Muhammed Iljas el-Kandehlavi se smatra prvim osnivačem teblig džemata. On je udario temelje ovom džematu, a on sam je te temelje uzeo i crpio od Seida Nursija, poznatog kao Bediuz-zeman koji je preselio 1379.h. u Turskoj. Osnova ideje, dakle, leži u Turskoj, a razvoj, praksa i pokret u Indiji.
Ova firka (sekta) je zasnovana na četiri sufijska tarikata: habeštijski, kadirijski, nakšibendijski i sehrurudijski tarikat.
Džematu teblig vjeruje u ove tarikate i daje prisegu njima i tvrdi da ukoliko bi neko preselio, a nije dao prisegu šejhu tarikata preselio bi džahilijjetskom smrću. Na ovim zabludjelim tarikataima u kojima ima i širka i novotarije njihovi sljedbenici daju prisegu šejhovima, a oni to podržavaju i ne negiraju. Ovo potvrđuje i sam Ebu Hasen en-Nedevi koji je sam dao prisegu nekim svojim muridima u mesdžidu Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem,
Pripadnici teblig džemata tvrde kako je njihov cilj upućivanje ljudi ukoliko oni nisu muslimani ili savjetovanje i usmjeravanje ka davi ako se radi o muslimanima. Međutim, što se tiče poziva ljudi u tewhid, oni su najveće neznalice po tom pitanju. A kako bi pozivali njemu kada njihova sekta počiva na širku i zabludi. Stoga njihov cilj je u suštini – htjeli to oni ili ne – odvođenje ljudi u zabludu time što ih utapaju u novotarije i širkijate[1].
Kod teblig džema'ata postoji jedan tewhid, a to je tewhid rububijje[2]. Stoga kod njih šehadet la ilahe illAllah znači: Nema Stvaraoca, Opskrbljivača i Upravljača mimo Allaha subhanehu we te'ala. A poznato je da je pomenutu stvar priznavao i Ebu Džehl. Što se tiče tewhida el-uluhijje[3] on kod njih i ne postoji.
Što se pak tiče tewhida el esmai ves-sifat[4] oni su ešarije, maturidije. Zato Halil es-Seharenfuri, jedan od njihovih velikih učenjaka, kaže: ”Mi, hvala Allahu, naši šejhovi i sva naša skupina slijedimo imama Ebu Hanifu u ograncima (tj. fikhu), a Ebu Hasana el-Ešarija i Ebu Mensura el-Maturidija u akidi, i pripisujemo se četiri uzvišenim sufijskim tarikatima.” (El-Maturidijje 3/304, od Šemsud-dina el-Afganija).
O njihovoj zabludi u tewhidu, teberruku (traženju berićeta) od grobova i tome slično, detaljno govori pomenuta knjiga, a dovoljno ti je da znaš da u njihovom centralnom mesdžidu u Delhiju- poznat kao mesdžid Nizamud-dina – u pozadini ima četiri groba.
Stoga i nije čudan njihov odnos prema šejhu Muhammedu ibn Abdul Vehhabu i njegovoj davi, koja počiva na iskrenosti u činjenju ibadeta samo Uzvišenom Allahu i odricanju od onoga što se obožava mimo Allaha.
Kaže Halil es-Seharenfuri: “Muhammed ibn Abdul Vehhab i vehabije su haridžije koji su ohalalili ubistvo ehli sunneta i krv muslimana, njihovu čast i imetak.” (El-Muhenned alel mufenned 45. str.).
I kaže Muhammed Enver Šah el-Kašmiri: “Što se tiče Muhammeda ibn Abdul Vehhaba, on je bio glup čovjek, slabog znanja, žurio je u tekfiru.” (Fejdul Bari 1/171)
Šest svojstava kod džematu tebliga
Muhammed Iljas je svojim sljedbenicima propisao šest svojstava na kojima počiva ova firka i samo njima poziva.
1) Kelimetu et-tajjibe – lijepa riječ, la ilahe illAllah Muhammedun resulullah. S tim što oni tumneče riječ šehadeta na način koji je već prethodio
2) Obavljanje pet dnevnih namaza
3) Znanje i zikr
4) Ikramul muslim (čašćenje muslimana)
5) Ihlasun-nijje ili tashihun nijjet (iskrenost nijeta ili popravka nijeta). Međutim, kada bi se pridržavali ovog svojstva ostavili bi novotarije i širkijate.
