Praktični primjeri širka u vladavini/sudstvu su:
– 𝐏𝐫𝐯𝐢 prmjer je:
Onaj koji misli da su drugi zakoni mimo Allahovog bolji, ili da su isti poput Allahovih zakona, takav je mušrik (velikim širkom), zato što je zanevjerovao u jasne ajete:
أَفَحُكْمَ الْجَاهِلِيَّةِ يَبْغُونَ وَمَنْ أَحْسَنُ مِنَ اللّهِ حُكْمًا لِّقَوْمٍ يُوقِنُونَ
“𝐙𝐚𝐫 𝐨𝐧𝐢 𝐝𝐚 𝐭𝐫𝐚ž𝐞 𝐝𝐚 𝐢𝐦 𝐬𝐞 𝐤𝐚𝐨 𝐮 𝐩𝐚𝐠𝐚𝐧𝐬𝐤𝐨 𝐝𝐨𝐛𝐚 𝐬𝐮𝐝𝐢!? 𝐀 𝐤𝐨 𝐣𝐞 𝐨𝐝 𝐀𝐥𝐥𝐚𝐡𝐚 𝐛𝐨𝐥𝐣𝐢 𝐬𝐮𝐝𝐢𝐣𝐚 𝐧𝐚𝐫𝐨𝐝𝐮 𝐤𝐨𝐣𝐢 č𝐯𝐫𝐬𝐭𝐨 𝐯𝐣𝐞𝐫𝐮𝐣𝐞?!” (El-Maide, 50)
Sljedeći ajet:
أَلَيْسَ اللَّهُ بِأَحْكَمِ الْحَاكِمِينَ
“𝐙𝐚𝐫 𝐀𝐥𝐥𝐚𝐡 𝐧𝐢𝐣𝐞 𝐬𝐮𝐝𝐢𝐣𝐚 𝐧𝐚𝐣𝐩𝐫𝐚𝐯𝐞𝐝𝐧𝐢𝐣𝐢?!” (Et-Tin, 8)
Ovo su retorička pitanja i na njih nije potreban odgovor. To je izjava.
– 𝐃𝐫𝐮𝐠𝐢 oblik je:
Mišljenje da je dozvoljeno vladati drugim mimo Allaha i onoga što je On objavio. To je veliki širk. Zašto? Zato što je protiv onoga što piše u ajetima, hadisima i konsenzusu, da je zabranjeno suđenje nečim drugim mimo onoga što je Allah naredio.
– 𝐓𝐫𝐞ć𝐢 scenario je:
Donošenje zakona ili šerijata drugačijih od onoga što je u Kur'anu i sunnetu, vjerujući da je po ovom zakonu dozvoljeno suditi, ili vjerujući da je ovaj zakon bolji ili jednak Allahovim zakonima. To je veliki širk – zakonodavstvo suprotno onome što je Allah naredio.
– Č𝐞𝐭𝐯𝐫𝐭𝐢 primjer je:
Dobrovoljno pokoravanje ili prihvatanje onoga ko vlada/sudi po nekim drugim zakonima mimo Allahovog. Prihvata ih dajući im prednost u odnosu na Kur'an i sunnet, pokazujući nezadovoljstvo spram Allahovih zakona, misleći da je u redu vladati/suditi drugim zakonima mimo Allahovih, vjerujući da su ti propisi ili zakoni bolji od Allahovih ili slično tome.
وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللّهُ فَأُوْلَـئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ
“𝐀 𝐨𝐧𝐢 š𝐭𝐨 𝐧𝐞 𝐬𝐮𝐝𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐦𝐚 𝐨𝐧𝐨𝐦 š𝐭𝐨 𝐣𝐞 𝐀𝐥𝐥𝐚𝐡 𝐨𝐛𝐣𝐚𝐯𝐢𝐨, 𝐨𝐧𝐢 𝐬𝐮 𝐛𝐚š 𝐧𝐞𝐯𝐣𝐞𝐫𝐧𝐢𝐜𝐢.” (El-Ma'ide, 44)
ذَلِكَ بِأَنَّهُمْ كَرِهُوا مَا أَنزَلَ اللَّهُ فَأَحْبَطَ أَعْمَالَهُمْ
“𝐓𝐨 𝐣𝐞 𝐳𝐚𝐭𝐨 š𝐭𝐨 𝐨𝐧𝐢 𝐦𝐫𝐳𝐞 𝐨𝐧𝐨 š𝐭𝐨 𝐀𝐥𝐥𝐚𝐡 𝐨𝐛𝐣𝐚𝐯𝐥𝐣𝐮𝐣𝐞 (𝐨𝐝 𝐳𝐚𝐤𝐨𝐧𝐚), 𝐢 𝐎𝐧 ć𝐞 𝐝𝐣𝐞𝐥𝐚 𝐧𝐣𝐢𝐡𝐨𝐯𝐚 𝐩𝐨𝐧𝐢š𝐭𝐢𝐭𝐢.” (Muhamed, 9)
– 𝐏𝐞𝐭𝐢 primjer širka u vladavini/sudstvu je:
Pozivanje na druge zakone mimo Allahovog šerijata, poput onih koji se pozivaju na zakone da bi dozvolili ženama da hodaju bez hidžaba, ili onih koji se pozivaju na zakone da bi otvorili lihvarstvo (kamatarenje) u društvu, ili oni koji se pozivaju na druge zakone kako bi spriječili zakon da se imaju četiri žene.
Pozivanje na bilo šta od toga je veliki širk i izvodi iz islama, jer takvo pozivanje može proizaći samo iz srca koje se divi zakonima koji nisu Allahovi u tim stvarima, i smatra da su oni bolji od Allahovih zakona. Pozivanje na njih podrazumijeva to jasno i otvoreno, i podrazumijeva mržnju prema Allahovim zakonima. To je veliki širk.
On je, također, najvjerovatnije munafik, jer će vam reći da je musliman i pristalica muslimana, a donijet će vam njegovu sliku sa džume namaza.
Onaj ko proglašava određenu stvar halalom i haramom, a da je takav iskreni i pravi mudžtehid, onda je to sasvim druga situacija.
Mudžtehid može nešto proglasiti halalom, i reći da je nešto haram, ili suprotno da pogriješi, kao jedno od mnogih opravdanja koje je ulema navela u ovoj stvari.
Kao na primjer, najpoznatiji scenario je da hadis nije stigao do njega, pa je smatrao da je određena stvar halal jer hadis nije stigao do njega. Greška uglednog i pravog mudžtehida nije kufr ili širk. To čak nije ni grijeh i to je zapravo nešto što će dobiti jednu nagradu. Za onoga ko zna da pogrešno i svjesno slijedi drugačiji put od puta Poslanika ﷺ, onda je to širk.
Ibn Tejmijje u 3. tomu svojih Fetava je rekao:
𝘒𝘢𝘥𝘢 𝘯𝘦𝘬𝘰 𝘰𝘩𝘢𝘭𝘢𝘭𝘪 𝘩𝘢𝘳𝘢𝘮 𝘪𝘭𝘪 𝘴𝘶𝘱𝘳𝘰𝘵𝘯𝘰, 𝘯𝘢 č𝘦𝘮𝘶 𝘫𝘦 𝘪𝘥ž𝘮𝘢, 𝘪𝘭𝘪 𝘮𝘪𝘫𝘦𝘯𝘫𝘢 𝘪𝘭𝘪 𝘻𝘢𝘮𝘫𝘦𝘯𝘫𝘶𝘫𝘦 š𝘦𝘳𝘪𝘫𝘢𝘵 (𝘴𝘢 𝘯𝘦č𝘪𝘮 𝘥𝘳𝘶𝘨𝘪𝘮), 𝘰𝘯𝘥𝘢 𝘫𝘦 𝘱𝘰 𝘬𝘰𝘯𝘴𝘦𝘯𝘻𝘶𝘴𝘶 𝘵𝘢𝘬𝘢𝘷 𝘬𝘢𝘧𝘪𝘳, 𝘵𝘫. 𝘱𝘰 𝘪𝘥ž𝘮𝘢'𝘶 𝘧𝘢𝘬𝘪𝘩𝘢 (𝘱𝘳𝘢𝘷𝘯𝘪𝘬𝘢).
