Pitanje: Ušao sam zajedno sa svojim gostima u mesdžid (džamiju) našeg grada nakon što je otklanjana jacija. Mi smo proučili ikamet, a neki gosti su se odvojili od nas rekavši da nije dozvoljeno uspostavljati drugi džemat u mesdžidu. Da li je njihov postupak ispravan?
Odgovor: Ukoliko smatraju da nije dozvoljeno uspostavljati drugi džemat u mesdžidu zbog toga što takav namaz nije ispravan, onda je to očita greška i tako nešto ne zastupa niko od uleme po onome što je meni poznato.
A ako pak misle da je pokuđeno uspostavljati drugi džemat, onda je to mišljenje jednog dijela islamskih učenjaka poput Ibn Auna, Sevrija, Evzaija, Lejsa Ibn Sada, Rebie Ibn Abdirahmana, Ebu Hanife, Malika, Ibn Mubareka, Šafije i još nekih islamskih učenjaka.
Postoji i drugo mišljenje a to je da nije pokuđeno uspostavljanje drugog džemata u mesdžidu. To je stav imama Ahmeda, Ishaka Ibn Rahevejha, Ebu Jusufa i Muhameda (učenika imama Ebu Hanife), Davuda Ibn Alije i Ebu Sevra. To je također stav većine muhadisa poput Darimija, Ebu Davuda, Tirmizije, Ibn Huzejme, Ibn Hibana, Ibn Munzira, Hakima, Ibn Hazma i drugih.
Imam Darimi spominje “Poglavlje o obavljanju namaza u džematu u mesdžidu u kojem je taj namaz već klanjan” prije nego li je spomenuo hadis o čovjeku koji je klanjao sam i riječi Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem: „Hoće li neko od vas dati sadaku ovom čovjeku time što će ustati i klanjati sa njim?“
Ebu Davud navodi “Poglavlje o uspostavljanju džemata dva puta u jednom mesdžidu.“
Tirmizi isto tako navodi „Poglavlje o uspostavljanju džemata u mesdžidu u kojem je već klanjan namaz.“
Kod Ibn Huzejme postoji Poglavlje o dozvoljenosti uspostavljanja namaza u džematu u mesdžidu u kojem je džemat već bio uspostavljen, suprotno onima koji kažu da će (oni koji nisu stigli na prvi džemat) klanjati posebno.
Ja smatram da je ovaj stav islamskih učenjaka, dakle da je dozvoljeno uspostavljati drugi džemat, ispravniji.
Odgovor na dokaze prve skupine učenjaka koji smatraju da je pokuđeno uspostavljati drugi džemat u mesdžidu u kojem je već klanjan namaz:
1. Bilježi imam Taberani u “Evsetu”, 4601, od Ebu-Bekreta, radijAllahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, bio u jednoj od dolina Medine te se uputio nazad u Medinu želeći da obavi namaz. Kada je stigao, vidio je da su ljudi već klanjali. Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, je otišao svojoj kući sakupio svoju familiju i sa njima klanjao.
Zagovarači prvog stava tvrde: Allahovom Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem, je prošao prvi džemat, pa je on otišao svojoj kući. A da je bilo dozvoljeno uspostavljanje drugog džemata Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, to ne bi izostavio zbog vrijednosti mesdžida i zbog toga što bi vjerovatno našao nekoga ko bi sa njim klanjao namaz u mesdžidu.
Odgovor na ovu tvrdnju: Ovaj hadis ne može poslužiti kao dokaz. U senedu ovog hadisa se nalazi Muavija Ibn Jahja, oko koga se učenjaci razilaze, a koji je sam prenosilac ove predaje. Halid Ibn Mehran od koga Muavija prenosi hadis ima veliki broj svojih drugova koji su od njega prenosili hadise i niko od njih nije prenio ovaj hadis.
2. Drugi dokaz su riječi Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem: „Pomislio sam da naredim čovjeku pa da predvodi ljude, a ja da se uputim ljudima koji ne prisustvuju namazu pa da im zapalim njihove kuće.“
Objašnjenje u vezi ovog hadisa: Da je uspostavljanje drugog džemata dozvoljeno ne bi Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, naumio da zapali njihove kuće, jer bi se onaj koji izostaje mogao pravdati kako će klanjati namaz sa drugim džematom.
