Definicija Kur’ana
Glagol qaree: ima značenje sakupljanja i zbira; a dok glagolska imenica qiraet označava: sakupljanje slova i riječi jednih sa drugima, sa lijepim redoslijedom. A Allah, dž.š. kaže:
„Na nama je da ga saberemo da bi ga ti učio. A kada ga mi učimo, ti prati učenje njegovo.“ [1]
Ispravno je reći za kompletan Kur’an da je Kur’an, a isto i za jedan ajet. Tako kada nekoga čujemo da uči ajet iz Kur’ana, pravilno je reći da on uči Kur’an.
„A kad se uči Kur’an, vi ga slušajte i šutite da biste bili pomilovani.“ [2]
Neka ulema kaže da je Kur’an nazvan tim imenom, jer je sakupio sve prijašnje objave i svo znanje. A Allah kaže:
„Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objašnjenje za sve.“ [3]
Kur’an je Allahov govor (Kelamullah) koji je objavljen Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem. Njegovo se učenje smatra ibadetom i on kao Kelamullah pripada samo Allahu. To nije govor ljudi, džina ili meleka.
„Reci: ‘Kad bi more bilo tinta da se ispišu riječi Gospodara moga, more bi presahlo, ali ne i riječi Gospodara moga.’ “ [4]
Hadisi-kudsij
El-kudsijj jezički označava pripadnost svetosti (kuds), što ukazuje na veličinu i čistotu. A „takdis“ je slavljenje Allaha i uzdizanje iznad svega, te negiranje svega onoga što Njemu ne dolikuje.
Terminološki: hadisi-kudsij jeste sve ono što je Poslanik pripisao Uzvišenome Allahu; odnosno što Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prenosi da je to Allahov govor. Poslanik je prenosilac Allahova govora svojim riječima i u njemu se kaže:
„Rekao je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, prenoseći od svoga Gospodara.“
Ili kaže:
Rekao je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem: „Rekao Uzvišeni Allah“, ili „Kaže Uzvišeni Allah“.
Razlika između Kur’ana i hadisi-kudsija
Razlike među njima su slijedeće:
1) Kur’an je Allahov govor koji je objavio Svojim riječima Resulullahu, i njime izazvao Arape, te nisu bili u mogućnosti da sastave knjigu ili barem suru poput njega. Taj je izazov trajan i to je vječna mu’džiza do Sudnjeg dana.
A u hadisi-kudsiju nema izazova niti je mu’džiza.
2) Kur’an se ne pripisuje nikom osim Allahu i kaže se: „Kaže Uzvišeni Allah.“
A hadisi-kudsij prenosi se od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pripisujući se Allahu, dž.š. Data će pripadnost Božijem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, biti pripadnost obavještenja, jer on obavještava od Allaha te se kaže u hadisu: „Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prenoseći od svoga Gospodara.“
3) Čitav Kur’an je prenesen tevaturom (lancem više prenosilaca u koji nema nimalo sumnje) i to je definitivno potvrđeno.
A hadisi-kudsij su većinom ahad (pojedinačna) predanja koja mogu biti sahih (vjerodostojna), hasen (prihvatljiva) i da’if (slaba).
4) Kur’an je Objava od Allaha, dž.š., po riječima i po značenju.
Hadisi-kudsij je po značenju od Allaha, a po riječima je od Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem, i hadisi-kudsij je po značenju vahj, ali ne i po izgovoru. Zbog toga je kod većine uleme dozvoljeno prenošenje hadisi-kudsija po značenju.
5) Učenje Kur’ana jeste poseban ibadet. On se uči u namazu i Allah, dž.š., naročito nagrađuje za njegovo učenje. Kaže Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem:
„Ko prouči jedan harf ima jednu nagradu, a nagrada je deseterostruka, ne kažem: ‘Elif-lam-mim da je jedan harf. Već, elif je harf, lam je harf i mim je harf.‘ “ [5]
Hadisi-kudsij ne uči se u namazu i Allah za njegovo učenje nagrađuje općom nagradom, a ne nagradom kojom se nagrađuje za učenje Kur’ana.
