ وَلَوْ نَشَآءُ لَأَرَيْنَـٰكَهُمْ فَلَعَرَفْتَهُم بِسِيمَـٰهُمْ ۚ وَلَتَعْرِفَنَّهُمْ فِى لَحْنِ ٱلْقَوْلِ ۚ وَٱللَّهُ يَعْلَمُ أَعْمَـٰلَكُمْ)
“Zar oni bolesnih srca misle da Allah zlobe njihove neće na vidjelo iznijeti? 1291 A da hoćemo, Mi bismo ti ih, uistinu, pokazali i ti bi ih, sigurno, po obilježj ima njihovim poznao. Ali, ti ćeš ih poznati po načinu govora nj ihova, a Allah zna postupke vaše.”[13]
5. Zaista oni žele ostvariti svoje prohtjeve i ono za čim njihove duše žude. I zato što se oni slijedeći svoje prohtjeve odbacuju istinu i sve jače prigrljuju neistinu, Allahov šerijat sve to razotkriva i pobija, pa ga iz tog razloga oni preziru, jer spriječava njihovo naslađivanje grijesima i uživanje u zabranjenim stvarima..
Zbog toga njihovo stvarno stanje ima veliku potrebu za zakonom koji odobrava ono u čemu se oni nalaze, i koji ostvaruje ono za čim žude! A oni su upravo ostvarili svoju želju ovim laičkim i sekularnim parlamentima putem kojih propisuju od zakona samo ono za čim teže njihovi hirovi, i to uz glas, odobrenje i želju naroda!
Zbog ovih pet, a i drugih, razloga oni mrze i preziru Allahov šerijat.
Izvor: Iz knjige “El-Islamijjune ve serabud-dimukratijjeh” (Islamisti i priviđanje demokratije) 284. str.
Autor: dr. Abdullah ed-Dellal
Fusnote:
[1] Ali-‘Imran, 31.
[2] Tefsir Ibn Kesir (2/32).
[3] Ez-Zumer, 45.
[4] Igasetul-lehefan min mesaidiš-šejtan (2/133).
[5] Muhammed, 9.
[6] Ez-Zuhruf, 78.
[7] El-Mu'minun, 70.
[8] Muhammed, 28.
[9] Muhammed, 26.
[10] Tefsir Ibn Kesir (7/321).
[11] En-Nuur, 47-50.
[12] En-Nisa, 61.
[13] Muhammed, 29, 30.
