Prenose Ebu Davud, ibni Madže i ibni Huzejme rivajet o ovome namazu koji se sastoji od četiri rekata sa posebnim zikrovima na kijamu, ruku’u, sedždama i između njih, za koji se obećava oprost svih grijeha. U njemu se preporučuje njegovo klanjanje svaki dan ili jednom u mjesecu ili jednom u godini ili jednom u životu.
Kaže hafiz Abdul-Azim ibni Abdil-Kavijj el-Munziri u svojoj knjizi “Et-Tergibu vet-Terhib“ (Poticaji i upozorenja) koja je prevedena i na naš jezik, na str.114. «Ako je ispravan haber (vijest), u srcu ostaje nešto u pogledu ovog lanca prenosilaca.» Čudno je kako je ova rečenica izostavljena u prijevodu, kada ona ukazuje na sumnju samog autora ovog djela u ispravnost ovog predanja.
Dalje nastavlja autor i kaže: »Prenosi ga Ibrahim ibnul Hakem od svog oca od Ikrime kao mursel (daif) i ne spominje ibn Abbasa.
Kaže Hafiz Ibni Hadžer: “Prenosi se ovaj hadis mnogim putevima, a i od jedne skupine ashaba, a najbolji je ovaj Ikrimin (daif) hadis“. I kaže: “A istina je da su svi putevi kojima je prenesen slabi, a hadis Ibni Abbasa je blizak uslovima hasena (dobrog), ali je nastran zbog jačine (ferdijjeta) osamljenosti u njemu i nepostojanja nekoga da ga prati (mutabia), niti da mu svjedoči (šahid) sa prihvatljive strane i suprostavljanja njegovog načina obavljanja obliku ostalih namaza. Iako je Musa ibni Abdul Aziz, prenosilac hadisa, iskren (sadik), dobar (salih) neprihvatljiva je od njega ova osamljenost. Daifom ga smatra Ibnu Tejmije i El-Mizzi, a Ez-Zehebi je zastao kod njega, kako prenosi Ibni Abdul Hadi od njih u svom «Ahkjamu» (Es-Sujuti, El-Lealiul Masnuah fil Ehadisil Mevduah, 2/37)
Kaže Ebu Bekr ibni Ebi Davud: “Čuo sam svog oca (Ebu Davuda) da kazuje: -Nema o tesbih namazu sahih hadis do ovoga.“ A Muslim ibni El-Hadždžadž kaže: “Ne prenosi se o ovom hadisu bolji lanac prenosilaca od ovog.“ Što znači da je ovo najbolji postojeći rivajet, a on je slab. Kaže imam Ahmed:
»Nije sahih (nije ispravnog lanca prenosilaca) od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. “Kaže Šejhul Islam Ibni Tejmijje: “Taj hadis je laž na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nije ga niko od imama ubrajao u pohvaljene radnje.“
Poznati islamski učenjak šejh Muhammed ibni Salih el-Usejmin kaže: “Ko razmisli o njemu naći će nastranost čak i u pogledu šerijata, pošto je ibadet ili koristan srcu i nužan je za ispravnost srca pa je propisan u svakom vremenu i svakom mjestu, ili nije koristan pa nije ni propisan, a spomenuto u hadisu o njemu da se klanja svaki dan ili svake sedmice ili svakog mjeseca ili jednom u životu, ne postoji u Šerijatu nešto slično ovome, što ukazuje na njegovu nastranost u lancu prenosilaca i tekstu i u pravu je onaj koji kaže, kao što je rekao Šejhul Islam, da je laž. (El-Usejmin, El-Hilafu bejnel Ulemai, 24/25)
Pored rečenog, nemoguće je da nešto tako važno ne bude općepoznato i prihvaćeno među ashabima, kada znamo njihovu privrženost islamu i njegovim propisima.
Nije ispravno raditi po ovakvom slabom predanju, jer je ono u vezi s propisom vjere koji se može uzeti samo iz prihvatljivih rivajeta.
Allah, subhanehu ve teala, najbolje zna.
Iz knjige Namaz u islamu, autori: Elvedin Borozan i Balkan Ummu Isa
