NATO organizuje najveće vojne vežbe od kraja Hladnog rata. Desetine hiljada vojnika i najsavremenija vojna oprema do maja će simulirati rat sa Rusijom, što će se završiti obeležavanjem 75. godišnjice Alijanse. Na vežbama se navodno razrađuje i jedan od scenarija koji prenosi Bild kao tajni dokument Ministarstva odbrane Nemačke, u kome je sukob sa Rusijom moguć u leto 2025. u baltičkom regionu EU i Kalinjingradu.
BBC je najdirektniji sa naslovom – „Evropa se sprema za veliki rat“, a ministri odbrane Nemačke i Velike Britanije pozivaju na građansku mobilizaciju i podizanje društvene svesti o opasnosti od sukoba s Rusijom. Da li se to uspavana Evropa budi?
Strašilo najefikasnije Putinovo oružje
Za veliki rat sprema se i Putin, ali mu prvo trebaju predsednički izbori u martu. Da bi celu Rusiju pretvorio u ratni poligon, Putin prvo mora pred celim svetom da na izborima sa kmetovima organizuje predstavu i ubedi saveznike u blistavost vlastitog carstva. Posle toga će najverovatnije objaviti novi krug mobilizacije u Rusiji i udariti po Ukrajini, dok je sputana i bez sigurne finansijske pomoći Zapada.
Veliki rat sa Zapadom Putin je najavio još ranije, pre potpune agresije na Ukrajinu, kada je od NATO-a tražio da se vrati na pozicije do perioda proširenja na bivše sovjetske republike i države Varšavskog pakta krajem 90-tih. Sada kada su Rusi odbili ukrajinsku kontraofanzivu, Putin u predizbornom popravljanju imidža ponovo preti Zapadu i šalje u medije herojsku sliku o sebi i Rusiji koja iz rata izlazi ekonomski bogatija, vojno jača, opasnija i strašnija.
Sve je to samo novi mit očajnog Kremlja, koji je sav ulog stavio na Ukrajinu i izazvanje trećeg svetskog rata, odakle nema nazad. A činjenica je da ne može ni previše napred, jer ruska vojska ne napreduje u Ukrajini bez obzira na silna ulaganja i fatalan svakodnevni broj ljudskih žrtava.
Strašilo je najefikasnije Putinovo oružje za zapadne lidere, a izostanak njihove podrške Ukrajini brzo može da preokrene situaciju u korist Rusije.
Defetizam Zapada pred Rusijom
I SAD se spremaju za veliki rat i izbore. Za ovo drugo mnogo temeljnije. U predizbornoj trci za predsednika SAD-a, Trump tvrdi da može da se dogovori sa Putinom i zaustavi rat, a Biden menja pristup i sada manje govori o „oslobađanju“, a više o „odbrani“ Ukrajine od ruske agresije.
S obzirom da u SAD i EU već postoje problemi sa finansijskom podrškom Ukrajini, to je čisti defetizam Zapada pred Rusijom.
Izborna godina je počela, ali je mogućnost rata između Rusije i SAD-a i EU-a u široj svesti za sada samo napeta priča iz holivudskih filmova i svakodnevno smatranje vojnih analitičara u vestima. I ne mora Putin mnogo da zastrašuje i preti. U Zapadnoj Evropi još uvek niko nije spreman da gine u blatnjavim rovovima, poput Ukrajinaca u Donbasu, te će racionalno izabrati ono što ne remeti njihov komfor.
Prema poslednjim istraživanjima u Velikoj Britaniji, ako bi došlo do velikog svetskog sukoba, čak 40 odsto mladih i vojno sposobnih od 18 do 40 godina odbilo bi da služi vojsku. Iako im je rat pred vratima, na njihovim ekranima on je još uvek u Ukrajini.
Dva režima na rat sasvim različito reaguju. U totalitarnoj Rusiji, rat sa „nacističkim Zapadom“ je patriotska obaveza, a svaki glas protiv je put u gulag ili direktna mobilizacija u prve redove za topovsko meso na ukrajinskom frontu.
Lupanje pesnicom po vratima EU
I, kako napreduju kampanje pred izbore? Kod Putina je sve jasno i on ih neće izgubiti. Ali, najava rata sa Rusijom menja SAD i EU. Iako su SAD i EU prošle godine bili podjednaki u pružanju pomoći u vojnom i finansijskom planu Kijevu, heterogena Evropa teško da će sama preuzeti lidersku ulogu odbrane Ukrajine, kakvu je imala SAD.
Washington je u predizbornoj godini rastrgnut između dva potpuno različita konflikta. Dok zamrzavanje rata u Ukrajini predstavlja pretnju demokratiji i uvod u novi sukob, nemoć SAD-a da zaustave stradanja i razaranja u Gazi jeste sama pretnja demokratskim i civilizacijskim vrednostima.
Rusija nema snage da vodi totalni rat sa NATO-om, ali ruski hibridni rat povremeno daje rezultate. Ukoliko obnovi svoje vojne pozicije u Ukrajini, Putin tu neće stati, sledeća je Moldavija i baltičke republike, koje će Rusija koristiti samo kao potpaljivanje požara i lupanje pesnicom po vratima EU-a.
Putinu je cilj da EU i SAD dignu ruke od Ukrajine i da se uz pomoć pregovora i mirovnih sporazuma ona rastrgne. Evropa 30-tih godina.
A to je uvod u raniji plan pojedinih EU desničara i populista o razmeni teritorija na Zapadnom Balkanu, koji se razmatrao i u Trumpovom okruženju za vreme njegovog mandata. Ideja „korekcije granica“ između Srbije i Kosova, koja je u jednom momentu za mnoge bila prijemčiva, mogla bi da postane novi opasan model realpolitike za BiH. „Srpski svet“ se za tu ideju uveliko sprema i čeka.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