U 35. tomu je (Ibn Tejmijje) govorio o ‘ulemi na koju se odnosi ovo pitanje, pa je rekao:
𝘒𝘢𝘥𝘢 ‘𝘢𝘭𝘪𝘮 𝘰𝘴𝘵𝘢𝘷𝘪 𝘴𝘷𝘰𝘫𝘦 𝘻𝘯𝘢𝘯𝘫𝘦 𝘪𝘻 𝘒𝘶𝘳'𝘢𝘯𝘢 𝘪 𝘴𝘶𝘯𝘯𝘦𝘵𝘢, 𝘵𝘦 𝘴𝘭𝘪𝘫𝘦𝘥𝘪 – 𝘷𝘭𝘢𝘥𝘢𝘳𝘢 𝘬𝘰𝘫𝘪 𝘫𝘦 𝘶 𝘴𝘶𝘱𝘳𝘰𝘵𝘯𝘰𝘴𝘵𝘪 𝘴𝘢 𝘱𝘳𝘰𝘱𝘪𝘴𝘪𝘮𝘢 𝘈𝘭𝘭𝘢𝘩𝘢 𝘪 𝘕𝘫𝘦𝘨𝘰𝘷𝘰𝘨 𝘱𝘰𝘴𝘭𝘢𝘯𝘪𝘬𝘢 – 𝘪 𝘰𝘵𝘱𝘢𝘥𝘯𝘪č𝘬𝘰 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘰𝘥𝘢𝘷𝘴𝘵𝘷𝘰, 𝘵𝘢𝘬𝘢𝘷 𝘻𝘢𝘴𝘭𝘶ž𝘶𝘫𝘦 𝘬𝘢𝘻𝘯𝘶 𝘶 𝘴𝘭𝘫𝘦𝘥𝘦ć𝘦𝘮 ž𝘪𝘷𝘰𝘵𝘶 (𝘯𝘢 𝘢𝘩𝘪𝘳𝘦𝘵𝘶) 𝘪 𝘰𝘯 𝘫𝘦 𝘰𝘵𝘱𝘢𝘥𝘯𝘪𝘬.
Ibn Kesir u “El-Bidaje ven-Nihaje” u 13. tomu je rekao:
𝘒𝘰 𝘨𝘰𝘥 𝘯𝘢𝘱𝘶𝘴𝘵𝘪 š𝘢𝘳𝘪𝘫𝘢𝘵 𝘬𝘰𝘫𝘪 𝘫𝘦 𝘰𝘣𝘫𝘢𝘷𝘭𝘫𝘦𝘯 𝘗𝘰𝘴𝘭𝘢𝘯𝘪𝘬𝘶 𝘔𝘶𝘩𝘢𝘮𝘮𝘦𝘥𝘶 ﷺ 𝘪 𝘰𝘥𝘭𝘶č𝘪 𝘥𝘢 𝘴𝘦 𝘶𝘱𝘳𝘢𝘷𝘭𝘫𝘢 𝘯𝘦č𝘪𝘮 𝘥𝘳𝘶𝘨𝘪𝘮 𝘮𝘪𝘮𝘰 š𝘦𝘳𝘪𝘫𝘢𝘵𝘢 – 𝘰𝘯 𝘫𝘦 𝘬𝘢𝘧𝘪𝘳. On (Ibn Kesir) misli, ako ostaviš Kur'an i sunnet i odeš na zakone Tevrata i Biblije, to je ono što on misli.