6) Tebligul džemaij ili poznatije kao hurudž fi sebilillah – izlazak na Allahovom putu određen broj dana.
Fetve uleme
Šejh Bin Baz, rahimehullahu te'ala, je upitan o džema'atu et-teblig pa je odgovorio: ”Svako ko poziva Allahu je mubellig (dostavljač), ali poznati džematu teblig iz Indije ima kod sebe izmišljotina, nekih novotarija i širkijata. Stoga nije dozvoljeno izlaziti sa njima (tj. o činiti zajedničku da'vu sa njima, op.prev.) osim ako se radi o čovjeku koji bi im negirao i poučio ih.” (Iz audio kasete pod naslovom Kavlul belig fit-tahziri min džema'ati et-teblig).
Šejh Hamud et-Tuvejdžiri, rahimehullahu te'ala, je upitan o izlasku sa džema'atom teblig pa je odgovorio: ”Ja savjetujem osobu koja pita a i druge koji žele da sačuvaju svoj din od prljavštine širka, pretjerivanja, novotarija i izmišljotina da se ne pripajaju tebligijama, da nikada ne izlaze sa njima, bez obzira radilo se o izlasku u Saudiji ili drugim državama. Najblaže što možemo reći za njih jeste da su tebligije sljedbenici novotarija i zablude, neznalice u akidi. A ko je ovakvog opisa nema sumnje da je selamet u njegovom izbjegavanju i udaljavanju od njega.” (Kavlul belig od šejha Hamuda et-Tuvejdžirija 30. str.).
Šejh Abdur-Rezzak el-Afifi je također upitan o izlasku sa njima (tj. o činjenju zajedničke dave sa njima, op.prev.) pa je odgovorio: ”Činjenica je da su oni novotari, sljedbenici kadirijskog i drugih tarikata. Njihov hurudž (izlazak) nije fi sebilillah (na Allahovom putu već fi sebili Iljas (na Iljasovom putu)… Ja teblig džemat poznajem poodavno, oni su novotari gdje god bili, u Egiptu, Izraelu, Americi, Saudiji. Svi su vezani za njihovog šejha Iljasa.” (Fetve šejha Abdur-Rezzaka Afifija 1/174).
Šejh Hammad el-Ensari, rahimehullahu te'ala, je upitan: Da li su ihvanije i tebligije od ehli sunneta? Pa je odgovorio: “Ko god je oprečan ehli sunnetu, nije od njih. Ihvanije i tebligije nisu od ehli sunneta jer su na vjerovanju koje je oprečno ehli sunnetu.” (El-Medžmu’ fi terdžemetil muhaddis Hammad el-Ensari 2/763).
Odgovorio: Ebu Usame
Pomenuti odgovor je u skraćenoj verziji prenijet iz brošure Elmudžizul belig fit-tahzir min firkati et-teblig, autora Abdullaha ibn Mubareka el-Kahtanija.
Preuzeto sa: www.stazomislama.com
Fusnote:
[1] Širkijati – djela koja u sebi sadrže širk (pripisivanje Allahu ortaka).
[2] Tewhid rububijje – Izdvajanje Allaha, dželle šanuhu, kao Jedinog koji ima moć stvaranja, vladavine i planiranja (održavajnja) u svemiru.
[3] Tewhid el-uluhijje – Izdvajanje Allaha, dželle šanuhu, kao Jedinog zasluženog da Mu se čini Ibadet, na taj način što čovjek neće robovati drugom pored Allaha, niti mu se približavati kao što robuje Allahu i približava mu se.“
[4] Tewhidul-esmai we siffat – Izdvajanje Allaha, dželle šanuhu, po imenima kojima se Sam prozvao i opisao u Svojoj Knjizi, ili jezikom Svoga Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem, na taj način što ćemo potvrđivati ono što je On potvrdio a negirati ono što je On negirao, bez iskrivljavanja, pogrešnog interpretiranja, usporedbe i pokušaja zalaženja u kakvoću tih imena i svojstava.
