Poznati saudijski šejh Abdul-Aziz et-Tarifi, tumačeći ajete o udjeljivanju i borbi na Allahovom putu kaže:
وانفقوا في سبيل الله ولا تلقوا بايديكم الى التهلكة
„I udjeljujte na Allahovom putu i ne bacajte se svojim rukama u propast.” (Bekare, 195)
Pod pojmom “Allahov put” (في سبيل الله – fi sebilillah) koji se spominje u Kur’anu ili sunnetu se uglavnom cilja na džihad. Time ja nazvan zbog njegove važnosti i kako bi se ukazalo na veliku korist džhada u uspostavljanju vjere. Sebebom džihada jačaju muslimani a slabi njihov neprijatelj. Ummet islama nikada nije ostavio džihad a da nije bio ponižen.
Stoga je obaveza da se čovjek posveti borbi pa makar i razmišljanjem i podsticanjem svoje duše na džihad. U hadisu kojeg bilježi Ebu Davud i Ibn Madže stoji da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko se ne bude borio, ili ne bude opremio gaziju, ili ne bude vodio računa o familiji gazije, Allah će ga pogoditi kaznom prije Sudnjeg dana.”
Takođe Uzvišeni kaže:
الا تنفروا يعذبكم عذابا اليما ويستبدل قوما غيركم ولا تضروه شيئا والله علي كل شيء قدير
„Ako se ne budete borili, On će vas bolnom kaznom kazniti i drugim će vas narodom zamijeniti, a vi Mu nećete nimalo nauditi. A Allah nad svime ima moć.“ (Tevbe, 39)
Hadis kojeg smo spomenuli potvrđuje značenje ajeta o kojem govorimo, a to je da u ostavljanju džihada i neudjeljivanju u svrhe džihada propast za ummet.
U riječima Uzvišenog: „I ne bacajte se svojim rukama u propast”, kao i u riječima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Allah će ga pogoditi kaznom prije Sudnjeg dana“, je išaret da ukoliko se ummet ne bude borio protiv neprijatelja, ili ne bude pomagao one koji se bore na Allahovom putu, da će Allah uništiti ummet, pogoditi kaznom i dati sebeb koji će ga uništiti, ili fitnom iznutra ili spoljnjim neprijateljem.
Ebu Hatim bilježi od Abdullaha ibn Abbasa, radijellahu anhu, da je o riječima Uzvišenog:
وانفقوا في سبيل الله ولا تلقوا بايديكم الى التهلكة
„I udjeljujte na Allahovom putu i ne bacajte se svojim rukama u propast,”
rekao: “Udjeli na Allahovom putu pa makar i jednu strelicu.”
Od Huzejfe, radijellahu anhu, se prenosi da je rekao:
ولا تلقوا بايديكم الى التهلكة
„I ne bacajte se svojim rukama u propast,”
“Tj. neudjeljivanjem na Allahovom putu.”
Većina mufessira, od kojih su: Ibn Abbas, Ikrime, Hasan, Mudžahid, Ata, Seid ibn Džubejr, Ebu Salih, Dahhak, Suddi, Mukatil ibn Hajjan, Katade, i drugi, na ovakav način tumače ovaj ajet.
Neki, pak, tvrde da se ajet odnosi na nenanošenje štete sebi činjenjem sebeba koji vode ka bolesti ili smrti. Ograničiti ajet na ovo značenje nije ispravno iako pomenuto tumačenje potpada pod općenito značenje ovog ajeta ali nije povod njegova objavljivanja.
Ebu Ishak bilježi da je neki čovjek upitao Bera’a, radijellahu anhu: “Ako navalim na mušrike sam hoću li biti od onih koji su se svojim rukama bacilli u propas?”, pa je Bera rekao: “Ne, bacanje svojim rukama u propast se odnosi na neudjeljivanje na Allahovom putu.“
Stoga prvo značenje koje obuhvata ovaj ajet jeste ono radi čega je objavljen a to je udjeljivanje na Allahovom putu i upozorenje na izostavljanje njegovog udjeljivanja.
Ajet obuhvata prijetnju od Uzvišenog Allaha da će kazniti onoga ko ostavi džihad i udjeljivanje u svrhu džihada.
Napisao: Šejh Abdul Aziz et – Tarifi
Skraćeno iz djela Et – tefsiru vel bejan li ahkamil Kur’an, 1/286.