Zatim je nastavio da govori u “El-Bidaje ven-Nihaje” gdje kaže:
𝘈𝘬𝘰 𝘫𝘦 𝘵𝘰 𝘻𝘢 𝘵𝘦 𝘷𝘳𝘴𝘵𝘦 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘢 – 𝘢 𝘶 𝘫𝘦𝘥𝘯𝘰𝘮 𝘵𝘳𝘦𝘯𝘶𝘵𝘬𝘶 𝘵𝘰 𝘴𝘶 𝘣𝘪𝘭𝘪 𝘈𝘭𝘭𝘢𝘩𝘰𝘷𝘪 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘪 – 𝘱𝘳𝘪𝘫𝘦 𝘯𝘦𝘨𝘰 š𝘵𝘰 𝘴𝘶 𝘣𝘪𝘭𝘪 𝘪𝘻𝘮𝘪𝘫𝘦𝘯𝘫𝘦𝘯𝘪 𝘪 𝘱𝘳𝘪𝘫𝘦 𝘯𝘦𝘨𝘰 š𝘵𝘰 𝘴𝘶 𝘶𝘬𝘪𝘯𝘶𝘵𝘪, 𝘵𝘰 𝘴𝘶 𝘣𝘪𝘭𝘪 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘪 𝘬𝘰𝘫𝘦 𝘫𝘦 𝘈𝘭𝘭𝘢𝘩 𝘱𝘰𝘴𝘭𝘢𝘰 𝘭𝘫𝘶𝘥𝘪𝘮𝘢.
Pa kaže: 𝘈𝘬𝘰 𝘫𝘦 𝘵𝘰 (𝘳𝘦č𝘦𝘯𝘰) 𝘻𝘢 𝘵𝘦 𝘷𝘳𝘴𝘵𝘦 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘢 𝘥𝘢𝘯𝘢𝘴 – 𝘫𝘦𝘳 𝘴𝘶 𝘰𝘯𝘪 𝘴𝘢𝘥𝘢 𝘶𝘬𝘪𝘯𝘶𝘵𝘪 – 𝘻𝘢𝘮𝘪𝘴𝘭𝘪𝘵𝘦 𝘬𝘢𝘬𝘰 𝘫𝘦 𝘰𝘯𝘰𝘮𝘦 𝘬𝘰 𝘰𝘥𝘭𝘶č𝘪 𝘥𝘢 𝘴𝘦 𝘱𝘰𝘷𝘰𝘥𝘪 𝘻𝘢 𝘥𝘳𝘶𝘨𝘪𝘮 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘪𝘮𝘢?! 𝘒𝘰 𝘨𝘰𝘥 𝘵𝘰 𝘶č𝘪𝘯𝘪 𝘫𝘦 𝘬𝘢𝘧𝘪𝘳 𝘱𝘰 𝘪𝘥ž𝘮𝘢'𝘶.
Eš-Šenkiti u “Advaul-Bejan”, nakon što je spomenuo neke dokaze, je rekao:
𝘒𝘰 𝘨𝘰𝘥 𝘴𝘭𝘪𝘫𝘦𝘥𝘪 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘦 𝘬𝘰𝘫𝘦 𝘫𝘦 𝘯𝘢𝘱𝘳𝘢𝘷𝘪𝘰 č𝘰𝘷𝘫𝘦𝘬 – pogledajte ovaj prekrasni citat, volim ovaj citat – 𝘭𝘫𝘶𝘥𝘴𝘬𝘪𝘩 𝘻𝘢𝘬𝘰𝘯𝘢 𝘬𝘰𝘫𝘦 𝘴𝘶 š𝘦𝘫𝘵𝘢𝘯𝘪 𝘯𝘢𝘱𝘳𝘢𝘷𝘪𝘭𝘪 𝘯𝘢 𝘫𝘦𝘻𝘪𝘤𝘪𝘮𝘢 𝘭𝘫𝘶𝘥𝘪, 𝘶 𝘴𝘶𝘱𝘳𝘰𝘵𝘯𝘰𝘴𝘵𝘪 𝘴𝘢 𝘈𝘭𝘭𝘢𝘩𝘰𝘷𝘪𝘮 š𝘦𝘳𝘪𝘫𝘢𝘵𝘰𝘮 𝘬𝘰𝘫𝘪 𝘫𝘦 𝘯𝘢 𝘫𝘦𝘻𝘪𝘬𝘶 𝘗𝘰𝘴𝘭𝘢𝘯𝘪𝘬𝘢 𝘔𝘶𝘩𝘢𝘮𝘮𝘦𝘥𝘢 ﷺ, 𝘯𝘦𝘮𝘢 𝘴𝘶𝘮𝘯𝘫𝘦 𝘥𝘢 𝘫𝘦 𝘵𝘢𝘬𝘢𝘷 𝘬𝘢𝘧𝘪𝘳 𝘪 𝘮𝘶š𝘳𝘪𝘬. 𝘚𝘢𝘮𝘰 𝘰𝘯𝘢𝘫 𝘬𝘰 𝘴𝘶𝘮𝘯𝘫𝘢 𝘶 𝘵𝘰, 𝘫𝘦 𝘰𝘯𝘢𝘫 𝘬𝘰𝘮𝘦 𝘫𝘦 𝘈𝘭𝘭𝘢𝘩 𝘶𝘯𝘪š𝘵𝘪𝘰 𝘷𝘪𝘥 𝘪 𝘻𝘢𝘴𝘭𝘪𝘫𝘦𝘱𝘪𝘰 𝘨𝘢 𝘫𝘦 𝘴𝘫𝘢𝘫𝘦𝘮 𝘖𝘣𝘫𝘢𝘷𝘦.
