U dva Sahiha se od Ebu Hurejre prenosi priča o čovjeku koji nije ispravno klanjao namaz, i u njemu se ne spominje dželsetu el istiraha. Imam Buhari je u svom djelu Edebul mufred spomenuo drugi rivajet u kojem se spominje dželsetu el istiraha. Buhari, rahimehullah nije spomenuo ovaj rivajet u svom Sahihu kako bi ukazao da je rivajet u kojem se spominje dželsetu el itiraha slab i izniman, i to je ispravnije mišljenje.
Stoga kažemo da ovaj rivajet o čovjeku koji nije ispravno klanjao a u kojem se spominje dželsetu el istiraha nije vjerodostojan. Isto tako hadis Ebu Humejda je šaz (vrsta slabog hadisa). Najvjerodostojnije što se prenosi po pitanju dželsetu el istiraha jeste predaja kod imama Buharije od Malika ibn Huvejrisa da je on vidio Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako klanja, pa on (Poslanik) kada bi bio na neparnom rekatu ne bi ustao sve dok ne bi prije toga sjeo.
To je dželsdetul istiraha koja se praktikuje prije ustajanja na drugi i četvrti rekat u namazu.
Učenjaci se razilaze oko propisa dželse na nekoliko mišljenja:
Prvo mišljenje: da dželsetul istiraha nije poželjna i da je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nju praktikovao osim kada je ostario. Dokaz tome jeste to što se ovaj postupak ne prenosi od nijednog ashaba vjerodostojnim putem osim od Malika ibn Huvejrisa koji je došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pri kraju njegova života. Ovo je jedan rivajet od imama Ahmeda i ovo mišljenje su odabrali Ibn Tejmije i Ibnul Kajjim.
Drugo mišljenje: da je dželsetul istiraha sunnet jer ju je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, praktikovao. A Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne praktikuje osim ono što je propisano. Malik Ibn Huvejris nam je prenio od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je to radio a onda kada je on došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, (tj Malik ibn Juvejris) Poslanik tada nije bio bolestan već zdrav. Poznato je da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, preselio kada je imao 63 godine života, da je bio aktivan i jak kao što kaže Ibn Omer: „Govorili smo da je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, data snaga tridesetoro ljudi.“ Stoga u tim godinama, uz činjenicu da mu je data snaga, Allahov Poslanik je mogao da ustane i bez prethodnog sjedenja (tj. dželsetul istiraha).
Mi danas vidimo ljude koji imaju 60 godina kako su u stanju da ustanu bez dželsetul istirahe i bez oslanjanja rukama na zemlju. Sve ovo ukazuje da u tim godinama čovjek može ustati bez poteškoće a posebno kada se tome doda činjenica da je Malik ibn Huvejris došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem dok je još uvijek bio zdrav.
Ovome dodajemo i činjenicu da je upravo Malik ibn Huvejris isto tako preneo i hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Klanjajte kako mene vidite da klanjam.“
Stoga je imam Šafija bio stava da je dželsetul istiraha sunnet. Kaže imam Nevevi u svom djelu El Medžmu: „Neka te ne obmanjuje mnoštvo onih koji ne praktikuju dželsetu el istiraha jer ona je pritvrđeni sunnet Allahova poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Imam Ahmed, rahimehullah, je bio stava da se dželsetu el istiraha ne treba praktikovati pa se potom pri kraju svoga života vrati stavu da se treba praktikovati, ali je ovaj rivajet manje poznat kod hanbelija, iako je preče da on bude više poznat jer ga je imam Ahmed odabrao pri kraju svoga života.
Iz djela: “Fetve u Namazu – odabrani stavovi šejha Sulejmana el Ulvana”
Prijevod: Put vjernika
