Svima nama je dobro poznata fitna koja se dogodila tokom života imama Ahmeda, rahimehullah, a to je poziv na priznanje da je Kur’an “stvoren”! Također, svi znamo da je imam Ahmed bio jedan od onih učenjaka koji su nepravednim vladarima i zlim učenjacima rječi istine rekli u lice. No, želimo da ukažemo na jednu bitnu činjenicu, a to je: ko je od poznatih učenjaka posustao i ponizio se pred batilom, te iz straha “priznao” da je Kur’an stvoren?
Ko god je zavirio u hadiske znanosti, nema sumnje da je naišao na velikana u hadisu i prvaka u znanju o ravijama – a to je imam Ali bin El-Medini, rahimehullah. Kako bi bolje razumijeli o kome se radi, spomenućemo samo par pohvala hadiskih velikana o ovom učenjaku.
Imam Buhari o Ibn El-Mediniju:
“Ni pred kim se nisam osjećao malim osim pred Ibn El-Medinijem.”
Imam Abdur-Rahman Mehdi je rekao:
“Ibn El-Medini je najučeniji od ljudi.”
Imam Jahja El-Kattan je o šejhu Ibn El-Mediniju rekao sljedeće:
“Više smo se mi od njega okoristili nego što je on od nas.”
Od Imam Ebu Hatima Er-Razija je zabilježeno:
“Imam Ahmed ga nije nazivao njegovim imenom (tj. Ibn El-Medini) već njegovom kunjom (Ebu-Hasen) iz poštovanja i uvažavanja.”
Vidimo da se bez sumnje radi o jednom poznatom i velikom učenjaku ehli sunneta, od koga su znanje uzimali drugi poznati hadiski velikani kao što su imam Ahmed, Buhari, Ebu Davud, i mnogi drugi. Onda kada se dogodila pomenuta fitna, imama Ibn El-Medinija su priveli vlasti tadašnje države, te su ga prisilili da prizna pred svijetom kako je Kur’an stvoren, što je on iz straha od bičevanja učinio.
Kaže imam Ibn Hadžer:
“Korili su ga zbog toga što se odazvao pozivu fitne (tj. da je Kur’an stvoren), ali se povratio i pokajao, pravdajući se time da je to učinio iz straha.”
Također, imam Ebu Hatim Er-Razi je rekao:
“Ebu Zur’a je prestao da prenosi hadise od njega zbog onoga što je on učinio tokom fitne, dok je moj otac nastavio da prenosi od njega jer se pokajao i povratio.”
Ovaj postupak Ibn El-Medinija je žestoko naljutio imama Ahmeda, i od tada je počeo da ga bojkotuje. I ne samo to. Imam Ahmed je i drugim učenjacima i sakupljačima hadisa ukazivao na to da više ne uzimaju hadise od Ibn El-Medinija.
Prenosi se da je Hadžadž Es-Sekafi upitao imama Ahmeda: “Hoću li pisati hadise od onih koji su se odazvali fitni?”, a imam Ahmed mu odgovori: “Ja od njih ne zapisujem.” (Tabekatul-hanabile:1/148).
Treba uzeti u obzir da je imam Ibn El-Medini, kao i mnogi drugi učenjaci, bio primoran na batil, jer mu se prijetilo kažnjavanjem i zatvaranjem, pa je zbog toga i pristao na takav postupak. Imam Ahmed je bio bičevan, dok su neki drugi učenjaci bili ubijeni zbog toga što se nisu htjeli povinovati naredbi. Dakle, u pitanju je bila stvarna prijetnja, koja se mogla sprovesti jednim treptajom oka.
Kada se osvrnemo na našu situaciju i pogledamo stanje naših učenih, vidimo da je to musibet nakon kojeg musibeta više nema. Niti im ko prijeti, a kamoli zastrašuje – već oni sami hrle i upadaju u fitne, kao što je dozvoljavanje parlamenta, prešutkivanje devijacija i novotarija, potpomaganje nevjernicima protiv vjernika, stajanje na strani nepravednih tirana i bezdušnika od vladara, opravdavanje njihovih zločina i gnusota i sl.
Zbog čega sve ovo?! Ako se bojite i niste u stanju da podržite istinu, onda barem šutite i nemojte je napadati. Vas još niko nije ni pogledao, a vi odmah skačete – poput žaba u blatu – stajući time na strani batila i nepravde! Bojte se Allaha Uzvišenog, pred Kojim ćete odgovarati za to da li ste stali na strani istine i branili je, ili pak niste?!
Ako je imam Ahmed bojkotovao takvog učenjaka samo zbog toga što je bio prisiljen na samo jednu rečenicu: “Kur’an je stvoren”, kako bi se tek prema vama ponio?! Vi, ne samo da podržavate batil i nepravdu, već žestoko napadate i kritikujete one koji su ustrajni na istini i koji neće da se ponize pred neistinom i naprevdom.
Da Uzvišeni Allah popravi stanje muslimana i njihovih učenih, i da ih učini od onih iskrenih robova koji samo Njemu robuju i pokoravaju se, i koji se radi istine ničijeg prijekora ne boje. I hvala Allahu Gospodaru svih svijetova.
Napisao: Ebu Abdur-Rahman
Obrada: PV