Odgovor na ovo glasi: Što se tiče hadisa on je vjerodostojan, ali ne ukazuje na ono o čemu mi govorimo zato što se niko od onih koji su izostajali nije opravdavao da će namaz klanjati sa drugim džematom. Očito je da je Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, ovim riječima ciljao munafike, jer Buharija i drugi bilježe od Ebu Hurejre, radijAllahu anhu, da je Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, rekao: „Nema težeg namaza za munafike od jacije i sabaha, a kada bi znali kolika je nagrada u njima došli bi pa maker puzeći. Pomislio sam da naredim čovjeku pa da predvodi ljude a da se ja uputim ljudima koji ne prisustvuju namazu pa da im zapalim kuće.“
A ako neko postavi pitanje zašto Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, nije spalio njihove kuće, odgovor je da to nije uradio zbog toga što u kućama ima onih kojima namaz u džematu nije obavezan, a to su žene i djeca.
3. Bilježi Taberani u „Kebiru“ pod brojem 9380 od Ibrahima da su Alkama i Esved došli zajedno sa Abdulahom Ibn Mesudom do mesdžida, vidjeli ljude kako izlaze iz mesdžida (tj. završili su sa namazom). Abdulah Ibn Mesud je otišao sa njima svojoj kući i tamo klanjao namaz predvodivši njih dvojicu.
Na treći spomenuti događaj odgovor bi glasio: I ova predaja ne može poslužiti kao dokaz jer nije vjerodostojna. U senedu je Hamad b. Ebu-Sulejman o kojem Ebu-Hatim kaže: „Dobar je u fikhu, ali kada su u pitanju predaje je nepouzdan jer miješa.“ Također govor drugih učenjaka ukazuje da Hamad nije oslonac u hifzu.
4. Od Hasana el-Basrije, radijAllahu anhu, se prenosi da je rekao: „Kada bi ashabi Muhameda, sallAllahu alejhi ve sellem, ušli u mesdžid u kojem je već klanjano, klanjali bi zasebno.“
Odgovor: I ova predaja je slaba. Bilježi je Ibn Ebi Šejbe, a u lancu prenosioca je Ebu Hilal er-Rasibi. Ono što je vjerodostojno jeste da je Hasan upitan o tome pa je odgovorio da će klanjati zasebno. Stoga to ostaje stav Hasana el-Basrije.
Što se tiče dokaza učenjaka koji su stava da je dozvoljeno uspostaviti drugi džemat u mesdžidu nakon što je namaz već obavljen, oni su precizni i vjerodostojni.
Bilježi imam Ahmed, Tirmizi, Ebu Davud i drugi, sa vjerodostojnim lancem prenosioca, da je neki čovjek došao nakon što je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, završio sa namazom. Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, reče: „Hoće li neko od vas dati sadaku ovom čovjeku time što će ustati i klanjati sa njim?“ Jedan čovjek je ustao i klanjao sa njim.
U rivajetu Ebu Davuda se spominje da je taj čovjek koji je ustao da klanja sa njim bio Ebu Bekr es-Sidik, radijAllahu anhu.
Zatim, imam Buhari bilježi od Enesa radijAllahu anhu, da je prošao pored mesdžida Benu-Salebe i pitao: „Jeste li klanjali?“ „Da“ – odgovoriše oni. Bilo je vrijeme sabah namazu. Enes, radijAllahu anhu, je naredio jednom čovjeku da prouči ezan i ikamet te je zatim istupio i predvodio ljude.
Ibn Hazm kaže: “Nije poznato da se neko od ashaba suprotstavio ovakvom postupku Enesa, radijAllahu anhu.” (Muhala, 4/238)
Također, vjerodostojnim putem se prenosi da su poput Enesa, radijAllahu anhu, postupili i tabini poput Ata Ibn Ebi Rebah, Katade, Adij Ibn Sabit i drugi.
I na kraju da još napomenemo da hadisi koji govore o vrijednosti namaza u džematu obuhvataju i drugi džemat, tako da je bolje da čovjek ukoliko zakasni na namaz uspostavi drugi džemat kako bi dobio nagradu džemata, a Allah najbolje zna.
Odgovorio: Ebu Ishak el-Huvejni (Skraćeno iz knjige Fetve šejha Ebu Ishaka el-Huvejnija, str. 178 – 204)