Razlike između hadisi-kudsija i poslanikova hadisa
Postoje dvije vrste Poslanikova hadisa:
1) Hadis-tewkifijj: jeste hadis čiji je sadržaj Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, primio putem vahja, te ga objasnio ljudima svojim govorom. Ova vrsta, iako se njegov sadržaj pripisuje Allahu, on se – kao govor – slobodno može pripisati Resulullahu, sallallahu alejhi ve sellem, jer se govor pripisuje onome ko ga kaže, makar on i imao u sebi značenje koje je primio od nekog drugog.
Hadis-tewfikijj jeste onaj hadis koji je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao na osnovu svoga razumijevanja Kur’ana, jer mu je on pojašnjen, ili ga je rekao nakon razmišljanja i truda. Ovu vrstu hadisa, koji su nastali na osnovu izvođenja zaključaka i idžtihada, vahj potvrđuje ukoliko su ispravni, a ako bude u njima barem i djelimična greška, tada dolazi vahj koji ih ispravlja.
Primjer toga su zarobljenici na Bedru. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prihvatio je mišljenje Ebu-Bekra i uzeo od njih otkupninu, pa dolazi vahj koji ga kori:
„Nije vjerovjesniku dozvoljeno da drži sužnje…“ [6]
Ova vrsta hadisa nikako ne može biti Allahov govor.
Iz ovoga nam postaje jasno da se hadis dijeli na dvije vrste: tewkifijj i tewfikijj kojeg priznaje vahj, a može se reći da je njegovo ishodište vahj, a to je značenje Allahova govora o Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem:
„On ne govori po hiru svome – to je samo Objava, koja mu se obznanjuje.“ [7]
2) Hadisi-kudsij: njegovo značenje je od Allaha, i to prima Poslanik jednim od puteva vahja.
Njegove riječi su od Poslanika, a pripisuju se Allahu na osnovu onoga što one sadrže, a ne na osnovu riječi koje su izgovorene, jer da je govor od Allaha, onda ne bi bilo razlike između hadisi-kudsija i Kur’ana. Tada bi hadisi-kudsij postao po svome načinu izazov drugima i njegovo učenje postalo bi sevap.
Kako odgovoriti na slijedeće nejasnoće?
– Poslanikov hadis je vahj po svom značenju, a po izgovoru je od Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem, pa zašto ga ne nazivamo hadisi-kudsijem?
Da je hadisi-kudsij po svome značenju od Allaha imamo dokaz u riječima Resulullaha: „Rekao je Allah Uzvišeni“, ili „Kaže Uzvišeni Allah.“
Zbog toga je takav hadis nazvan kudsijem, za razliku od Poslanikova hadisa kojim može da bude poučen vahjom (tewkifijj), a može nastati na osnovu idžtihada (tewfikijj). Takav hadis naziva se Poslanikovim, jer je on krajnja granica i njegov prekid.
– Kada je izgovor hadisi-kudsija od Resulullaha, zašto ga onda pripisujemo Allahu, dž.š., kada kažemo: „Uzvišeni Allah je rekao“, ili „Kaže Uzvišeni Allah“?
Ovo ćemo naći često u arapskom jeziku, tako što se nekome pripiše govor na osnovu sadržaja, a ne na osnovu izgovora. Kur’an spominje, npr. Musaov govor, ali ne doslovno njegove riječi, već njihov sadržaj i značenje pa to pripisuje njemu.
Iz knjige: Islamsko Znanje („Porodična biblioteka“) – Grupa autora
[1] Sura El-Kijame: ajeti 17-18.
[2] Sura El-E’raf: ajet 204.
[3] Sura En-Nahl: ajet 89.
[4] Sura El-Kehf: ajet 109.
[5] Bilježi Et-Tirmizi od Ibn-Enesa i kaže da je hadis hasen-sahih.
[6] Sura El-Enfal: ajet 67.
[7] En-Nedžm: ajeti 3-4.