U ajetu, šejh Muhammed Ibn Ibrahim, kada je spomenuo:
فَلاَ وَرَبِّكَ لاَ يُؤْمِنُونَ حَتَّىَ يُحَكِّمُوكَ فِيمَا شَجَرَ بَيْنَهُمْ
“𝐏𝐚 𝐧𝐞, 𝐭𝐚𝐤𝐨 𝐌𝐢 𝐆𝐨𝐬𝐩𝐨𝐝𝐚𝐫𝐚 𝐭𝐯𝐨𝐠𝐚, 𝐨𝐧𝐢 𝐧𝐞ć𝐞 𝐯𝐣𝐞𝐫𝐨𝐯𝐚𝐭𝐢 𝐝𝐨𝐤 𝐳𝐚 𝐬𝐮𝐝𝐢𝐣𝐮 𝐮 𝐬𝐩𝐨𝐫𝐨𝐯𝐢𝐦𝐚 𝐦𝐞đ𝐮𝐬𝐨𝐛𝐧𝐢𝐦 𝐭𝐞𝐛𝐞 (𝐌𝐮𝐡𝐚𝐦𝐦𝐞𝐝𝐞) 𝐧𝐞 𝐩𝐫𝐢𝐡𝐯𝐚𝐭𝐞,” (En-Nisa’, 65)
Rekao je: 𝘈𝘭𝘭𝘢𝘩 𝘫𝘦 𝘶𝘴𝘬𝘳𝘢𝘵𝘪𝘰 𝘪𝘮𝘢𝘯 𝘰𝘯𝘪𝘮𝘢 𝘬𝘰𝘫𝘪 𝘯𝘦 𝘴𝘵𝘢𝘷𝘭𝘫𝘢𝘫𝘶 𝘗𝘰𝘴𝘭𝘢𝘯𝘪𝘬𝘢 𝘬𝘢𝘰 𝘴𝘷𝘰𝘨 𝘴𝘶𝘥𝘪𝘫𝘶 𝘶 𝘴𝘷𝘰𝘫𝘪𝘮 𝘴𝘱𝘰𝘳𝘰𝘷𝘪𝘮𝘢. 𝘖𝘷𝘰 𝘫𝘦 𝘯𝘦𝘨𝘪𝘳𝘢𝘯𝘫𝘦 𝘶𝘻 𝘻𝘢𝘬𝘭𝘦𝘵𝘷𝘶.
Šejh Ahmed Musa Džibril
Izvor
Moguće povezani članci:
Video: Dvije riječi koje sadrže sva značenja tewhida | Muhammed Ratib Nabelusi | ᴴᴰ
Šejh Abdul-Aziz et-Tarifi: Iskrivljavanje i predstavljanje islama na način da nevjernici budu zadovoljni (1. dio)
Nekoliko razlika između znanja i imetka
Priča o Adžlanu i Selimi i sprovođenje Šerijata putem parlamenta